Veoma neobična, originalna, visprena, dama sa više umetničkih interesovanja, beskrajno kreativna, proteklih meseci je izazvala značajnu pažnju povodom izdavanja svog prvog albuma “Prst u oko”, koji se pojavio na tržištu od novembra meseca 2018. za izdavačku kuću MenArt. Prvo se pojavio EP sa tri pesme tokom leta 2018, da bi ceo album izašao na jesen. Pored objavljenih singlova “Jebeno fantastičan”, “Opet”, “Anđeo” i “Najbolja” na albumu se nalazi još pet pesama. Žanrovski je teško odrediti muzički pravac, nešto između alternative i neobične pop muzike, svakako veoma originalno i drugačije.
Producent albuma
je Petar Rudić (studio Destilerija), sa kojim je Jelena već sarađivala na
prethodnim singlovima, dok muzičku ekipu na albumu čine: Nebojša Keba
Zulfikarapašić (gitara), Goran Savić
Čaki (bubanj), Aleksandar Dragutinović Šekspir (bas gitara,
prateći vokali), Bojan Petković (klavijature). Njeno ime je – JELENA
ANDONOVIĆ. Inače – diplomirani pravnik po obrazovanju.
Pesme, omot albuma, spotovi – sve je
veoma kontraverzno, provokativno, na trenutke šokantno, i svakako ostavlja
snažan utisak. Jelena redovno nastupa u tri beogradska kluba kao duo “Two of Us”,
ima objavljen i jedan pomalo šokantan roman, kao i knjigu poezije, voli da piše
aforizme, uživa u svom poslu, umetnosti, stvaranju, svemu što je čini srećnom.
Veliku podršku na promociji održanoj
u već etabliranom klubu „Polet“ pružili su joj kolege i prijatelji,
pre svega Darko Mitrović, poznati radio i TV voditelj („Mentalno
razgibavanje“ i „Razgibavanje“), od skoro uspešan i kao stand up
komičar, kao i Nenad Kuzmić, radio voditelj i muzički novinar. Kuzmić je
upravo i zaslužan za njen CD prvenac, jer je Jelenu i preporučio diskografskoj
kući „MenArt“ da joj objavi album, na čemu mu je ona naravno
beskrajno zahvalna.
Ovo je njena priča ….
Prvo odmah da nešto razjasnimo i rešimo misteriju: otkud jedna diplomirana pravnica kao književnica i muzičarka – pevačica? Kako je došlo do tog razvojnog puta? A zašto baš Pravni fakultet, volela si advokatske serije, priznaj?
Čudni su putevi kosmički. Nisam znala šta da upišem jer me je svašta zanimalo. Jezici, književnost, psihologija, sociologija, režija, gluma… Stvarno širok dijapazon zanimanja i umetnosti. Na kraju sam, kao i svaki prosečan maturant, upisala ono što svi upisuju kad ne znaju šta će sa sobom u životu – Pravni fakultet. Razmišljala sam da završim nešto od čega može da se živi, a usput ću se baviti onim što volim. Vrlo čudna logika. Mučila sam se sedam godina ali uspela sam da završim, a paralelno sa studijama počela sam i da pevam. Naravno da sam probala da se bavim pravom, ali nije to za mene. Da mogu da vratim vreme, nikad ne bih studirala Prava. Možda ne bih ni studirala.
Osim muzike i pisanja romana, oprobala
si se i kao pesnik, ali i aforističar. Odakle crpiš energiju i inspiraciju za
sve te kreativnosti? Da li nekada presuši?
Da, pišem ceo život. Najproduktivnija sam bila kao dete. Gomila priča,
pesama, prvi roman u 14. godini. Obožavala sam da pišem. Danas inspiraciju
crpim najviše iz međuljudskih odnosa i apsurda raznih pojava. Naravno da
inspiracija nekad presuši, jer je nemoguće uvek biti inspirisan. Tada se uvek
pitam hoću li ikad više napraviti neku pesmu ili napisati išta i srećom, to se
uvek dogodi.
Prvo se na tržištu tokom leta 2018.
pojavio tvoj EP, a onda u novembru izlazi i kompletan CD – album “Prst u oko”.
Da li je danas na diskografskom tržištu neophodna ta hronologija, prvo EP sa
tri pesme, a onda album sa devet numera? Nije bilo jednostavnije odjednom
pustiti čitav materijal?
To
je pitanje za moje izdavače. Tu se nisam mnogo pitala, a i nije mi bilo bitno.
