„Beograd ima najbolju publiku na svetu i predstavlja centar univerzuma!“, uzviknuo je svetski umetnik
BEOGRAD, 25. novembra (Tanjug) – Popularni holandski i svetski muzičar – violinista Andre Riju (Andre Rieu) sinoć, 24.11. je održao veliki koncert u Štark Areni uz pratnju svog raskošnog ansambla „Johann Strauss Orchestra“, a specijalno za agenciju Tanjug / Music Pocket, umetnik je istakao da se osetilo koliko je publika željna i gladna koncerata nakon duge pandemije Kovida 19 od dve godine.
“Veoma sam srećan, tako se osećam ove čarobne, fantastične noći u Beogradu. I ponovo je vaša hala bila prepuna, svi su bili srećni, a to i nas u sastavu čini veoma srećnima. Mi često putujemo po svetu na turneje, tako da nam je izuzetno važna ta interakcija, komunikacija sa publikom. Kada vidimo da publika tako lepo reaguje na naš program, uvek ćemo biti srećni i ispunjeni”, vrlo nadahnuto sa širokim osmehom je govorio Andre Riju za Tanjug / portal Music Pocket, tako da je kompletno isti na sceni kao i van nje.
Slavni violinista, dirigent i lider svog ansambla o skoro 60 muzičara – „Johann Strauss Orchestra“, sinoć je do kasnih sati održao još jedan izuzetan i nadasve vanserijski raskošan spektakl koji uključuje muziku, valcer, duhovito pripovedanje koje samo Riju ume, i kompletan umetnički užitak od dva i po sata. Mnogima se čak čini kao da gledaju neku pozorišnu predstavu, mjuzikl, a ne grandiozni koncert.
Čim je Riju prvi put gostovao 2019. godine i rasprodao Štark Arenu koja prima do 20 000 ljudi, odmah je poželeo da dodje ponovo, i sa organizacijom “Star Produkcija” je zakazao već novi termin – novembar 2020. godine. Na žalost, ta fatalna godina početka korona virusa nije bila moguća više za dovođenje stranih zvezda, tako da je događaj odložen za novembar 2021, ali ni tada nije bilo izvodljivo, tako da se odugovlačilo do neodredjenog datuma.
“Teške su nam bile ove dve godine pandemije Kovida 19, mi nismo mogli da vam gostujemo i sviramo, niste mogli ni vi kod nas da dodjete, sve je stalo. Srećan sam što se sve završilo i da smo se sada ponovo sreli ovde večeras”, govorio je Riju sinoć publici na koncertu i opisao da su mu mnogi slali pisma iz celog sveta, ali i iz Srbije, i otkrili da će ga čekati da ponovo dodje makar to potrajalo i pet godina. “Hvala vam za toliku divnu odanost ovih par godina”, emotivno je naglasio Riju.
Iz svoje vizure, Riju može da uporedi dva koncerta koja je održao kod nas 2019. i sinoć.
“Ove noći zaista je bilo veličanstveno, ali ne bih baš mogao da kažem da je bilo bolje nego pre tri godine, već je jasno koliko su ljudi bili gladni, željni uživo doživljaja, da slušaju muziku nakon tolike, dvogodišnje pauze usled korone. Naravno, ceo svet je stao i to se onda vidi razlika, gde god da smo bili tokom aktuelne turneje. Publika je toliko gladna ovakvih događaja, da nešto lepo konačno doživi, i želi pre svega da bude srećna”, objasnio je Riju, koji živi u svom rodnom Mastrihtu, u Holandiji, a karijera mu je počela pre 44 godine (1978).
Andre je počeo da uči violinu sa svega pet godina i već tada je krenuo da obećava sa budućom karijerom violiniste, ali je kasnije postao fasciniran orkestrima, te je postao vodja jednog od najvećih.
U poslednjih desetak godina njegove turneje su donosile zaradu izmedju 40 i 70 miliona dolara, i time je premašio inkasiranja mnogih američkih i britanskih pop i rok zvezda.
