Intervju: Milan B. Popović – pesnik, novinar,kolumnista,publicista i kritičar

Veliki Čarls Bukovski je jednom napisao da niko ne treba da se bavi poezijom osim onog ko oseća fizičku bol ako ne piše. Kada je Milana B. Popovića toliko zabolelo da se latio pera?

Ja sam psihofizičku bol osetio jako rano, jošod najranijeg detinjstva, tokom osnovnog školovanja, a najviše tokom srednje škole, itekako u pubertetu, onih siromašnih tzv. dizel ratnih godina. Tada su se taj bol i ti napadi okoline na mene impulsno transformisali u bunt i bes, koji sam ja, isprva, dugo ćutao, skrivao, i nosio u samom sebi. Dugo je to trajalo, potajno u meni kiptilo – godinama, mesecima, danima…

Boljka dakle, traje dugo. Koliko knjiga ste do sada napisali?

Po strogoj definiciji T.S. Eliota, po kojoj je pesnik samo onaj posle dvadeset pete godine, moja malenkost se pridružuje rasnoj skupini pesnika-podsetila nas je nedavno književnica i magistar novinarstva, Olga Stojanović. Kako sam rođen 1976. godine, a prva knjiga Molitva tetoviranog srca mi je objavljena 2006. godine za beogradsku izdavačku kuću Narodna knjiga/Alfa, eto, toliko godina je trebalo da talas uzavrele lavine mojih misli eruptivno poput tek proključalog vulkana izleti iz mene. Interesantno je da je moj kreativni naboj bio toliko veliki i nezasit, da je te iste kalendarske 2006., objavljena i moja druga knjiga pesama Vreme brutalnih dobronamernika, a godinu dana kasnije i treća Oka da ne ispustim dah.Nakon njih,objavio sam knjigu satiričnih pesama neobičnog naslova Na kori integralnoh hleba i olovci,za koju su mi uvodnu reč napisali ugledni, sa moje strane izuzetno poštovani i neponovljivi Raša Popov i Branislav Bane Lazić. Ja sam redak slučaj pesnika koji ne prodaje svoje knjige i CD-ove tako da se o   meni i mom radu više može kreativno saznati na sajtu www.MolitvaTetoviranogSrca.com koji je idejno osmislio web umetnik Goran Kostić iz Beograda. Evo lepe prilike da mu se javno zahvalim na tome!

Ko su autori koji su uticali na vaš stil i manir pisanja? Šta ste čitali kao mali a šta danas?

Ja sam odrastao na kulturi zapadne civilizacije – priznajem! Supkultura, hard rock, rokenrol – NE mora droga i NE mora alkohol, ali dobro društvo i dobra muzika i dobri tekstovi svakako su uticali na mene od malena. Preplaćen sam bio na strane britanske i američke štampane magazine i uvek imao prave vesti – sa izvora! Slušao sam gitarsku rock muziku, posebno sastav – Guns N Roses. Uvek sam taj sastav izdvajao od drugih. Liriku njihovog frontmena W. Axl Rose-a sam oduvek voleo, gotovo svaku njegovu pesmu. On ne samo da dobro piše pesme i peva, već odlično svira klavir i akustičnu gitaru, što ne bi trebalo zanemariti. Ja sam ranije čitao slušajući, nego što sam upijao čitajući! Danas čitam savremenike svoje-izuzetne pesnike i ljude poput Miodraga Stošića, Vesne Kovačević-Sokolović, Bojana Bruknera, Jasmine Malešević, Jasmine Janković, Tamare Lujak,Marine Pavlović, Marine Stojanović, slušam CD album i pesme mog nezaboravnog druga Branka Radakovića i uhvati me neka tuga i seta kada god mu čujem glas. Bio je poseban – nikada ga neću zaboraviti! Niko nije kao on! Upletu se misli rock kritičara Branimira Loknera i Aleksandra Žikića koje često i pažljivo osluškujem, pričam sa njima, što privatno, što javno. Isto tako za gospodina i novinara koji prati moj rad od samih početaka, Srećka Milovanovića i Ilinku G. Vuković, moje poštovanje prema njima je beskonačno i beskrajno. Nezaobilazna metal ikona Jadranka Janković-Nešić, je neko čija se reč i stav i dan danas itekako poštuje i ima snagu, jačinu. Goran Šobić-Sirano, je jedan od umetnika kojeg izuzetno cenim, a i prijatelji smo. Takođe čitam i vrednog i neumornog književnika Savu Grujića iz Kovina, kao što slušam prvi pilot hit singl Zalazi noć nad Beogradom vokala ekstra klase Momčila Moče Grujičića! Tu je i neumorni Vasa Radovanović i njegov rock sastav Grešnici. Vasa je poznatiji po tome što je baš on urednik najstarijeg Jugoslovenskog fanzina OPREM DOBRO koji još uvek izlazi, a u kojem je moja malenkost već dve godine koourednik. Nezaobilazni je bas gitarista ,pesnik i bluzer, Nikola Mitrović. Volim likovne radove i slikarstvo uopšte kao umetniču granu,  i posedujem nekoliko ulja na platnu akademske slikarke Jovane Dragić. Volim likovne urbane tattoo umetnike Bobana Gajića i Tanju Hercegovac, Sanjina i Mirzu Požegu…i ne samo njih… Dugačak je, predugačak niz pesnika, proznih pisaca, vokala, bendova, slikara, umetnika svih vrsta koje istinski volim, i poštujem, a tu su, oko nas, vredno rade, ulepšavajući nam ovaj svet.

