INTERVJU: LJILJANA ZDRAVKOVIĆ – PEVAČICA BENDA THE BITE

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Promocija kolekcije svih albuma YU grupe povodom 50. rođendana u petak (4.12.)

Šta je pola veka za čovekaIzuzetan i značajan jubilej od 50 godina postojanja, rok sastav YU grupa (nastali...

Ljudi u Glavi danas zatvaraju svoj godišnji ciklus, objavljivanjem četvrtog video-singla „Folkenrolla”

Dramatično probitačni pomoravski rock desperadosi Ljudi u Glavi danas zatvaraju svoj godišnji ciklus, objavljivanjem četvrtog video-singla „Folkenrolla". Nakon vulkanskih „Stvari",...

Kad raznolikost spaja, a umetnost podstiče pomirenje!

Beograd, Niš, Rijeka, Sarajevo, Tuzla - regionalna mreža B#ART podržava nevladine organizacije koje besplatno pružaju umjetničko/muzičko obrazovanje djeci i...

  U MUZICI SAM JOŠ PRE OSNOVNE ŠKOLE

Radio voditeljka, muzički novinar, PR menadžer, promoter koncerata, pevačica u početku “cover” bendova, sada pevačica i frontmen sastava sa autorskim pesmama. Da li ovde pričamo o pet ili šest osoba? Ili manje, ili više? Pogrešan odgovor! U pitanju je samo jedna, jedina i jedinstvena rock dama: LJILJANA ZDRAVKOVIĆ! Nije još uvek uspela da se klonira, a kada će, ne znamo. Sigurno ste slušali i uživali u njenom efektnom glasu na raznim radio stanicama, prepoznatljiv i nadasve snažan vokal.

Neobičan i žestok bend THE BITE nastao je pre deset godina, sa željom da u svojoj muzici spoji energiju panka, čvrste rokenrol rifove, zarazne refrene i emociju bluza. Od 2016. godine delimično su promenili postavu i osvežili zvuk, ali su ostali verni kvalitetnoj muzici i dosledni ideji da treba biti svoj u onome što radiš. Pevačica Ljiljana Zdravković zamenila je prethodnu Julijanu Vincan, na poziv vođe sastava – Bojana Savića (solo gitara). Ljilja je sa “The Bite” izdala dva nova singla – “Znaš” i “Go to Hell”, a zavrteli su se i spotovi jedan za drugim, imaju nastupe po raznim festivalima u Srbiji (“Rock Village” – Banatski sokolac) i prostorima po Beogradu – “Zidić” ispred Doma omladine, klub “Garaža”, a u petak, 15. februara, očekuje ih susret sa Pančevcima u klubu “Jazbina Coyote”. Osim Ljiljane i Bojana, u grupi “The Bite” su i Nebojša Brkić (bubnjevi), Igor Ilić (bas) i Mladen Vujović (ritam gitara).

Kakav je osećaj biti nova pevačica benda THE BITE, od 2016. godine kada si se priključila? Postoji li pomalo (ženske) sujete u odnosu na prošlu pevačicu, i razna pitanja koja se motaju po glavi – da li sam ja bolja od prethodne, da li sam najbolja? Ili jednostavno te takve misli ne opterećuju?

Moja prva reakcija kada me je Bojan (Savić) pitao da pevam u bendu bila je “Ok, je l’ ti znaš da ja ne pevam kao Julijana?” Ali ne zato što mislim da je neka od nas dve “bolja” od druge, takva poređenja su besmislena, nema tu boljih ili gorih. Drugačije smo, kao što je i Una (prva pevačica The Bite) bila drugačija od nas dve. Mislim da je najvažnije da pevač bude ono što jeste i da kao frontmen na pravi način prenosi energiju benda i pesama koje taj bend stvara, a Bojan je u tom trenutku u meni prepoznao nekoga ko to može. Od samog starta sam se dobro uklopila u ovu priču i mislim da mi je tu mesto. Nema sujete, i Julijana i Una su sjajne i sigurna sam da ćemo kad tad stati sve tri na binu i otpevati bar neke od pesama zajedno!   

