Novi susret pevača sa Srbijom nakon pauze duže od cele decenije
BEOGRAD, 19. novembra: Pop muzičar iz Hrvatske Boris Novković održao je večeras (19.11.) na sceni Mts Dvorane u Beogradu samostalan koncert od dva i po sata pred velikim brojem publike.
Posle nekoliko godina pauze, više od decenije, pevač se našao ponovo pred beogradskim auditorijumom i time je obeležio jubilej 35 godina od izlaska čuvenog prvog studijskog albuma „Kuda idu izgubljene djevojke“.
Na samom početku koncerta desio se mali peh tehničke prirode, jer se Novković nije čuo na startu prve pesme „Gori ulica“, mikrofon mu izgleda nije dobro radio.
Onda je od binskog tehničara ubrzo dobio ispravan mikrofon što je muzičar iskoristio za šalu, jer je na sceni ostao da drži oba dok je pevao.
„Dobro veče, Beograde. Koliko li je prošlo? Ima već 100 godina od kako se nismo videli. Videli ste mali problem sa mikrofonom, i evo sad sam dobio novi. Zapravo, svi ovde na sceni bend „Noćna straža“ i ja imamo tremu, tako da smo možda napravili foru da mi kao ne radi mikrofon, da razbijemo led. I onda kao imam dva komada mikrofona“, šarmantno je umetnik komunikacijom pridobijao publiku, a ranije je nekoliko puta redovno rasprodao Sava centar.
Istina, ruku na srce, ove noći nije bilo previše njegovih fanova koji bi napunili celu dvoranu bivšeg Doma sindikata, izgleda da je tolika pauza učinila svoje, te ga se publika nije uželela u onoj meri kako je to uspevao pre više od 10 godina kada je dolazio u Beograd.
U svoju diskografiju je upisao 16 studijskih albuma, mnoge singl ploče, live izdanja i kompilacije, a prošle godine je objavio album „Gori ulica“ koji je delimično bio promovisan ove večeri, te je početak svirke i označila naslovna pesma, da bi se nastavilo u tom nizu sa takodje novim hitom „Dinamit“.
“Ne bismo vam mnogo oduzimali vremena sa novim albumom, tek da malo čujete neke pesme, a onda idemo na sve one koje znate”, objasnio je koncept koncerta Boris, i sasvim je moguće da je spontano na licu mesta neke numere izbacio sa set liste da bi išao na sigurnu kartu Best of hitova.
Novković je u četvrtak uveče(17.11.) održao i koncert na sceni Doma kulture Novi Sad, tako da mu je ovo na neki način mini turneja.
Usledio je veliki hit „Tko sam bez tebe“ i uspeo je Boris lako podići celu salu na noge, koja je uživala u svim stihovima.
I taman su se ljubitelji večitog decčaka zagrejali i uželeli da plešu bez prestanka, kad ono opet ga nije napuštao problem oko mikrofona.
Naime, publika to nije primetila, ali nastao je sasvim manji tehnički problem, tako da je pevač objasnio fanovima da će napraviti kratku
pauzu dok tehnika sve ne reši oko instrumenta za pevanje.
Publika ovo definitivno nije očekivala, kontinuitet se nakratko izgubio, ali srećom, iznenadni predah više sile je kratko trajao, rešene su nevolje oko mikrofona.
Povratak na scenu dočekan je glasnim aplauzom i Novković sa novom postavom „Noćne straže“ izveo je numere „Branim se“ i čuvenu baladu „Prodala me ti“.
Boris Novković pažljivo je birao pesme ove noći na koncertu koje je stvarao tokom karijere duge skoro četiri decenije na mnogim albumima: „Kuda idu izgubljene devojke“ (1986),„Jači od sudbine“ (1987), „Dok svira radio“ (1988), „Obojeni snovi“ (1989), „100x“ (1991), „Struji struja“ (1993), „U dobru i u zlu“ (1995), „Sve gubi sjaj bez ljubavi“ (1997), „Branim se“ (1999), „Direkt“ (2000), „Ko je kriv“ (2002), „Ostvareni san“ (2004), „Zapisan u tebi“ (2008), „Via ljubav“ (2011), „Još sam uvijek tvoj“ (2014).
Rodom iz Sarajeva, hrvatski kantautor pop žanra, rastao je u muzičkoj porodici, zna se da mu je otac bio poznati muzičar i kompozitor Đorđe Novković, a svoju prvu gitaru pop umetnik je dobio sa svega 13 godina.
Zanimljivo da je on poreklom iz okoline Šapca, jer njegov deda Vukašin Novković je svirao violinu u lokalnom Kulturno-umetničkom društvu (KUD) da bi se kasnije preselio u Sarajevo gde je odrastao spomenuti Borisov otac – Đorđe.
Nastavio je muzičar u ritmu svoje kolekcije pop hitova na kojima je često svirao i gitaru – „Ljuljaj se u ritmu“, posebno duh francuske romantike – „Eloise“, da bi uskoro bio nadahnut sa saznanjem „Ti si tu“, ili „Ne kuni se“ i sa odlaganjem agonije „Plakat ću sutra“.
„Naredna pesma govori o svima nama danas. Eto večeras smo tu, uživamo zajedno, idemo polako kap po kap, a onda che biti i slap po slap“, najavio je Novković poetično numeru „U dobru i zlu“, još jedan važan i efektan adut.