Objavljivati poeziju danas je, kažu, donkihotovski posao ali vi u tome istrajavate. Kako ukratko, izgleda život jednog srpskog pesnika u 21.veku?

Tužan, jadan, za ostatak sveta bezvredan i besmislen, ali onoga trenutka/dana kada se se knjiga odštampa, nema veće sreće za pesnika! Barem tog, jedino tog dana. Već za nedelju dve dana, čamotinja se vraća! Mada ja ne marim, furam svoj fazon.Odabrao sam pesništvo, ili je ono je odabralo mene, vozimo se pa dokle stignemo-a možda stignemo i do zvezda (Granda-ko zna?).

Novinar Branko Rosić je nedavno napisao da je njemu rokenrol bila prizma kroz koju je gledao umetnost. Koliko vama znači rok?

Izuzetno puno! Isto koliko ljubav prema roditeljima i bratu, familiji. Nešto blisko, kao sastavni i neodvojivi deo samog mene. Isto kao Bog i religija, pravoslavlje-kao Ljubav sa velikim LJ!

Jedan ste od najdugovečnijih rok novinara. Sećate se svog prvog objavljenog teksta?

Da, naravno, sećam se. 1994. godina, Rocks magazin, moj prvi urednik David Vartabedijan i Đole Felix Records kao logistička podrška (bio i tada i sada). Objavljena je moja  recenzija solo albuma Brusa Dikinsona. Uvek sam više gotivio njegove solo projekte. Nekako su mi lično bili bliskiji i melodičniji od Iron maiden opusa. Da tog Rocks magazina nije bilo, ja zaista ne znam šta bi sa mojom novinarskom karijerom bilo?Bolje ni da ne pomišljam.

Gde sve možemo da čitamo vaše recenzije?

Lista medija je predugačka i nije sveobuhvatna. Počev od Ćirilice dnevnog lista DAN, možete ih čitati u medijima kao što su: Novi magazin, Nocturne, Time out, Kontra, Sound metal, Bestseler, XZ, Butcherian vibe, Sound & Music, Hard & Heavy, Ispred dragstora, Kvartal, Književni magazin, Književne novine, Gradina, Pressing, Naše Novine, Novine beogradskog čitališta i drugim štampanim i veb redakcijama.

 Da li je rok kritika zahvalan posao ili nosi i loše posledice?

Zahvalan je poslao kad Vas plate za to,a to je veoma redak slučaj.  Tačno je da nosi i konsekvence i neprijatnosti, pa em pišete besplatno, em dolazite u neprijatne sukobe i situacije sa pojedinim članovima uvređenih članova muzičkih sastava koji ne dele isto mišljenje sa Vama ali se i to vremenom prevaziđe i zaboravi. Mada , moram israći jednu veoma bitnu napomenu.Uvek sam bio dobronameran, ali kad sam i sam posatao umetnik, tek tad sam posebno, na svojoj koži osetio šta znači javno napisana ili javno izrečena reč. Od tada triput merim a jednom presuđujem!

 Kakav je osećaj kada kritičar bude iskritikovan?

