ELEONORA LAV JOVANOVIĆ – Pevačica: EMOTIVNI I MAŠTOVITI VUK SAMOTNJAK

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

KULTURNI I MUZIČKI PROGRAM UŽIVO I ONLINE DANAS I SUTRA – PETAK & SUBOTA (22.05. & 23.05.2020.)

MOJ JUTARNJI SMEH UZ NEPROLAZNE ROCK I POP HITOVE1) Platforma #AloneTogether, YouTube kanal KC Grad, 21.00h: Sven...

Organizatori Exita odlučili šta da radite sa kartama kupljenim za ovu godinu

Organizatori Exit festivala izdali su saopštenje u kom obaveštavaju javnost o trenutnim odlukama i razmatranjima.

Rodžer Voters: ”Gilmor misli da je on Pink Flojd i da sam ja nebitan”

Rodžer Voters snimio je video ove nedelje u kojem govori o tome da Dejvid Gilmor, član grupe...




Mlada, darovita, ambiciozna, kreativna, svestrana. Zna šta želi. I veoma zna šta NE želi. Mediji su je već nazvali veoma provokativno – zavodnica sa dva lica. Dvosmisleno, zanimljivo, atraktivno, svakako privlači pažnju i širu javnost.
 Diplomirani ekonomista, smer – Međunarodna ekonomija. Da li je ovo nova rubrika našeg magazina o ekonomskim pitanjima, finansijama, privredi danas?
  Da li je Music Pocket uveo to novo poglavlje? Ah, ne, zamalo da je tako.
   Idemo dalje. Skrenula je pažnju na sebe ulaskom u polufinale velikog muzičkog takmičenja “Beovizija” gde je pevala “Samo lagano”. Ne, nije ona pevala tek tako kul, samo lagano, već se pesma zaista tako i zove – “Samo lagano”. Njena prva autorska pesma i već je doživela veliki uspeh i dovoljnu zapaženost.
   Ušla je na tu scenu i tron, sam nastup je bio kao mini spektakl, odlomak nekog grandioznog mjuzikla, fešta ili performans u koji je uloženo dosta energije, kreativnosti i ljubavi. Jer to je ona, radi sve do kraja, srcem, dušom, sve, ili – ništa.

   Ona je – ELEONORA LAV JOVANOVIĆ. Ili kratko – ELI.

Diploma iz ekonomije samo je dokaz da Eli može i ume da završi nešto što je započela, bez obzira da li će se time ikada baviti u životu, i da li je to zanima. Ne ostavlja za sobom repove, korača hrabro samo napred.

   Svake srede od 20.30h  je možete gledati i slušati u prestižnom restoranu “Little Bay” u samom centru grada blizu Narodnog pozorišta. Pauza je tokom leta, ali onda Eleonora nastavlja svoje muzičke večeri i u drugom elitnom prostoru – čuvenom “Caruso” svake subote, na Terazijama. Dva prostora, dve Eline priče, dva poglavlja, dve muzičke predstave. Slične i različite, bliske i udaljene, spojive i nespojive.

