Nakon doživljaja sa ovim umetnikom, teško da publika može primiti nešto drugo
NOVI SAD, 9. jula (Tanjug) – Čuveni australijski muzičar Nick Cave i njegov bend “The Bad Seeds” održali su sinoć (08.07.) višeslojan i sadržajan dvočasovni koncert na Glavnoj bini u Novom Sadu u okviru Exit festivala.
Sve vreme je Kejv ulazio u prve redove publike, prepustio se da ga fanovi podižu i nose kroz vazduh, dok im je on pevao neprekidno i uživao sa njima u višeglasju.
Prošlo je punih 5 godina od poslednjeg susreta Kejva i srpske publike, ta ljubav traje neprekidno decenijama, a veliki muzičar je naizgled lako nekoliko puta rasprodao Beogradsku (Štark) Arenu.
Bilo je u planu da održi samostalan koncert upravo na istom gigantskom mestu 2020. i 2021. godine, ali je oba puta svetska turneja odložena, odnosno sad već je i otkazan beogradski nastup zbog pandemije korona virusa.
Veoma emotivan koncert druge noći Exit festivala Nik Kejv je započeo kompozicijom “Get Ready for Love”, na čitavu euforiju koja je nastala čim je umetnik kročio na veliku pozornicu.
Na video bimu je prikazivan direktan prenos koncerta, ali bez trunke kolorita.
Tek kasnije bile su prisutne boje – crvena, braon, žuta, koje su udahnule život ovoj turobnoj atmosferi.
Crno bela slika kadrova na velikom platnu adekvatno je dočarala emotivno i duhovno stanje muzičara u početku, budući da je nedavno doživeo nezamislivu porodičnu tragediju… Izgubio je drugog sina.
Set lista koncerta kao da je i stvarana na osnovu tako zastrašujućeg bola u kome nema utehe.
Naslovi su upravo bili u tom tonu i kontekstu – “There She Goes, My Beautiful World”, “From Her to Eternity” (sa njihovog istoimenog albuma 1984).
„Ova pesma posvećena je deci. I to svoj deci generalno“, najavio je gotovo uvek melaholični Kejv numeru “O Children”.
Seo je za klavir i u dubini svoje sete, tame i neizrecive tuge otpevao je i odsvirao navedenu kompoziciju.
Često je govorio „Hvala“ na čistom srpskom jeziku, imao je potrebu da se zahvaljuje vernim, iskrenim ljubiteljima.
Naravno, redovan ulazak u publiku se kod Kejva podrazumeva, tako da je svaki čas bio medju fanovima i kroz pesme im je poklanjao i istovremeno ogoljavao svoju dušu punu patnje, očaja i bola.
Repertoar je imao svoj redosled, tako da su se nizale numere bogate karijere sa bendom „The Bad Seeds“ od nastanka 1984. godine – “Jubilee Street”, “Bright Horses”, melanholije “I Need You”, “Waiting for You” ili “Carnage” (naslov stvoren u saradnji sa kolegom Vorenom Elisom, sa kim ima posebne svetske turneje).
Iznenada, jedan od fanova iz prvih redova pokazao je Kejvu neku košulju.
Muzičar je pogledao zbunjeno i onda sa osmehom rekao: „Vidi, pa ovo je moja košulja. Neverovatno. Sećam se jako dobro tog koncerta, bilo je sjajno. Kako si ti? Drago mi je da te vidim i što čuvaš moju košulju“.
Nanizao je dalje Kejv svoj raskošni opus mračnih tonova u delima “Tupelo”, “Red Right Hand”, posebno čuvenu „murder ballad“ pesmu (specifična odrednica za žanr tragične lirike, prema njihovom istoimenom albumu iz 1996) – “Henry Lee”.
Nakon pesme “The Mercy Seat”, alternativni gotik art post-pank rok umetnik okrenuo se kompoziciji “Higgs Boson Blues”.
Tu već nastaje pometnja, haos, sa snažnim stihovima „Can you Feel My Heartbeat“ i uzvikom „Bum bum bum„, gde Kejv pomahnitalo, pomalo agresivno i gromoglasno oponaša otkucaje srca.
Primetio je odjednom jednu devojku koja je bila na ramenima nekog momka.
Bila mu je veoma blizu, očigledno je njegov veliki fan, i snimala ga je mobilnim telefonom. Izgleda da mu se to nije baš dopalo, te je pokušao da joj uzme uredjaj.
Ona je sa osmehom sklonila mobilni u stranu, a on ju je i dalje posmatrao prilično dezorijentisano, radoznalo, čudno, sa nekom namerom.
Onda ju je poetično uhvatio za ruke i time pozvao da mu se pridruži.