Užasan, jer ako sam ceo svoj radni vek bio dobronameran i afirmativan, a mene seku i kidaju, ismejavaju, onda stvarno ume da zaboli. Mada, treba i to shvatiti kao sastavni deo posla,i i biti spreman na različite reakcije i doživljavanje moje poezije i muzike koje ona nosi.

 Vaša karijera je poznata po multimedijalnosti.

Pri objavljivanju svoje treće pesničke knjige OKA DA NE ISPUSTIM DAH, želeo sam da uz nju ide i jedan CD singl,poput muzike za knjigu. Nešto kao mali multimedijalni gratis paket. Pozvao sam tri muzička sastava iz Beograda, Smedereva i Novoga Sada i kroz mesec dana sam dobio urađene tri gotove pesme! Našao sam se u malom, ali slatkom problemu, odlučio sam se da za singl odaberem beogradsku grupu Abonos u novoj postavi: za setom bubnjeva Milan Janković, bas gitarista Tomaš Ljumović, gitara Jovan Prokopići i kreativni duo, Marija Dokmanović (klavijature, vokali, tekstovi, grafička obrada, dizajn i muzika) i Jakša Vlahović (muzika, gitara, kompozitor, tekstovi, grafička obrada,dizajn), i mojom pesmom – Urlik!  Beogradski sastav Abonos se na scenu vratio na velika vrata jednim gromoglasnim nastupom kroz stihove moje pesme  – Urlik, tada štampane u limitiranom tiražu od samo 200 ručno numerisanih CD kopija. Taj CD singl Urlik je sada apsolutni raritet!

Spojili ste svoju poeziju u rokenrol, rege i hip hop u jedno?

Ja sam imao ogroman elan, volju i snagu,koju su muzičari prepoznavali na meni, i čitajući moje knjige pesama odlučivali da stupe u umetničku saradnju sa mnom, ne trgovačku. Od starta sam počeo da radim sa 0 dinara budžeta.Nisam sumnjao u sebe i svoje sposobnosti i bio sam ubeđen da ću pronaći sponzore koji bi pokrili ovakav megalomanski plan od 3 CD-a sa 50 (pedeset) mojih pesama snimljenih u studijima na moje stihove iz knjiga-u rock,metal, rege i hip hop žanrovskim muzičkim usmerenjima. Ljubav je preovladala i bila je vodilja od početka do završetka! Zahvaljujući dugogodišnjem predanom i plodonosnom, ne samo književnom, nego i novinarskom, publicističkom i kritičarskom radu, a prevashodno zahvaljujući sopstvenoj ogromnoj energiji i optimizmu “hronično neumoran” Milan B. Popović, za razliku od svoje prve CD kompilacije “Vreme brutalnih dobronamernika” iz 2010. godine, koja je bila gitarske hard & heavy orijentacije, ovoga puta okuplja muzičare najrazličitijih muzičkih opredeljenja, i to iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Na taj način, što je za svako poštovanje, Milan ponovo povezuje umetnike iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, BiH… ali i spaja različite vidove umetničkog izražavanja, tj. rokenrol, rege i hip hop sa svojom poezijom.Od hip-hop umetnika na CD-u se nalaze: Sky Wikluh, Vudu Popaj, Coa, Kendi, Kruks, M.A.X. , Solow i Flip Flop.

Rege bendovi zastupljeni na ovoj kompilaciji su: Del Arno Band, The Socks, Hornsman Coyote (Eyesburn), Elly Rasta Girl, Čaras i Subjektivni sud.

Rok izvođači i bendovi na CD kompilaciji su: Branko Radaković (Argus, Olovni balon), Miroslav Dukić (Tako), Zoran Marinković-Bjesomar (Bjesovi), Autogeni trening, Nikola Čuturilo, Monera, Seljačka buna, Hashish club, Alek, Branislav Lazić, Broken Arrow, Dark Sky, Fault, Snovi, Galoma, Stereo Tip, Grim, Vladimir Jakšić (ex-Revolveri) i Sead Zele Lipovača (Divlje jagode).

Sa kojim muzičarima ste imali najbolju saradnju?