On je jedinstven umetnik koji je uspeo tako lako da klasičnu muziku, operu, valcer i mjuzikle širom sveta učini popularnijim od žanrova rok, pop, fank ili džez muzike.
“Nisam toliko siguran da je naša muzika popularnija od svega nabrojanog, ali čini mi se da je način na koji izvodimo program moj orkestar i ja, prilično otvorenog uma, bez postavljenih granica tipa – ovo je klasika, ono sledeće opera ili mjuzikl. Ne, već ja gledam na to ovako: sva muzika koja uspeva da dodirne moje srce, to je čista muzika, prava umetnost i verujem da može da dotakne i vaša srca, što se i dokazalo na koncertima dva puta kod vas”, ocenio je Andre Riju, pravi svetski poliglota, koji govori šest jezika – holandski, engleski, nemački, francuski, italijanski i španski.
Rieu je osnovao Johan Štraus orkestar 1987. godine i počeo je sa 12 članova, svirajući prvi koncert 1. januara 1988. Od 2020. godine nastupa na bini sa ekipom između 50 i 60 muzičara i gostovali su širom Evrope, Severne i Južne Amerike, Japana i Australije.
Tokom 2008. godine, njegova turneja je predstavljala reprodukciju u punoj veličini zamka carice Sisi, najveće pozornice koja je u to vreme bila na turneji.
Muzičaru je žao što nije mogao tako brzo ponovo da dodje u Srbiju kako je planirao već 2020, te se ponadao da će se stišati strasti oko korone 2021, a onda se desila treća sreća i konačno je došao opet, i želi da i dalje posećuje Beograd sa svojim koncertima.
“Mislim da je pandemija korone definitivno završena, kompletno je izašla iz mog života, otpisao sam je i bacio, tako posmatram situaciju. I kada je počela cela epidemija, imao sam vremena da malo istražujem i čitam o svim tim zarazama kroz istoriju. I sve pandemije na svetu trajale su maksimalno dve godine. Tako je i sa koronom. Psihološki, mentalno, odmah sam se spremio da će nam izgleda potrajati dve godine. I eto sada je gotovo, sigurno barem do narednih 100 godina”, zaključio je Andrej Riju za Tanjug / Music Pocket.
A kako je bilo na koncertu, izvolite izveštaj veoma detaljno:
Andre Riju održao spektakl koncert u rasprodatoj Štark Areni (24.11.2022.)
BEOGRAD, 25. novembra – Svetski slavni – holandski violinista Andre Rieu i njegov veliki ansambl „Johann Strauss Orchestra“, sinoć (24. novembar)su po drugi put gostovali u Srbiji i održali vrhunski koncert spektakl u prepunoj beogradskoj Štark Areni.
Posebno je Andre Riju obradovao publiku odličnim izvodjenjem srpske pesme „Tamo daleko“ (1916) gde su umetnice ansambla pevale u originalu, dakle na srpskom jeziku.
Prema već oprobanom receptu, kao i u premijernom gostovanju u maju 2019. godine na istom mestu, „Kralj valcera“ Andre Riju je sa svojim ogromnim ansamblom izašao na pozornicu prolazeći prvo kroz publiku u parteru, duž cele Arene. Tokom te šetnje, fanovi su jurili u prve redove da slikaju svog favorita, a on se sa šarmantnim širokim osmehom rukovao sa većinom te verne publike.
Na dva video bima publika je mogla da prati apsolutno sve što se dešava na veličanstvenoj i raskošnoj pozornici, kao i u tim prvim minutima u parteru koji su u startu obećavali prvoklasni muzički doživljaj.
„Dobro večer!“, obratio se Andre Riju na srpskom jeziku i naravno odmah je dobio ogroman aplauz.