Stvarno sam redak srećnik u Srbiji koji je dobio finansijsku pomoć za izdavanje
albuma tako da mi je manje bio bitan bilo kakav redosled izdavanja. Sve je
počelo još 2017. godine u februaru kada sam izbacila spot za pesmu „Jebeno
fantastičan“, a potom još dve pesme i eto, to je zainteresovalo ljude iz
MenArta. Velika sreća za mene!
Sve je kod tebe dosta neobično,
avangardno, eksperimentalno, posebno spotovi, koji odudaraju dosta od spotova
drugih kolega: “Jebeno fantastičan”, “Najbolja”, “Opet”. Da li ti osmišljavaš
spotove, od ideje do scenarija ili imaš tim kreativaca koji ti sve predlažu i
završe?
Obožavam da
snimam spotove. To me ispunjava isto koliko i rad u studiju. Sve ideje jesu
moje ali naravno da uvek imam pomoć drugih ljudi, pre svega pomoć najbolje
prijateljice Goce. U „Najboljoj“ se kao glumci pojavljuju moji drugari i
prijatelji. Taj dan snimanja je bio nezaboravan. Uvek se dobro zabavljamo na
snimanju bilo da smo na njivi, đubrištu ili groblju, haha.
Da li sve pesme na albumu voliš kao svoju decu ili ipak imaš favorita? Da li u stvaranju svake pesme daješ svoj maksimum? Kojim žanrom bi odredila svoju muziku i kako bi predstavila album javnosti u nekoliko reči?
Volim sve pesme, naravno, ali ako bih morala da izdvojim neke kao favorit, to bi bile „Najbolja“, „Kosmologija“ i „Dojilja“. Mislim da dajem maksimum u stvaranju. Nisam perfekcionista, a nisam ni sujetna. Mišljenja sam da to usporava i koči umetnika. Dajem maksimum u trenutku i nikad ne opterećujem sebe time da li je moglo bolje. Naravno da uvek može bolje, al može i gore, haha. Veruj mi da ne znam kako bih opisala svoju muziku. Defintivno miks žanrova. Mislim da je to muzika na talasu izvođača kao što su Slađana Milošević, Dino Dvornik, Boban Petrović i slični autori. Laska mi poređenje sa Dinom koje sam čula od mnogih kolega.
Promociju albuma si imala u sve popularnijem klubu POLET, i ono što je zanimljivo, da si snimak te zanimljive promocije postavila na YouTube, što se retko kada dešava da možemo gledati video zapise promocija. Da li voliš da dokumentuješ sve što se snima o tebi, i da li onda i skupljaš članke iz novina?
Imala sam ideju da snimim promociju i da je postavim na You Tube. Volim da pružim što više sadržaja o svom radu. Da mogu, snimila bih spot za svaku pesmu, jer mi je jako bitan vizuelni momenat. Ne dokumentujem svoja gostovanja po televizijama kojih, zapravo, i nije bilo mnogo. Mislim da na svom You Tube kanalu imam samo jedno gostovanje koje sam okačila i to sa RTS-a. A što se novina tiče, imam samo jedan isečak a to je intervju iz tadašnjeg kulturnog dodatka novine BLIC, gde sam dala intervju povodom izlaska knjige poezije „Sve i više od toga“.
Sam omot albuma je jako provokativan: muška zadnjica. Onda imena pesama – „Jebeno fantastičan“, „Dojilja“, a da ne pričamo o spotovima – „Opet“, kao i „J. Fantastičan“, naročito kada se donekle i obnažiš u „Opet“. Da li voliš da izazivaš pažnju provokacijama, da se istakneš, ili si jednostavno prirodna, bez namere da to bude marketing sam po sebi svrha?
Nikada nisam imala nameru niti cilj da ičim privlačim pažnju. Sve ovo što radim radim zbog sebe i iz potrebe da stvaram. Svesna sam da čim se javno izbaciš dolazi kritika, različita mišljenja, svako kreće da ti „soli pamet“, da te savetuje i kad ne tražiš savet. Ja sam onaj tip koji svakog sasluša, ali uvek radi po svom. Čak je i obnaživanje bilo spontano. Ko ne bi poželeo da se skine usred deponije?
Izazvala si i reakcije na svoj roman
prvenac „SRBIKON“, nasilje, seks, brutalizam, kao ilustracija savremene Srbije
na oštar i satiričan način. Kako bi predstavila svoje književno delo, i kako ti
zaista vidiš Srbiju – danas? Da li ima potencijala i želje da se roman
ekranizuje ili adaptira za TV, pozorište?