  Potpisnik ovih redova prisustvovao je nastupu ove mlade dame upravo u veoma kreativno osmišljenom restoranu “Little Bay”, čiji je enterijer u potpunosti osmišljen kao pozorište, sa ložama na spratu, veoma šik, šarmantno, sa stilom, imate zaista i utisak da se nalazite u nekom malom privatnom teatru ili muzičkom klubu. Takav je i bio nastup Eleonore Eli – scenski, atraktivno, razigrano, sa merom i ukusom, koliko je i hrana u “Little Bay” veoma ukusna i pažljivo, umesno aranžirana. Repertoar mlade Eleonore čine jazz standardi kao i veoma probrana filmska muzika, španski, italijanski, američki i engleski klasici, posebno dela Pedra Almodovara i hitovi iz filmova “Visoke potpetice”, “Beautiful Maria of My Soul” iz “Mambo Kings” i mnogi drugi izvanredni naslovi.  Posebno je divno čuti i baladu “Kaži zašto me ostavi” iz istoimenog domaćeg filma Olega Novkovića, što je bila jedna od poslednjih uloga maestra Žarka Lauševića, pre nego što mu se desila ta zastrašujuća tragedija (1993).
    Odlična i suptilna nostalgija, vraćanje u prošlost sa filmovima i muzikom iz istih koje smo voleli, Eleonora uverljivo dočarava svedenim i razigranim sredstvima, koliko joj dozvoljava prostor na kome se nalazi. Manji proscenijum, klavir, pijanista i ona sa mikrofonom, ali ne dozvoljava ona da je bilo šta sputava. Ako nema mesta, ona će ga napraviti. Bez problema ide i leti kroz prostor, jer ceo restoran je zapravo njena pozornica. Eli tako odlazi i na sprat, peva na stepenicama dok se penje, onda je kod konobara, ide oko njih, peva za šankom, za klavirom, stojeći, nikad sedeći. Eleonora je od svog nastupa stvorila svojevrsni kabare, bez problema spajajući vizualno i audio u jedinstvenu celinu. Eli se ne može zadovoljiti samo pevanjem, da stoji, ili sedi, i eto pevuši strane hitove bez kretnje kroz svoju oazu i kreativno izražavanje. Ne, Eli ide korak dalje, lebdi kroz luksuzni restoran gde publika podjednako uživa u njenom glasu koliko u specijalitetima iz veoma bogatog jelovnika.



  Ovo je njena priča. ELEONORA LAV JOVANOVIĆ.

  Nastupila si na Beoviziji 2019. što je bilo tvoje vatreno krštenje u smislu premijernog javnog nastupa za direktan prenos na televiziji. Da li je postojala trema i kolika? Trema ti puno oduzima ili ti daje vetar u leđa? Osećala si veliku odgovornost da budeš najbolja što možeš i glasom i interpretacijom?


      Da, definitivno Beovizijski nastup, i pored raznih TV nastupa, koje sam imala ranije, je bio moje vatreno krštenje, zvanično predstavljanje sa svojom prvom pesmom i to autorskom. Imala sam tremu, naravno, baš zbog velike odgovornosti i prilike koja se ne sme prokockati. Mnogo je ulagano rada, truda i svega kroz godine da dođete do takvog momenta. I onda želite da pružite sve što možete. A ne možete sve prikazati. Taj pritisak vas može i oštetiti. To je ipak jedan stepenik na putu. Veliki, ali jedan. Potrebno je vreme da se dokažete i da vas ljudi upoznaju. Pri tome, sam spoj pesme i igre je 10 puta teži od samog pevanja. I zahteva posebnu meru u svemu, kondiciju i iskustvo. Trema može mnogo da odmogne i ošteti izvođenje i zato je ne volim…ali takođe je i dobra u meri koja vas tera na ozbiljan pristup i da budete sve bolji.


Za pesmu „Samo lagano“ koju si izvela na Beoviziji pisala si i tekst i muziku. Da li ti prija da u budućnosti budeš kantautor, kompletno da stvaraš svoje kompozicije i koliko je to danas apsolutno neophodno za umetnika da bude – SVE?


    Mislim da je to individualna stvar i da svako od nas oseća šta je to što ima i može da pruži, koliko je kreativan i šta ima da kaže, oseća li potrebu da se lično izrazi i kroz taj kanal. Na pesmi “Samo lagano” sa mnom radio je Husa – Beat Street, koji ima uspehe i iskustvo u domenu pop dance muzike 90-tih, sada se potrudio da napravimo nešto moderno, a opet drugačije. Tim saradnika je jako bitan. Da te osete, prepoznaju kuda želiš da ideš, šta imaš da pružiš. I nije neophodno da imaš apsolutno SVE, ali je bitno da si – autentičan. Čak štaviše, mislim da su talenti prilično ravnopravno i pravedno raspoređeni od strane Boga. Najbolji pevači na svetu nisu istovremeno i plesači.  Najbolje pevačko igračke senzacije nisu najbolji pevači, ali su natprosečno dobri i u jednom i u drugom baš za takav tip scenskog izražaja i bolji su šoumeni. Ne treba potcenjivati ni jedno ni drugo. To je sve pravedno iznivelisano i svako od nas ima svoju misiju i nešto drugo da pruži. Mnogi pevači kupuju tekstove i muziku od talentovanih tekstopisaca i kompozitora. A neki su baš prepoznatljivi po svom tekstualnom i muzičkom izrazu. Ja sam uvek imala osećaj i potrebu da se izrazim i kroz taj kanal i da pevam svoje pesme, pričam svoje priče. Išla sam u Filološku gimnaziju, pa mi pisanje nije bilo strano, što ne isključuje mogućnost da bih jednog dana pevala nečiji divan tekst.