„I to su jedine dve reči koje znam na srpskom, na žalost. Ali zato imam ovde jednu Maju koja će mi pomoći“, najavio je Riju na engleskom poznatu TV voditeljku Maju Nikolić da mu bude prevodilac. Iako se smatra da barem na engleskom publika verovatno razume obraćanje svetskih zvezda kod nas, holandski umetnik želeo je da bude siguran da njegova obimna komunikacija sa auditorijumom prodje glatko, kao pravi profesionalac.
„Fantastično je da ste svi došli večeras da proslavimo novo druženje uz muziku, a zna se da muzika spaja ljude. Sada smo svi ovde konačno nakon tri godine da uživamo isključivo u muzici“, sa osmehom se obratio Riju koji je približio gledaocima kako njegov Johan Štraus orkestar ima 14 različitih nacionalnosti, solisti dolaze iz celog sveta, iz Tasmanije, SAD, Nemačke, Belgije čak i Srbije, gde spada jedan od trojice vrhunskih tenora u ekipi.
„Okupili smo se vecceras u centru univerzuma, a to je upravo ovde, u Beogradu, sa najboljom publikom na svetu“, pohvalio je Riju ljubitelje ovog spektakla.
Andre Riju je pravi domaćin, vodič kroz svoj šou program, pripovedač, dirigent ansamblu, njihov duhovni i pravi vodja, šarmantan i nadasve duhovit, poput stend ap komičara.
On je istakao kako već 17 godina putuju svetom i da solisti uvek očaravaju publiku svojim glasovima.
Onda je zastao i video da neki posetioci još uvek pristizzu na koncert i onda ih je pogledao strogo i rekao, gledavši na ručni sat: „Kasnite. Sigurno zbog fudbala. Brazil – Srbija, naravno, sve znam, sve pratim. I večeras navijam za Srbiju“, duhovito je rekao Riju i svaki put dobijao salve aplauza od očigledno zacčarane i srećne publike.
Iako se igrala fudbalska utakmica izmedju Srbije i Brazila, i očekuje se da bar muški deo fanova ovog spektakla ostane kod kuće, to se izgleda nije desilo, jer je Štark Arena bila ponovo prepuna, a može primiti do 20 000 ljudi.
Podsetimo, Kralj valcera nakon trijumfa u Areni maja 2019, odmah je poželeo da ponovi to prijatno iskustvo sa rasprodatom najvećom halom na Balkanu.
Solisti, hor, tehničari i cela ekipa toliko su se radovali povratku u Srbiju i planirali su da to učine već samo nakon 18 meseci od prethodnog nastupa.
Beše zakazano za novembar 2020, ali, naravno, pandemija korona virusa je sve zatvorila i zaustavila na više od dve godine. Zato je koncert odložen dva puta, jer je bilo pomereno na novembar 2021.
Repertoar koncerta sinoć uključio je bogati sadržaj različitih žanrova i pravaca, od klasike, opere, preko mjuzikla do rokenrola, a sve to vešto drzzi u rukama Riju koji svira na Stradivarijusovoj violini iz 1667. godine.
Posle kompozicije „Entry of the Gladiators“, i nekoliko usputnih melodija klasike, Riju je krenuo sa operom „Turandot“(1924) i arijom „Nessun dorma“ kompozitora Đakoma Pučinija (1858-1924).
Kako je objasnio holandski muzički umetnik, u pitanju je poslednja arija koju je Pučini komponovao pred samu smrt. Opera iz tri čina posthumno je zavšena, odnosno nakon Pučinijevog odlaska, kompozitor Franko Alfano je 1926. godine dao finalni pečat, na libreto italijanskog tandema – Đuzepe Adami i Renato Simoni.
Tako su tri tenora, medju njima i Srbin, maestralno dočarali Pučinijev legat.