Srbikon je moja ljubav, moje čedo. Ponosna sam na taj roman i mnogo ga
volim. To je stvarno jedna ludačka parodija i satira. Naravno da nije knjiga za
široke narodne mase i da ne može svako ni da je pročita, a kamoli razume. Možda
sad ovo zvuči malo prepotentno, ali… šta da se radi, istina je. Naišla je na
veliku simpatiju mojih drugara glumaca, reditelja i uopšte dramskih umetnika
što mi je naročito drago jer postoji ideja da se taj roman adaptira za scenu.
To se nije desilo do sada jer ne mogu sve da postignem. Stvari se odvijaju
svojim tokom i mora se raditi jedno po jedno. Želim da to bude kvalitetno, a
kvalitet zahteva da ideja sazri i da se čovek posveti. Nije lako sa jezika
romana preći na jezik dramaturgije, ali ne sumnjam da će se i to desiti u
budućnosti. Verujem u to i radiću na tome.
Da
li ti leži više poezija ili proza? Kada možemo očekivati dalja
spisateljka dela od tebe? Da li pišeš brzo ili je to jedan duži, temeljni
proces?
Ne znam šta mi više leži, nisam o tome razmišljala. Možda bi to neki čitalac mogao da kaže. Počela sam da pišem „Srbikon 2“ još davne 2104. godine ali stala sam i od tad ne mrdam. Eto kreativne blokade! Naravno da će se jednog dana taj roman desiti. Nisam sklona da bilo šta u životu potenciram i forsiram pa tako ni kreativni proces, muziku, pisanje, šta god. Pišem i stvaram eksplozivno, ne razvlačim. „Srbikon“ je napisan za dva meseca konstantnog pisanja i življenja tih likova i događaja. Cela sam bila u tome i roman je samo navirao. Neverovatno iskustvo.
Kada možemo očekivati koncerte sa autorskim
pesmama povodom albuma? Da li želiš biti koncertno aktivna u tom smeru –
turneje, putovanja? Da li je danas potreban ozbiljan menadžer za tako
nešto?
Želim
da budem koncertno i muzički aktivna, ali ne znam kada će se to dogoditi. Svaka
faza nosi neke svoje teškoće i realnosti sa kojima moramo da se suočimo. Teško
je uklopiti ljude, teško je motivisati ih i animirati, a još teže je kada
si potpuno nov na muzičkoj sceni. Što se menadžera tiče, ne mislim da je
potreban u ovoj fazi autorskog razvoja.
Već punih 10 godina, od 2008. aktivna si
u klupskom životu kao pevačica dueta „Two of Us“. Kako se osećaš u toj priči
kada pevaš „covere“ (pesme svetskih i domaćih klasika)? Gde te sve publika može
videti, kojim danima u nedelji?
Da, u akustičnom
duu „Two of Us“ radim sa svojim kolegom Dragoslavom Pantićem. Trenutno
radimo sredom u Azbuci, četvrtkom u kafeu Bre i petkom u Spasićevom pabu. Volim
svoj posao. Kao i svaki, ima prednosti i mane, ali definitivno mi prija. Čim
toliko opstajemo, izgleda da smo dobri.
Kakve su reakcije tvojih kolega i prijatelja na album? Sa kojim muzičarima domaće scene bi želela saradnju, koga najviše od njih ceniš? Da li ideš na svirke domaćih i stranih muzičara ili ipak nemaš vremena od svojih nastupa?
Reakcije kolega i prijatelja su mahom odlične. Ima raznih konstatacija i mišljenja i meni je to sve super. Uglavnom svi smatraju da je album drugačiji i autentičan. Kada bih mogla da izaberem nekog domaćeg muzičara sa kojim bih volela da sarađujem to bi defintivno bio Skaj Vikler. Na koncerte, priznajem, ne idem dovoljno često koliko bih htela, ali to je zato što obično tim danima radim. No ipak, stignem da odem ponekad i onda se provedem fenomenalno. Poslednji koncert na kom sam bila je koncert Nikole Vranjkovića. On je genijalan muzičar i pesnik. Kad god odem na njegov koncert osećam se magično i hipnotisano. Bend mu funkcioniše kao savršen organizam.
Izvor: Ivan Makragić music pocket
Fotografije: Zoran Kokanović, Antonio Anhel, Antonio Marković, Jakov Simović