Tako je devojka na pola puta bila ka sceni, a Kejv zamalo ponovo u publici, te su u duetu i kao u ljubavnom zagrljaju dalje imitirali vokalom snažne otkucaje njegovog slomljenog srca.
Bio je to kontakt ranjene pitome zveri sa svojom obožavateljkom.
Muzičar je sa fanovima delio sve dobro i loše, kroz stihove daljih pesama “City of Refuge” ili “White Elephant” (takodje saradnja sa Vorenom Elisom) gde dominiraju teme smrti, religije, ljubavi, patnje, nasilja.
Tada je izveo još jednu osobu iz Fan pita, ovog puta momka i to baš na scenu, da zajedno u duetu, kao da su ravnopravne kolege, pevaju zagrljeni. Bio je to dragoceni tremutak.
Iako festivalski nastupi traju krache, prosečno oko 75 minuta,
Nik Kejv ne ume, ne želi i neće da se tako kratko zadrži na sceni, tako da je svirao skoro dvostruko duže, putem izbora pesama sa čak 17 studijskih albuma kroz 40 godina uspešne karijere /osnovao je bend “The Bad Seeds” 1982).
Ovo je kolekcija albuma australijskog mistika i njegovog sastava: “From Her to Eternity” (1984) , “The Firstborn Is Dead” (1985) , “Kicking Against the Pricks” (1986), “Your Funeral… My Trial” (1986), “Tender Prey” (1988), “The Good Son” (1990), “Henry’s Dream” (1992), “Let Love In” (1994), “Murder Ballads” (1996), “The Boatman’s Call” (1997), “No More Shall We Part” (2001), “Nocturama” (2003), “Abattoir Blues / The Lyre of Orpheus” (2004), “Dig, Lazarus, Dig!!!” (2008), “Push the Sky Away” (2013), “Skeleton Tree” (2016), “Ghosteen” (2019).
Izašli su na bis, što je tek retko na festivalima, ne dešava se gotovo nikad, i na čelu sa svojim muzičkim i duhovnim vodjom, bend „The Bad Seeds“ je izveo hit “Into My Arms”, kao i “Vortex” i za sam kraj “Ghosteen Speaks”, numera sa poslednjeg albuma „Ghosteen“ (2019), posvećena prvom preminulom sinu Nika Kejva.
Svaki put je slomljeni, skrhani Nikolas Edvard Kejv (puno ime i prezime) imao vapaj, krik upomoć, želju da pobegne iz svoje kože, molbu da bude spašen, čak je puštao suze dok je svirao klavir, bio za mikrofonon ili interpretirao na usnoj harmonici.
Ulazak medju prve redove sa platforme pozornice u publiku koja ga je rukama dozivala, hvatala i nosila, bio je poput delirijuma, transa, obreda, kao da se umetnik transformiše u nešto drugo, nadnaravno, neljudsko, i postaje neko uzvišeno biće druge dimenzije i paralelnog univerzuma.
Taj šou je sigurno jedinstven u svetskim okvirima, ovde pojačan putem patnje glavnog junaka.
Nakon skoro 140 minuta, eksperimentalni garažni roker je spustio zavesu, duže se opraštajući od Exita i vernih ljubitelja njegove muzike sa pesmom “Ghosteen Speaks”, uz povike “Hvala, hvala, hvala”.
Nik Kejv je inače osoba sa više talenata, te je u isto vreme gradio i karijeru pesnika, pisca romana, povrememo je i glumac, kompozitor filmske muzike, a čak je i napisao nekoliko filmskih scenarija, pretežno za moderne vesterne – “Lawless” (Tom Hardy, Shia Le Bouf, Gary Oldman, Guy Pearce, Jessica Chastain – 2012), “The Proposition” (Guy Pearce, Ray Winstone, Emily Watson – 2005), “Ghost …of the Civil Dead” (1988) – sva tri od istog režisera Džona Hilkota. Takodje pisao je i scenario za neobičan dokumentarno igrani film “20 000 dana na Zemlji” (2014) rediteljskog tandema Jan Forsajt – Džejn Polard, u kojem glumi sebe, a uz njega igraju Kajli Minok, Rej Vinston, Voren Elis.
Na sve to stiže da ima i svoj paralelni muzički projekat, odnosno lider je i grupe “Grinderman”, sa kojom je već gostovao na Exitu. Veoma produktivan, vredan, radoholik.
Kako je uglavnom tačna tvrdnja da je „akcija neprijatelj misli“, tako i Kejv planira veoma ozbiljnu koncertnu turneju, koja će ga dalje voditi kroz čitavu planetu medju svetom gde je voljen – Luksemburg, Nemačka, Poljska, Austrija, Norveška, Švedska, Finska, Litvanija, Estonija, Turska, Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