„Imam najbolju profesiju na svetu, a to je stvaranje muzike. Reći ću vam i zašto je to tako. Pisali su mi mnogi ljudi mejlove, dobijam ih svakog dana iz celog sveta. Jedan mladić mi je tako pisao da je prolazio kroz veoma teško vreme, ali mu je muzika jako pomogla, čak i onu koju ja sviram. Onda jedan doktor mi piše da mu je sve lakše sa poslom od kada pusti moj disk, bolje podnosi stres koji taj posao nosi. Čak pušta muziku i pacijentima, i onda ima utisak da im više nije potreban, već samo muzika. Ništa ne ulazi tako duboko u ljudsku dušu kao muzika“, poentirao je violinista, dirigent, frontmen spektakla.
Ponovo je bio „prisutan“ Đakomo Pučini i to sa arijom „O mio babbino caro“ iz opere “Đani Skiki”, koju je otpevala sopranistkinja iz ansambla gotovo čarobnog glasa, koju je nahvalio kolovodja spektakla.
„Pitaju me uvek koja je tajna našeg uspeha, odnosno kako biram muziku, repertoar koncerata, kako odabiram muzičare na bini, orkestar, njihove članove, soliste, solistkinje. Ja im prvo kažem da imam više tajni, ali ono glavno je da sve biram srcem. Tako i muziku koja me ponese osećam srcem, dušom, emocijama i siguran sam da će ta muzika i sve vas da ponese i ispuni vam srce radošću“, govorio je Andre.
Set lista je bila bogatija i za kompoziciju iz bajke „Šeherezada i sedam Tatara“, ali i pesmom „Veronika, der Lenz ist da“ od nemačke davnašnje atrakcije „Comedian Harmonists“, koju su dočarala pet pevacca iz Berlina.
Objasnio je čitavu istoriju i odiseju Riju, da je sastav „Komični harmoničari“bio veoma popularan pre Drugog svetskog rata. Takodje i tada su bila pet pevača iz Berlina, i sada novih pet solista prate njihovo nasledje. Kasnije se sve to tužno završilo, jer trojica od te petorice su bili Jevreji, tako da im je zabranjeno da dalje pevaju od strane nacista, i imali su veliki oproštajni koncert koji je sve oduševio.
Tokom izvodjenja „Snežnog valcera“ (Schneewalzer (Snow waltz)), sa krova Arene padala je izvesna replika snega na jedan deo publike u parteru sale, što se sve moglo direktno pratiti na video bimovima i izazvalo je dosta smeha. Taj “sneg” je padao neko vreme polagano, da bi na kraju pala jedna poprilična gomila na njih, od čega su se gledaoci jedva spasili.
„Pazite se, na sledećoj pesmi ćemo pustiti vodu da vam pada“, našalio se beskrajno simpatični Riju koji je sve vreme animirao publiku.
Tu nije bio kraj štosovima, jer se na video bimu prikazala jedna malo zgodnija dama koja je uporno skidala tu imitaciju snega sa sebe, a Andre ju je gledao sa velikim interesovanjem i pokazao joj rukom da ima malo snega i izmedju grudi te se ponudio: “Gospođice, imate još malo i ovde, mogu li da vam pomognem i ja vam to skinem?”, što je tek izazvalo buru smeha.
Sve vreme se veliki i slavni muzičar trudio da animira publiku, tako da je istrenirao celu salu da mu vokalno predstave svoje sposobnosti, tako da jedan deo Arene bude tenor, drugi bariton, treći bas, što je bila prava zabava za celu dvoranu, ukrštanje višeglasja, a Riju je pravio smešne izraze lica kada nije baš zadovoljan onim što je čuo.
“Mi snimamo svaki koncert na ovoj turneji i onda kasnije objavimo CD kada nam se završi. Nakon ovoga večeras, siguran sam da ćete i vi da se nadjete na tom albumu!”, obradovao je Andre publiku, i niko ne može verovati da umetnik ima čak 73 godine, jer sa tom energijom je zaista kao večiti dečak koji ne ume da ostari.