THE BITE veoma je aktuelan sa novim singlovima za predstojeći album i atraktivnim spotovima. Kako doživljavaš sadašnji trenutak kada ste očigledno prodrmali muzičku scenu Beograda i Srbije? Postoji li taj čudan osećaj osećaj slave ili ti je to sve normalno, bez velike pompe?

Ono što mi radimo, radimo onako kako želimo, bez ikakvog opterećenja, bez mnogo razmišljanja o tome šta je ono što „publika sada traži“ i mislim da se to u našem radu i vidi. Daleko od toga da nam nije stalo da to čuje i zavoli što više ljudi ali nećemo se po svaku cenu dodvoravati bilo čijim željama. Tako da ne, nemam osećaj da smo prodrmali scenu, možda samo malo proširili broj fanova i zbog toga nam je, naravno, drago. Ali, mislim… slava? U Srbiji, u rokenrolu? Ma ne. Sve i da smo potpuni mejnstrim, ne bismo se tripovali u tom pravcu.

Kakvi su utisci kolega muzičara na ono što radite i tvoje uloge pevačice zapaženog benda? Čije komentare i kritike najviše ceniš, a čije definitivno ne uzimaš za ozbiljno?

Utisci su odlični. Ili bar dobri. Loši, nažalost, slabo i stižu do nas. Kažem „nažalost“ zato što mi volimo da čujemo i kritike, one su konstruktivnije od pohvala (naročito ako su one izrečene neiskreno). Najveći broj ljudi koji me okružuje se na ovaj ili onaj način bavi muzikom, tako da uvek dobijem dosta komentara na ono što radimo. A volim da čujem svačije mišljenje, samo što najveću težinu uvek imaju oni ljudi za koje pouzdano znam da me neće folirati i da će i dobre i loše komentare uputiti sjednim razlogom – da pomognu.


Nastupali ste već na čuvenom muzičkom Zidiću kod Doma omladine, popularnom klubu “Garaža”, kao i na festivalu Rock Village u Banatskom Kostolcu, i drugim manifestacijama. Koliko je važno da bend konstantno bude prisutan na svim tim događajima, i da prihvata pozive iako mu možda neki festivali i ne leže po senzibilitetu? Ima li danas kompromisa u muzičkoj Srbiji?

Važno je da bend bude prisutan na što više dešavanja, ali ne po svaku cenu, jer tako i sebi i drugim bendovima spušta cenu. Ako se ne uklapamo u festival, nećemo prihvatiti poziv. Ako organizatori ne cene dovoljno to što radimo, nećemo prihvatiti poziv. Da neko ne shvati  pogrešno, ne glumimo mi neke zvezde, ali pojavljivanje na bilo kojoj bini za svaki bend treba da ima smisla, materijalno, u svrhu promocije, kako god. Ako toga nema, onda nema potrebe ni da bend bude tu. Ja zapravo mislim da, bar kad je rokenrol (u najširem smislu te reči) u pitanju, u Srbiji ima i previše kompromisa. Neko će reći da „mora tako“ jer je „takva situacija“, ali ja mislim da smo se previše „prilagodili“ situaciji i da treba da mnogo više radimo na tome da je menjamo. Da počnemo, recimo, od toga da ne pristajemo na sve. Kada bi se svi tako ponašali, stvari bi se preokrenule u našu korist.


Da li voliš da se snimaš, slikaš i budeš u centru pažnje, kao kada si glavna u spotovima za pesme “GO TO HELL” i “ZNAŠ”? Sledeći singl za mart je planiran “We Used to Dance”, a da li će i ta pesma biti ekranizovana?

