Još jedna noć za pamćenje popularnog splitskog kantautora
KRAGUJEVAC, 2. jula – Finalno veče ovogodišnjeg Arsenal Festa u Kragujevcu obeležio je sinoć (01.07.) koncert hrvatskog pop muzičara Gibonnija na Glavnoj bini festivala.
Koncert je započet sa Džibonijevim zaista velikim hitom „Činim pravu stvar“, da bi se ubrzao nadovezao na mnogima jednu od omiljenih numera „Dvije duše“, pred krcatim prostorom Kneževog arsenala uz Main Stage.
Umetnik Zlatan Stipišić, kako je pravo ime Gibonni-a, već više puta je olako osvajao Beograd (Štark Arena, Sava centar), Srbiju – Vojvodinu (Subotica, Novi Sad, Novi Bečej), a drugi put je bio sinoć u Kragujevcu, na Arsenal festu.
Bez mnogo priče, hrvatski kantautor je dalje nizao hit numere gde mora da prizna kako „Ne odustajem“ u ljubavi za svoju voljenu, ili nežna džez sving numera „Nek’ se dijete zove kao ja“.
„Dobro veče, divni ljudi. Večeras smo kod vas na festivalu i to na Arsenal Festu, meni omiljenom u celom regionu. Odmah bih da vam kažem da nemamo mnogo vremena da pričamo, već ćemo uglavnom da pevamo, jer imamo obzira prema kolegama koji će doći na pozornicu iza nas. Samo da znate da vas puno volimo, a sad da pevamo“, obratio se Džiboni oduševljenim fanovima koji su se slivali duž celog prostranstva ispred Main Stage-a.
Džibonija očekuje novi koncert u Štark Areni ove jeseni, 20. oktobra, kome se takodje raduje.
Naravno, hit „Mirakul“ je uvek obavezna muzička „lektira“ svakog njegovog koncerta, što je izazvalo euforiju hiljade ljudi skoro epskih razmera.
Stihovi „Hodaj, nebo strpljive voli, hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori“ iz pesme „Hodaj“ obradovali su romantične duše sinoć, uz hit „Judi, zviri i beštimje“ i setno putovanje kroz prošlost u emotivnoj baladi „Lažu fotografije“.
Zlatan Stipišić Gibonni iz Splita tokom karijere je stvorio neobičnu mešavinu pop pravca, etno i world muzike, što stručnjaci ocenjuju da je posebna po jedinstvenoj, melanholičnoj mediteranskoj atmosferi i intimnoj lirici.
Karijeru je počeo kao pevač splitskog hard-rok benda „Osmi putnik“ i kasnije je bio kratko u BiH rok sastavu „Divlje jagode“, ali je onda u solo karijeri dužoj od tri decenije prešao u moderni pop žanr.
Za diskografske kuće „Croatia Records“ i „Dallas Records“ objavio je albume – „Sa mnom ili bez mene“ (1991), „Noina arka“ (1993), „Kruna od perja“ (1994), „Koncert“ (1995), „Ruža vjetrova“ (1996), „Judi, zviri i beštimje“ (1999), „24 Karata/18 Velikih“, kompilacija (1999) „Mirakul“ (2001), „Svi moji punti kad se zbroje“ (Box Set, 2003) , „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ (2006), „Toleranca“ (2010) i druge.
Ove noći Gibonni je pohvalio pop zvezdu Zdravka Čolića rečima „mnogo ga volim, obožavam, ali on nije ljudsko biće, ima glasne žice od inoksa, šta sve on ume“.
Veoma emotivna balada „Nisi više moja bol“ sa snažnim poetičnim rečima „Ja znam da ova ljubav ima 100 života, pre nego takne dno, puštam je da ode da se vrati bolja“, gotovo je raspametila publiku, sa svetlima na mobilnim telefonima.
Uvek besmrtna numera „Libar“ često osvaja sa stihovima „Još te mogu pjesmom kupiti lukavo i slatkorječivo, još uvijek mogu ti podvaliti ljubav“. Tu pesmu je svojevremeno obradio Massimo Savić, tako da rimejk uvek će podsećati srpsku publiku na njega koji nas je nažalost nedavno prerano napustio.
Džiboni je podsetio na jednu anegdotu u vezi sa velikim Arsenom Dedićem, kada su mu govorili „bolje su ti više stare nego nove pesme“, a on im je rekao – „i ove nove će biti dobre kada postanu stare„.
Pitao se Gibonni u svojoj pesmi „Ko si, da si“ posvećenu nekoj mističnoj dami, a pružio je i uzvišeni pop rok simfonijski hit „Posoljeni zrak i razlivena tinta“.
Još jedno „in memoriam“ prisećanje neminovno se odigralo u baladi „Sreća“ koju je pisao sa Oliverom Dragojevićem, a onda je Gibonni otpevao i njihovu antologijsku numeru „U ljubav vjere nemam“.
Otkrio je Gibonni da je želeo u mladosti da bude pevač grupa „Bijelo dugme“, „Atomsko sklonište“ i posebno je maštao za bluz rok atrakciju „Smak“, osnovanu upravo u Kragujevcu, čiji je osnivač Radomir Mihailović Točak, „najbolji gitarista ikada kod nas“, kako ga je nazvao hrvatski kantautor, a podsetio se i kultnog kompozitora i klavijaturiste Laze Ristovskog.
„Hvala vam svima u istom ovom gradu i festivalu što ste mi pružili domaćinstvo ovde pre sedam, osam godina. Hvala vam što imate ljubavi za nas i što ste tako dobri ljudi. Verujem da ćete ostati dobri. Vama na svemu hvala“, oprostio se Gibonni od publike Arsenal Festa sinoć i na finalu zvaničnog dela koncerta otpevao višeslojnu hit pesmu „Zlatne godine“.
Naravno, bis je bio neizbežan, te je usledio ogroman hit „Oprosti“ uz veliko „ispaljivanje“ konfeta.
Uz baladu „Ispod moga pramca (Tempera)“ i reprizu izvodjenja hita od početka ove večeri „Činim pravu stvar„, nakon skoro dva sata (110 minuta), Gibonni je definitivno završio koncert, što je ubedljivo bio najduži nastup nekog muzičara na Arsenal Festu ove godine.
Posle Džibonija, publika je čekala i nastup oko ponoći austrijskog elektro džez sving muzičara Parova Stelara, na Glavnoj bini.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