Različiti su bendovi, potpuno su drugačiji pristupi radu pesama , neverovatni su izvođači i kao ljudi. Istina je, u neke, malobrojne se jesam razočaro, ali u 98 % nisam i zbog tih 98% vredelo je boriti se dva puta po tri godine raditi na svakoj od CD kompilacija. Ja sam, na karaju svega, jako zadovoljan tip! Najbolju saradnju sam ostvario sa Zoranom Marinkovićem Bjesomarom, pevačem i tekstopiscem grupe Bjesovi iz Gornjeg Milanovca. Bjesomar je umetnik rafiniranih i impresivnih vrednosti i visina, i čast i ponos mi je što me je pozvao da budem njegov gost u Gornjem Milanovcu i dočekan sam kao kralj – u njegovoj kući u kojoj sam kasnije više puta dolazio-i u njegovom kućnom studiju smo (u)snimili i audio pesmu (2007.)  ISTINE MAMLAZI KRIJU (BATINA) , a video spot nekoliko godina kasnije pod dirigentskom palicom Bjesomara, takođe, za istu tu pesmu. Napomenuo bih da je refren BATINA dopisao Bjesomar i odpevao ga. Ta pesma je univerzalna i dan danas atraktivna i važeća, svevremena. Nijedna druga na CD-u HRONIČNO NEUMORNI, nema tu trajnost, ako bih mogao to tako opisati. Ono što je jako bitno pomenuti za Zorana Marinkovića Bjesomara je da je on čovek -LJUDINA OD ČOVEKA-koji me nikada nije izdao!!! Pomogao mi je savetima i kroz mnogobrojne druge ljudske načine podrške. Recimo, jedan od najbitnijih a umetničkih, pomogao mi je 100% u mojoj karijeri i preko njega i njegove slave i naše saradnje u pesmi ISTINE MAMLAZI KRIJU (BATINA) brojna njegova publika (publika grupe BJESOVI) je saznala za mene. Bjesomar to zna, svestan je toga, a ja mu se ovim putem i javno zahvaljujem. Prema Zoranu Marinkoviću Bjesomaru i njegovoj petočlanoj umetničkoj porodici gajim iskreno poštovanje i ljubav i naklon kao prema retko kome drugome iz sveta muzičke umetnosti, i života uopšte!

Zoran Marinković-Bjesomar je snimio, režirao i montirao spot  za pesmu “Istine mamlazi kriju (Batina)” a ujedno je komponovao muziku i odpevao svoj refren, dok sam ja Milan B. Popović recitovao strofe – Bjesomar i Milan B. Popović https://www.youtube.com/watch?v=7X9sFQFHnpg&feature=youtu.be

Umetnici važe za individualce koji često ne vole saradnju a vi ste ih na svojim diskovima okupili toliko sa ste pravi pravcati ministar za rokenrol. U čemu je tajna?

Tajna je u toj mojoj velikoj energiji. Božji dar je u pitanju. To isto važi i za sve ove moje knjige pesama. To nisu moje knjige pesama, to ih je Bog ispisao, ja sam samo sproveo u delo odneo izdavaču…

Da li modernoj muzici fali kvalitetan tekst, na svetskom nivou gledano? 

Na svetskom nivou gledano se pazi na SVE. Ceo tim radi i na tekstu i na melodiji, i na aranžmanu, i na imidžu…To je velika i prava muzička industrija. Mi za time kasnimo, a nekada smo bili to.

Koliko vas mediji prate?

Nedovoljno!

Da li je zadatak medija, po vašem mišljenju, da edukuje ili da bude prosto ogledalo masovnog ukusa?

Da edukuje!

Koliko je Beograd junak vaših dela? Ima li još starog Beograda iz vremena novog vala?

Beograd jeste junak mojih dela. Ima starog Beograda, bljesne u nekim pokušajima, starijih a i mladih stvaralaca. Želja mi je da ga bude više. Verujem da je to volja i potreba mnogih!

Poruka samom sebi od pre 20 godina?

Da u dnevnim ili nedeljnim novinama u ovim, sadašnjim godinama imam kolumnu sa svojom fotografijom. Bila je u dnevnim novinama Pravda godinu dana, bila je u štampanim Našim novinama pola godine i nedeljniku Grom. Obzirom da je u međuvremenu došlo vreme –laktanja- ja sam , kada se sve sabere i oduzme, zadovoljan jer me je Bog nagradio tim talentom- pesničkim! Više od Boga i pesme mi ne treba!

Izvor: Milan B. Popović

Fotografija: Milan B. Popović