Sam nastup na festivalu „Beovizija“ bio je pomalo provokativan i ostavio je traga u medijima. Da li ti je bila namerna želja da zaintrigiraš javnost i ostaviš jedan snažan utisak, da ne prođe nezapaženo? Ili se spontano sve desilo? Da li misliš da provokacije, seksepilnost i zavođenje kod drugih pevačica danas ono što prodaje nastupe i albume?


     E ovo je važno objasniti. Definitivno mi to nije bio cilj zbog “provokacije”. Kažu mnogi – to imaš ili nemaš. Šalu na stranu, uživam da gledam taj nastup. Spontano se razvio u takav. Mi smo ga osmišljavali, pravili moj nastup iz snova. Kostim iz snova. Takve nastupe želim da imam, a volim i da gledam – senzualne, atraktivne, lepe, energične. Zašto? Sa jedne strane sve pevačko-igračke figure iz Amerike koje su i meni inspiracije i uzori, kao što su Janet Jackson, Britney Spears, Madonna, Rihanna, Shakira, Jennifer Lopez imaju takve nastupe, izraz, energiju, kostime, u krajnjoj liniji i karakter i personaliti. Tako da je potpuno normalno da će i moj nastup izgledati tako, ne vidim tu ništa čudno, samo je realno da bi možda bio bolje uklopljen na nekoj MTV dodeli nagrada, a na Beoviziji se ipak zaista izdvojio, pa je i okarakterisan malo kao provokativan, ali uz pohvale, što mi je zaista drago. Sa druge strane čvrsto se zalažem da su zavodljiva ženska energija i seksipil prirodne stvari, koje ne bi trebalo gušiti i da je važno kako ko šta nosi, kao i kakav karakter i ličnost stoje iza toga…

   Beovizija je takmičenje na kojem si se oprobala, a da li bi želela da budeš deo nekog muzičkog TV show takmičenja kao „X Faktor“ ili „Prvi glas Srbije“? Imaš li ponude za takve projekte? Koliko misliš da ti programi pomažu ili odmažu budućim zvezdama?

   Iskreno, od samog početka sam želela da zaobiđem takve programe, jer sam ranije mislila da odmažu, i da ih je previše. Htela sam drugim “old school” putem.  Međutim…vreme sve više pokazuje da su ti talent show programi maltene postali neophodni kao platforma da bi novo lice stiglo do što većeg broja publike i steklo prvu bazu fanova. Mislim da sa time ima mnogo veze era interneta i socijalnih platformi. Sve je instant dostupno. I zvezda se gradi sada na drugačiji način nego ranije, kada internet nije postojao. Dosta toga se pretvorilo u glasove i lajkove. Rokerima i alternativcima je, ja mislim lakše, jer njihova publika ima drugačiji sistem vrednosti – traže upravo suprotno, nekomercijalno, drugačije. Ali i na jednoj i na drugoj strani mislim da prolazi, a onda posle i kvalitetno traje, jedino autentičnost. I kompletan smislen izražaj, i to se najviše pokaže kroz vreme. Pobednici mnogih takmičenja su nestali. A neki drugi nastavili da traju. I u poslednje vreme sam već počela ozbiljnije da razmišljam o nekom talent show programu, ako bih osetila da je prava stvar za mene, koja bi mogla da mi omogući jači proboj do ljudi da me upoznaju.