Pevačica sam, naravno da volim da sam u centru pažnje! Hahahahha Šalu na stranu, frontmen mora da bude frontmen. Pevač benda mora da bude figura za koju će ljudi vezivati dobar deo te priče jer je on/ona „istureno odeljenje“ benda, i neko ko je najbliži publici. Mislim da svi članovi benda mogu i treba da budu u stalnom kontaktu sa publikom i da treba da budu figure za sebe, ali po prirodi stvari, ta uloga uvek nekako najviše pada na vokal. I to je ok, ja to volim i prihvatam. Ne zato što sam narcis, samo sam takva, dobro mi stoji da budem tu gde sam i da svoju energiju emitujem baš na taj način. Ali što se spotova tiče, tu ne moram nužno da budem u centru pažnje, zavisi od pesme i od toga kakvu atmosferu ona treba da prenese. Za „We Used To Dance“ smo već uradili lyric video i planiramo da ga pustimo početkom marta. 


Posle iskustva u “cover” bendovima, da li uživaš u sastavu The Bite? Da li si ovde pronašla sebe, u svom kreativnom muzičkom izrazu, sa ekipom u bendu?

Da. I – da! I ne bih se više nikad vratila na cover, niti to planiram. Taj period mog života jeste bio vrlo značajan i ti nastupi i iskustvo su me mnogo čemu naučili. Ali pevanje tuđih pesama, ma koliko one dobre bile i pevanje nečega što si sam ili sa bendom stvorio… to ne može da se meri. Znaš kako ja to vidim: muzika je deo oganizma, ona je deo nas. Kao i svaka druga energija, ako se ne kanališe na pravi način i ne usmerava kako treba, začepe se kanali, prave se mulj i buđ, raste nezadovoljstvo i muzika u nama se ili ugasi i nestane ili neki deo nas puca. Ako nisi samo reproduktivac, ako u tebi ima muzike koju treba da stvoriš i pustiš u svet, cover ili bilo koja druga vrsta kompromisa kad tad počinje da te guši. Ja svoju energiju mogu da usmerim i na neke druge stvari, negde u budućnosti, možda ne samo na The Bite, to zavisi od toga šta će moje unutrašnje „ja“ u datom trenutku da mi kaže. Ali ono što znam je da ne želim da je trošim na cover.


Zanimljivo je da si ti u muzici još od perioda srednje škole, od malena si volela da pevaš. Pričaj nam malo o tim prvim koracima koji su te vodili ka rokerskoj sceni.

U muzici sam ja još od pre osnovne, ako računamo pevanje po sobi koja se tad pretvarala u neke ogromne hale… A ne smem ni da priznam koju sam pevačicu glumila kod svojih na selu kad mi je trem ispred kuće bila bina! Hahahahah Tata me je prvi naučio da cenim dobru muziku dok sam sa njim pevala uz harmoniku, neke stare izvorne pesme. I ne, to nikad nije bio rokenrol, ali da nije tate, ne bih shvatala koliko je bitan kvalitet i koliko je bitna LJUBAV u muzici, ma kog ona žanra bila. Bilo je posle nekih akcija, bilo je pevanja u Bitefu na večeri talenata fantastičnih glasovnih mogućnosti… i opet ni to nije bio rokenrol. Ali sam nekako malo po malo, prirodno došla do njega i do ovoga gde sam sad. Mislim da su blues i rokenrol uvek čučali negde u meni i sami su tražili priliku da se pokažu.



Kojim žanrom bi ti tačno definisala tvoju grupu THE BITE? Riff&roll, hard rock?Imaš li uzore u stranim muzičarima, budući da pevaš i na engleskom jeziku u kombinovanju pesama i na srpskom?