Onda je stvorio čitavu igranku sa velikim hitom sa kojom je osvajao i bivšu Jugoslaviju – „Mi smo jači i od sudbine“, i publika oba pola je plesala, mada su žene svakako dominirale.
„Bio sam tužan na početku karijere, jer su me slušale samo devojke, i tako su i one uglavnom dolazile na koncerte. Ali, to se na sreću vremenom izmenilo, evo i večeras ima vas, muški, drago mi je“, bio je zadovoljan hrvatski kantautor i ubrzo je kratko prossetao kroz hitove Elvisa Prislija i prešao na grupu „Bitlsi“ i kultnu kompoziciju „Get Back“ (1970).
Novković je počeo karijeru 1986. godine kada je sa svojom pop rok grupom „Noćna Straža“ snimio album „Kuda idu izgubljene djevojke (Tamara)“, a istoimeni singl mu je doneo neverovatan uspeh na prostoru bivše Jugoslavije.
Boris je 2005. godine predstavljao Hrvatsku na Pesmi Evrovizije, sa pesmom „Vukovi umiru sami“ u finalu zauzeo 11. mesto, i naravno ovu numeru je sa puno emocija otpevao ove noći.
Naredne 2006. učestvovao je kao kompozitor Severinine pesme „Moja štikla“, i upravo naredni hit „Tko je kriv“ u originalu duet sa Severinom pre 20 godina, bio je otpevan na koncertu.
Pevač je priredio izvodjenje tog dueta kao trio sa dve mlade dame iz svog benda, i to je skoro bio vrhunac muzičke večeri.
Onda je na set listi dossao red na pesmu „Moskva“ koju mu je napisao muzičar Dušan Bačić iz Srbije, koga je Boris pohvalio.
Bogata lista od skoro 30 pesama uključila je naslove sa ispovestima „Da te nisam ljubio“, „Višeništa nije kao prije“, ili priznanje „Ne vjerujem tvojim usnama“, „Struji struja“, „Šta je sa princezom moje vrele mladosti“.
„Divno je bilo veče, hvala Beograde. U početku je bilo malo poteškoća, ali hajde da to zaboravimo, posle je sve bilo samo lepo. Hvala vam za ljubav večeras“, lagano se opraštao Novković od publike Beograda.
Svakako se ne može bez „nuklearnog“ hita „Tamara – Kuda idu izgubljene djevojke“ koji je Boris u produženoj verziji otpevao sa vernom publikom koja je sve vreme bila na nogama i ispunila je čitav prostor ispred pozornice.
Bis se ubrzo odigrao, i onda još veći hit pop fank stila se desio koji je predstavljao uzlaznu putanju do finala – „Dok svira radio“ i cela Mts Dvorana se rasplesala i raspevala.
Obradu čuvenog hita „My Sharona“ (1979) američkog rok benda „The Knack“ Novković je umešno snimio kao pevljivu rok stvar „Mašta moja“ – što beše pretposlednja melodija večeras.
Uvek je učestvovao na značajnim pop festivalima u Zagrebu, Splitu, Opatiji – “Dora”, gde se ubrajaju i Hrvatski radijski festival, Arena fest – Pula, CMC fest – Vodice.
„Sećamo se divnih umetnika kakav je bio Kemal Monteno. Mnogi divni, sjajni ljudi su nas na žalost napustili u poslednje vreme. Moramo da idemo dalje, a pesme nam ostaju“, bio je to nadahnuti govor Novkovića za hit duet „Daleko“ koji je davno pevao sa Kemalom Montenom.
Time je završen pop koncert od gotovo dva i po sata (140 minuta).
Daljeg bisa nije bilo, mada ima onih koji su to očekivali. Izostali su još neki hitovi kao “Ajša“, „U tvojim očima“, „Srce zna“.
Boris Novković jedan je od najuspešnijih i najpopularnijih regionalnih kantautora, čiji su albumi prodavani u zlatnim i platinastim tiražima.
Uoči nastupa u Srbiji, Novković je govorio zvanično da ga veoma veseli što se nakon dosta vremena ponovo sastaje sa srpskom publikom, posebno u Beogradu, gde je taj odnos zasnovan na uzajamnoj ljubavi i velikoj podršci koju je dobijao na početku i nastavilo se tokom čitave njegove karijere.
„Očekujem eskploziju energije, jedan divan koncert, da prođemo kroz sva sećanja i romantiku sa mojih početaka, ali i da čujemo neke nove pesme. Pripreme teku dobro i bend i ja štelujemo dobru energiju i jedva čekamo da izađemo pred novosadsku i beogradsku publiku“, govorio je tada Boris.
Kako se više puta vraćao na temu problema sa mikrofonom, i iznosio neke teorije u vezi sa tim, večito mlad momak sa dečijim licem koje izgleda nikada ne stari, možda nije bio večeras u top formi kako se od njega naviklo kada je ranijih godina nakon ratova na ex-YU prostorima držao tročasovne koncerte u Sava centru.
Važno da je publika bila zadovoljna i srećna u susretu sa tolikim hit pesmama, a koliko je sam muzičar bio nadahnut i pun utisaka, teško je proceniti, to on najbolje zna.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