Nastupaš u dva elitna restorana u Beogradu – „Little Bay“ i „Caruso“. Opiši nam tvoje muzičke večeri u ovim prostorima, koliko se razlikuje repertoar, kako pristupaš u odabiru pesama? Da li od tih nastupa praviš i malo pozorište, kabare, ili je isključivo svirka? Prija li ti da pevaš za gospodu koja voli restorane i prepušta se tom hedonizmu?


   Zaista volim nastupe na oba mesta. Oba mesta su elitna, ali sa dušom. Fin i kulturan svet u njih dolazi. Pevam sama uz svog pijanistu, maestra Duleta i uživam. Repertoar je dosta različit od pesme “Samo Lagano”. To su jazz klasici i filmska muzika, evergreen, i pop. Mogu da pružim emociju u pevanju i pričam priče, ljubavne i druge kroz pesme. Uvek zamišljam i negujem old Hollywood atmosferu nekog bara, kao iz filmova “Kazablanka” i “Neki to vole vruće”. U Little Bay-u, sredom imam veče “Little Cabaret night”, u kome preovlađuju jazz standardi i filmska muzika, ali i kretanje kroz prostor, pesma za šankom, penjanje na galeriju. Naime, klavir i vokal su jedni od prvih oblika kabarea. Boemski i kulturan svet se okuplja na oba mesta. Ti nastupi mi veoma prijaju svake večeri. Ljudi se zahvaljuju na divnim večerima, a ja uživam u tom izražaju, repertoaru i zvuku uz klavir.


    Da li želiš da ti muzika bude glavno zanimanje i da za život ne zarađuješ radeći nešto drugo? Da li bi tada bila najsrećnija? Koliko te je možda i gluma privlačila ranije, te bi te nastupi u mjuziklima isto zanimali?

   Meni generalno pevanje i igranje i jesu polja delovanja u kojima se specijalizujem i od kojih jedino zarađujem i živim. Gradeći svoj autorski izraz i stvaralaštvo u muzici i scenskim nastupima, svakako da želim da to nadogradim i pojačam. Za život ne zarađujem već duže vreme od nečega drugog i nameravam da tako i ostane. Mislim da sam prerasla vreme u kojem sam se tražila i imala Plan B. Sada sam se pronašla, tu sam i gradim dalje. Živim pevanje, igranje, scenu, muziku i živim od toga. Pored pevačkih nastupa, radim i kao koreograf i trener u Beogradskom Igračkom Centru, sa mladima, i na taj način takođe doprinosim razvoju moderne igre kod nas, a od njih imam podršku za svoje scenske nastupe, što je takođe neprocenjiva saradnja. Tako da planiram da i kroz svoju muziku negujem i doprinosim modernom POP zvuku i pokretu kod nas. A malo glume, ne bih odbila da savladam u korist mjuzikla i kabarea, ali svet glume me nije ozbiljnije privlačio. Imam svoj lik i delo koji želim da gradim i ne vidim se u drugoj ulozi. 🙂




   Koji bi bio tvoj žanr muzike? Jazz, rock, pop, pop rock? Gde se sada pronalaziš, negde u stilu „Samo lagano“ ili potpuni zaokret?


Mislim da je definitivno POP ili Pop Dance pravac za mene, jer mogu da se izrazim i pevački i igrački kao showman. I da ne treba mnogo da lutam. jazz standarde i filmsku muziku ću nastaviti da negujem uz nastupe uz klavir koje mnogo volim. I kabaretsku stranu neću napustiti. Ali, u autorskom svetu ću negovati moderan zvuk.



  Privatno šta slušaš od domaće i strane muzike i ko su ti uzori? Da li veruješ u idole? Sa kim bi od domaćih imena volela da sarađuješ u bilo kom pogledu?