The Bite je mnogo pre mene, još kada su počinjali, svoju muziku svrstao u riff’n’roll. Ali nisu tu bitne definicije niti mislim da treba bilo koji bend da ih se slepo pridržava. U našim pesmama ima i klasičnog rokenrola, i panka i bluza, a čućete i u novim pesmama neke momente koji pripadaju i neki drugim žanrovima. Ja sam zapravo baš srećna zbog toga što ne možemo da se svrstamo u samo jedan žanr, imamo dovoljno godina i dovoljno godina iskustva da se igramo sa svim onim stvarima koje volimo i da probamo da ih sklopimo u nešto svoje što opet, na kraju, zvuči kao The Bite. A uzore nemam. Ne u smislu da mi je neko „idol“ ili da nekoga ne-daj-bože imitram. Samo postoje ličnosti čija me energija privlači više od drugih i u čijem se senzibilitetu više pronalazim.


Veoma si svestrana osoba, i radiš paralelno nekoliko poslova koji su opet u svetu muzike. Bavila si se do nedavno radio novinarstvom, kao i pisanjem za muzičke portale – intervjui, izveštaji sa koncerata, u čemu imaš iskustva decenijama unazad. A sada, prešla si iz muzičkog novinarstva u PR vode, gde si promoter koncerata u čuvenom rock klubu Fest u Zemunu, ali i PR manager koncertne agencije CHARM MUSIC. Gde se snalaziš najbolje, a gde se pronalaziš?

Pronalazim se u svemu tome, inače se time ne bih ni bavila. A kako se snalazim, to već nije na meni da zaključim, to treba da kažu oni koji su sa mnom sarađivali ili sarađuju J Da mogu (lepo) da živim od muzike koje volim, verovatno bih se bavila samo time. Što ne znači da druge stvari koje radim ne volim, daleko od toga, samo mi je draže biti na bini nego ispred ili iza nje, i draže mi je stvarati svoju umetnost nego se baviti tuđom. Bar mi se tako čini… moguće je da bi mi zafalila dinamika koju nosi posao koji trenutno radim… Ali ono što znam je da volim svoj život i da ne bih ni birala takve poslove da to nije nešto što me ispunjava.


Kao i u svetskom šou biznisu, i vi objavljujete singlove, dok se ne pojavi ceo album. Da li danas smatraš da je vreme albuma i CD-a prošlo, i da će singlovi postati jedini značajni? Da li su pesme te koje prodaju koncerte muzičara, a da ne mora da se sačeka ceo novi album?

Ne mislim da je vreme izdavanja albuma prošlo, ali je svakako u današnje vreme manje važno nego što je nekad bilo. Još uvek ima ljudi koji vole da imaju muziku na nekom „nosaču zvuka“ pa je verovatno najbolje kombinovati jedno i drugo. Mi smo izabrali da izdajemo singl po singl dok ne zaokružimo album, i mislimo da ljudima treba singlovima držati pažnju, i pre i nakon izdavanja albuma.


Kada planirate da izađe novi album? Koliko će do tada biti singlova, spotova?

Planiramo da krenemo sa snimanjem (ostatka) albuma u martu, aprilu. Pesme su uglavnom spremne i iskreno jedva čekamo da ih oblikujemo i u studiju. Kada će tačno izaći, to naravno ne mogu da kažem, ali do kraja ove godine sigurno. Ono što za sada znamo je i da ćemo izbaciti lyric video za pesmu „We Used To Dance“ već u martu. Pesma koja je možda netipična za nas (akustična je), ali je predivna i jaka i meni posebno draga jer u njoj imam najdivnije prateće vokale sa domaće rok scene: Milenu (Trigger), Jelenu (Void Inn) i Kale (Etar), a violinu nam je odsvirala Ana Mrkobrada. Imamo u planu još neke spotove i singlove, ali hajde da ne pričam previše unapred…   


Sledeći značajan nastup koji imate je 15. februara u Pančevu, u klubu “Jazbina Coyote”. Da li se na nastupima daješ maksimalno, glasom, energijom, komunikacijom sa publikom? Šta očekuješ od ovog koncerta?