Svaka pesma je imala svoju važnu ulogu kao „Think of Me“ iz slavnog mjuzikla „Fantom iz opere“ Endrua Lojda Vebera (i kod nas je veliki hit u Pozorištu na Terazijama), tradicional „Hava Nagila“ (jevrejska narodna pesma), ali naravno najveći šou je izazvalo izvodjenje „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa, koje su više puta intrerpretirali uz uživanje publike.
Nizali su se „Libiamo ne’ lieti calici“ Đuzepea Verdija, Štrausov „Radecki Marš“ op. 228, ali i kralj rokenrola Elvis Prisli – „Can’t Help Falling in Love„, kao i klasika „Les toréadores“ Žorža Bizea, odnosno Arija toreadora iz opere “Karmen” (1875).
Publika ima utisak da se nalazi u posebnom gradu u gradu sa vrhunskom ogromnom scenografijom i video panelom koji smenjuje atraktivne prizore svetskih prostranstva prirode, i nije dugo puštala Rija i orkestra da napuste binu.
Srpska tradicionalna pesma „Tamo daleko“ sigurno je oduševila čitavu Arenu sinoć, jer je publika zajedno sa svim vokalima na bini pevala reči “Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija”, i to je gotovo bio vrhunac divne i ispunjene muzičke večeri.
Bis je sadržao čitav blok sa 8 kompozicija i koncert kao da nije imao kraja, tako da su predstavljene i numere “Cielito lindo” čiji je autor Quirino Mendoza y Cortés (1862 – 1957), meksički kompozitor, nadaleko poznat po svojim tradicionalnim pesmama gde spada i „Jesusita en Chihuahua“, kao i numera “Chiu Chiu” Ničanora Molinarea (1896-1957), čileanskog glumca i kompozitora.
André Rieu čvrsto veruje da je klasična muzika napravljena za svakoga da uživa.
Na njegovim koncertima publika se smeje, peva i pleše, i tako su mnogi zaplesali kada je bila kompozicija “Na lepom plavom Dunavu”.
Njegov besprekoran način da zadivi svoje gledaoce od početka do kraja, praveći klasičnu muziku zabavnom i savremenom, učinio ga je jednim od najvećih zabavljača svih vremena.
Koncerti su im često mnogo više od muzike: prelepe haljine, veliki ekrani iza orkestra, mnogi međunarodni solisti, romantično osvetljenje i puno humora čine koncerte André Rieu-a savršenom zabavom za čitavu porodicu.
Andre Leon Marie Nicolas Rieu (rođen 1. oktobra 1949.) je holandski violinista i dirigent najpoznatiji po stvaranju orkestra Johana Štrausa koji svira valcer.
Rieu i njegov orkestar pretvorili su klasičnu i valcer muziku u svetsku koncertnu turneju, tako da muzičara odavno zovu – “Kralj valcera”.
Svetska turneja im uključuje koncerte u Argentini (Buenos Ajres), Čileu (Santijago), Irskoj (Dablin, Belfast), Norveškoj (Oslo), Americi (Feniks, Orlando), Španiji (Madrid, Barselona), dok je pre samog početka pandemije, u januaru i februaru 2020. krenuo na evropsku turneju većim delom po Nemačkoj (Berlin, Rostok, Hanover, Minhen, Frankfurt, Oberhauzen, Nirnberg, Majnhajm, Štutgart), rodnoj Holandiji (Amsterdam) i Belgiji (Marksem).
Onda ih čeka Zagreb večeras (25.11.) i Ljubljana sutra (26.11.)
“Teško nam je bilo za vreme dve godine pandemije, nismo mogli mi kod vas, a ni vi kod nas. Zato smo večeras ovde i uživali smo. Nadam se da ćemo se videti ponovo jednog dana, da će nam se putevi opet ukrstiti. Hvala vam za predivno veče”, oprostio se Andre Rieu od verne i odane beogradske publike.
Ipak, nakon dva i po sata, sa kratkom pauzom, koncert je definitivno završen iako publici ni tih 150 minuta nije bilo dosta i stalno je tražila produžetak predivnog spektakla.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