Privatno slušam od strane muzike, sve one uzore koje sam navela tj, Rihannu i ostale uz nezaobilaznu Gwen Stefani/ No Doubt, Pink, ali i Iggy Azaleu. Sa druge strane, obožavam Shade, Neneh Cherry, od novijih Sabrinu Claudio, zatim nezaobilazne  Doorse, Pink Floyd, Guns ‘n’ Roses, Billy Idol-a…

Od domaćih pop-rock izvođača volim Bajagu oduvek, Eyesburn i Sunshine posebno na festivalima – to je ta energija, Dubioza Kolektiv je takođe postala fenomen, a u drugoj krajnosti Lena Kovačević je sa poslednjih par pesama pronašla pravi zvuk i izraz za sebe, koji mi se posebno dopada. Volim šta su uradile Sara Jo, Senidah, Elena. Razvija se konačno nova scena kod nas modernog zvuka koja nije folk, i to posebno pozdravljam i radujem se, jer smo suviše dugo imali samo ex Yu pop rock na kome smo ostali da živimo, sa svim legendama iz tog vremena, a sad se stvara nova scena, i to znači da ima mesta i za ovo što ja radim. Što se tiče saradnji, kao prvo, čast mi je što već sarađujem sa članovima nekadašnje grupe Beat Street. Zaista sam ih volela, jer sam i denser u duši. “Opsesija” mi je definitivno bila omiljena pesma 90-tih. A volela bih i da u budućnosti sarađujem sa npr. nekim reperom, kao što je meni omiljeni kod nas Struka, i ekipom iz “Bassivitija”. Njihov svet mi je nekako urban i po mom ukusu.


  Šta te opušta u slobodno vreme? Da li se hraniš kulturom – odlazak u bioskop, ili gledanje filmova i serija na kompjuteru? Poseta koncerata tvojih kolega se podrazumeva? Ili neka dobra knjiga, predstava, da li stižeš i koliko imaš interesovanja?


U slobodno vreme…najviše volim da odmaram uz vodu u prirodi uz dobru knjigu ili papir i olovku, kafu. Zovu me i Vuk samotnjak, ali ne bežim od dobrog društva bliskih prijatelja i smislenih razgovora. Pozorište volim i posećujem. Mama mi je završila Pozorišnu produkciju na FDU (Fakultet Dramskih umetnosti), i od malena sam po pozorištima i na televiziji kao prirodnom okruženju. Omiljenu seriju volim da imam i pogledam kada stignem, kao i dobar film naravno.

  Sledeći koraci, planovi – prvi album, EP, maksi singl? Možda nastupi na još nekom mestu? Koliko si spremna da se daješ, trudiš za karijeru u ovim teškim vremenima kada je tržište malo, i svi preko noći se grabe da uspeju, i guraju pitome? Da li si spremna da se boriš u toj surovoj „džungli“?

Imam napisane pesme za ceo album. Razni aspekti ženske emocije, energije, doživljaji i priče, kockice se moraju sklopiti. Pesma “Samo Lagano” i Beovizija su bili prvi korak ka Velikoj sceni. U budućnosti želim festivale, putovanja, nastavak u smeru u kome sam krenula, još puno takvih nastupa. Spremna sam da se borim. Želim da dokažem da rad, trud i upornost kroz vreme donose rezultate, ostvarenja, čuda. Ne želim da verujem da samo veliki novac i veze krče put u muzici. Hajde da gradimo jednu zdravu priču. Možda je sporija, ali kažu – tiha voda breg roni!

Izvor: Ivan Makragić – redakcija

Fotografije: Promo

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

ARSENAL FEST U DRUGAČIJEM IZDANJU OVOG LETA !

Planirani program Arsenal Festa usled svima dobro poznate situacije sa globalnom pandemijom Kovid-19 neće biti održan...

Online muzička konferencija “Audience development within classical music” u sredu (27.05.) i četvrtak (28.05.)

Promocija umetnika i odnos sa publikom ZANIMLJIVA panel konferencija na engleskom jeziku preko interneta biće održana sutra i u četvrtak na temu...

KLUB FEST U ZEMUNU KONAČNO OTVARA ŠIROM VRATA ZA KONCERTE POSLE PANDEMIJE

OD EYESBURN, PREKO NIKOLE VRANJKOVIĆA I “GIFT” DO ATHEIST RAP-A Stišala se strast oko opasnih vesti, izolacije, karantina, vanredno...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!