Uvek se trudim da na bini dam celu sebe. Nije to baš uvek tako lako, ali volim binu, volim svoj bend i volim pesme koje sviramo i zadovoljstvo mi je to podeliti sa ljudima koji su došli da nas čuju, gde god da se pojavimo. Meni je Pančevo posebno drag grad, tamo ima dosta meni dragih ljudi koji će mi bez sumnje pomoći da to veče bude posebno. Oni vole dobar rokenrol i super su publika, tako da… očekujem spektakl J)) 


Na sceni, u javnosti, i kao PR menadžer koncerata i kao pevačica, deluješ pomalo opasno, žestoko, strogo. Kakva je LJILJANA ZDRAVKOVIĆ zaista – privatno? Da li je ovaj imidž zapravo samo maska? A ustvari si – nežna, emotivna, topla?

Da je sve to javno samo maska, onda bi to značilo da sam neiskrena, zar ne? A nisam, zapravo, razlika između privatnog i javnog je u količini informacija koje neko može da dobije od mene, a ne u procentu „žestine“ ili nežnosti. Ja sam opasna kad treba da budem opasna, stroga kad treba da sam stroga, nežna kad treba da sam nežna. Ko će me i kakvu videti valjda zavisi i od ugla i pronicljivosti posmatrača…


Koje domaće bendove danas slušaš i koje bi izdvojila iz mase novih koji se pojavljuju svake godine? A koji su ti strani favoriti?

Postalo mi je jako teško da izdvajam bednove koje volim i podržavam, jer se uvek plašim da ću nekoga propustiti. I uvek nekog propustim… Mislim da je najbezbolnije da kažem da podržavam sve divne ljude sa ove scene koji iskreno i punim srcem stvaraju svoju muziku. I treba da se pojavljuje što više bendova, različitih, bili oni po mom ukusu ili ne, jer ćemo samo tako imati scenu sa zdravom konkurencijom pa će svima biti slađe  kad se izbore za svoje mesto pod suncem!


Preporuči nam koncerte koji se spremaju u klubu Fest? A šta ne smemo da propustimo u organizaciji kuće Charm Music?

Fest je ove godine napravio jako dobar program i ponosna sam na tu ekipu. Nije ni malo jednostavno skoro tri decenije postojati i dalje se boriti za rokenrol na način na koji Fest to radi. ČBS (Čovek bez sluha) i Bjesovi su ovog vikenda (15.02. i 16.02.), početkom marta Atheist Rap i Artan Lili, zatim i sjajni Kolja 15. i 16. marta. E- Play 29. marta, Ritam nereda u aprilu… i to je samo deo, obavezno proveravajte našu Facebook stranu, ima tu još mnogo interesantnih stvari.

A Charm Music Serbia definitivno već sada zauzima važno mesto na našoj koncertnoj sceni i tek se planiraju jako interesantne stvari koje će oduševiti publiku. Od onoga što za sada imamo najavljeno, moram da pozovem ljude na Still Corners 7. maja u Domu omladine, da ih pozovem da BAŠ požure po ulaznice za Dead Can Dance 28. juna i da im kažem da ne propuste predivnog Erosa Ramazzottija u Areni 24. septembra, to će biti spektakl! I naravno, pratite nas na mrežama, biće tu još zanimljivih dešavanja.


Da li ti nedostaje muzičko novinarstvo? Ili se svakako tome ne bi vraćala sada kada si ipak afirmisana pevačica benda koga tek čeka intenzivna koncertna turneja?

Ne previše, iskreno, iako sam mislila da hoće. Valjda mi PR daje dovoljno dinamike i mogućnosti da budem u tom istom svetu ali sa druge strane, da nisam mnogo razmišljala o povratku u novinarstvo. Mada… postoje stvari koje želim da kažem, napišem, pustim u etar, nedostaje mi mogućnost da „lanem“ o nekim stvarima koje mi se motaju po glavi, pa možda ima šanse da se desi neka kolumna, negde…  


Zanima li te filmska muzika? Imali ste kao bend možda ponuda da radite muziku za neki film, TV seriju, predstavu ili reklame? Da li si filmofil privatno?

Nismo imali takvih ponuda i iskreno, nije nam to ni padalo na pamet. Ako bi se tava ponuda desila, možda. Filmska muzika me mnogo više zanimala pre, poslednjih godina me ništa nije previše dotaklo. Poslednji soundtrack koji me je pomakao sa mesta i koji obožavam i godinama kasnije je onaj koji je rađen za Sons Of Anarchy.  Nisam ozbiljan filmofil, priznajem, ali volim kad mi nalete periodi kada mogu da odgledam sve što me zanima i kada imam energije da gledam ozbiljno dobre filmove,a ne samo da onako usput odgledam nešto što naleti na TV-u i umorna i nezainteresovana menjam kanale hahahaha .


Da li može danas da se živi samo od muzike? Da li ti svakako moraš raditi više poslova da bi opstala, ili jednostavno voliš da budeš angažovana na više strana?

Citiraću svog gitaristu: NE. Da, moram, i da, volim da budem angažovana na više strana. To sam ja.

Da li ti znače top liste pesama na radiju gde se glasa za najbolju te nedelje, meseca i slično? Koliko se dobro kotirate trenutno na top listama?

Ma uvek to znači. Ne zato što patim od toga da negde budem „prva“, nego zato što  prisustvo na listama i relativno dobra pozicija na njima znači i da će više ljudi čuti te pesme. I kada ljudi vole te pesme i glasaju za njih… to znači da im se dopada ono što si stvorio i to je zaista lep osećaj i korisna stvar. 

Kako bi publici rečima opisala i predstavila singlove – ZNAŠ i GO TO HELL? Kao dama u rockenroll svetu, kakav odnos imaš prema tekstovima tih pesama? Da li i ti želiš biti tekstopisac i kompozitor pesama ili to ostavljaš frontmenu benda?

Ja i jesam tekstopisac. Osim „Da se ponovo rodim“ i „Znaš“ koje ste do sada mogli da čujete, još nekoliko mojih pesama je u planu za snimanje. Kada sam počela da pevam sa The Bite, Boki mi je rekao da prvo pročitam tekstove pesama i da vidim da li ja to mogu i želim da pevam. I naravno da je odgovor bio pozitivan, imala sam utisak da ih je za mene i pisao hahahaha. A onda je on shvatio da i ja imam pesme koje bi se odlično uklopile u taj bend i sad radimo onako kako nam dođe… i koja pesma nam u tom trenutku „proradi“, bez obzira na to čija je. Kako bih predstavila te dve pesme? Pa predstavila sam ih, ne želim da utičem na to kako će ih ljudi „čuti“, to je na njima!


Izvor: Ivan Makragić music pocket

Fotogrfije: Dušan Vučković i Bojan Stojanović

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

PIŠE: MILAN B. POPOVIĆ / ALEK – Prepoznaj me // Akustično u studiju

Oduvek sam voleo-anplagd- zvuk i ALEKOVO (Kragujevac, rodni grad) izvođenje sopstvene autorske pesme PREPOZNAJ ME, probudilo je moja sećanja...

ZLOSTAVLJANJE NA FILMU

Dokumentarni film naše rediteljke i glumice Danijele Štajnfeld „Zaceli me“ juče je, na ovogodišnjem 26. Festivalu autorskog filma, imao specijalnu projekciju u Kombank Dvorani. „Zaceli me“ prikazuje intimna svedočenja...

POVODOM FILMA “POVRATAK KUĆI – MARINA ABRAMOVIĆ I NJENA DECA” ODŽANA PRVA VELIKA ONLINE KONFERENCIJA

Povodom premijere filma "Povratak kući - Marina Abramović i njena deca" reditelja i scenariste Borisa Miljkovića u sredu je održana prva velika Online konferencija kod nas, uz prisustvo predstavnika...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!