Sigurno jedan od najboljih koncerata godine
BEOGRAD, 10. novembra – Holandska pevačica i autorka Anneke Van Giersbergen, poznata iz metal grupe “The Gathering”, održala je sinoć (09.11.2022.) prvi put samostalan koncert u Srbiji, u velikoj sali Doma Omladine Beograda.
„Veoma sam srećnašto sam premijerno kod vas na ovoj turneji. Divno da ste svi u tolikom broju u sali. Samo moja gitara da se malo zagreje, bilo joj je malo hladno u backstage-u, i krećemo, šou počinje„, vidno raspoložena dama se obratila publici sa širokim osmehom sve vreme.
Kantautorka iz Holandije je bila sama na sceni sa akustičnom gitarom uz zavodljiv vokal, a sve pesme su joj otpevane na engleskom jeziku.
Osim svojih kompozicija solo karijere i njene grupe „The Gathering“ , Anneke je u akusticcnim verzijama izvodila i neprolazne pesme antologijskih sastava „Pink Floyd“, „Iron Maiden“, „Foreigner“ ili muzičara Kejt Buš, Leonarda Koena, Krisa Kornela.
Domaći muzički umetnici Danilo Nikodinovski i Aleksandra Gegović bili su specijalni gosti na koncertu holandske dame kao uvodna tačka ili predgrupa.
Ovaj srpski muzičar u stvaralaštvu žanra poput progresivnog roka, pokretač je benda “Consecration” poslednjih 20 godina i jedna od glavnih figura u pratećem sastavu alternativnog kantautora Nikole Vranjkovića već skoro celu deceniju.
Zanimljiv zvuk gitare, i neobiccan vokal Aleksandre Gegović u duetu sa Danilom kroz presek autorskih kompozicija i inostranih rock hitova činili su kratak nastup kao priliku da se muzičar prvi put isproba u intimnijem, svedenijem nastupu kao solo izvođač.
Gostovanje inostrane muzičarke realizovano je u organizaciji agencija “MM Concerts”, “Serbian Hellbangers” i “Kosmonaut Booking”.
Anek je započela skoro dvočasovno muzičko putovanje sa pesmom „Beautiful One“ iz njenog sastava – projekta “Agua de Annique”, da bi ubrzo prešla na numeru „Love You Like I Love You“ sa novog albuma – „The Darkest Skies Are The Brightest” (2021).
Navedeni materijal nastao u doba pandemije korona virusa postigao je veliki uspeh među fanovima i kritičarima, a intiman zvuk i atmosfera tih melodija idealna je za salu Doma omladine Beograda.
Trenutno je muzička dama na svetskoj turneji gde bukvalno svako veče nastupa u novom gradu ili državi, nema ni trenutak predaha, te je tako noć pre gostovanja u Beogradu pevala u Bukureštu, a veče ranije takodje u Rumuniji.
Putovanje ju je odvelo i u Mađarsku (Budimpešta), Slovačku (Bratislava), Češku republiku (Zlin), Poljsku (Krakov, Vroclav, Poznan), Finsku (Helsinki i razni drugi gradovi), Švedsku (Stokholm), Kipar (Nikozia), Grčku (Atina, Solun, Heraklion, Kastoria), i u rodnu Holandiju.
Anek ili Ana Maria van Giersbergen, kako joj glasi pravo ime, bila je neverovatno komunikativna sa publikom, srećna non stop, i skoro svaku od 20 pesama sa set liste je posebno predstavljala.
Tako je za narednu numeru „Agape“ pripovedala da je u naslovu u pitanju grčka reč, koja se posebno izgovara, a dešavalo joj se gde god da je nastupala u navedenim zemljama, sigurno se našao u publici neko iz Grčke, što je situacija i sa Beogradom.
“Da li je moguche da i vecceras medju vama ima neko ko je iz Grčke? Ne mogu da verujem, jer na ovoj turneji nema grada gde ne živi neko odande. I obavezno me ispravljaju, dobacuju da li sam dobro izgovorila, pa sam morala da ponovim tu reč “Agape” kako oni kažu”, duhovito je prepričavala Anek i sama sa akustičnom gitarom vodila publiku kroz svoju karijeru koja traje od 1994. godine kada je pristupila legendarnom gotic dum metal bendu “The Gathering”.
Godinu dana kasnije objavili su veoma značajan, uticajan album „Mandylion“ koji je postao inspiracija mnogim drugim HM bendovima na sceni – “Therion”, “Nightwish” (više puta gostovali na Exitu i u Beogradu), “Lacuna Coil”, “Within Temptation”.
Predvodila je bendove “The Gentle Storm” i “Vuur”, i pevala u grupama – “Anathema” (gostovali su u Domu omladine Beograda 2017), “Ayreon”, “Amorphis”, “Moonspell”, “Within Temptation”.
Takodje, više puta je snimala i nastupala sa kanadskim metal muzičarem Devinom Taunsendomi ove noći je izvela njegov hit “Ih-Ah!”.
“Volim ga kao umetnika i osobu, obožavam da saradjujemo, divan mu je novi album, ne znam da li ste ga slušali, ako niste, obavezno što pre!”, poručila je Anek i krenula u sviranje i pevanje naredne pesme „My Mother Said“ takodje sa novog albuma.
“Pesma je o mojim roditeljima, koji uvek pomalo smaraju, kao i mnogi, žele da vas zaštite, a onda kad sam i sama postala roditelj shvatila sam zašto su toliko bili brižni. Imam sina od 17 godina i učim ga da kada napravi sebi sendvič, red je da sastojke vrati u frižider. Eto tim brigama se ja bavim, nisam loše prošla“, nadahnuto kaže Anek i dodaje – “Moj otac i danas brine za mene kad letim avionom, plaši se da ću se srušiti, i onda me zove pred moj put, a to je “samo” 100 puta godišnje” – duhovito je pevačica zabavljala publiku pričama iz svog života.
Posle pesme „Losing You“ usledila je obrada numere “Running Up That Hill – A Deal With God” (1985) čuvene britanske pevačice Kejt Buš (Kate Bush), za koju Anek kaže da je obožava, i drago joj je što je ponovo prisutna u javnosti zbog njene muzike u Netflix serijji „Stranger Things“.
“Kako se ona povukla iz karijere, mislim da sada uživa, leži u svom domu i stalno gleda Netflix”, smatra Anek, koja je onda publici podarila njoj omiljenu pesmu „Saturnine“ iz opusa svog bivšeg benda „The Gathering“.
Usledila je nova kompozicija „Lo and Behold“, i onda rimejk apsolutnog remek dela „Hallelujah“ (1984) kanadskog muzičara, pesnika i književnika Leonarda Koena (1934-2016).
“Koja grupa je najbolja na svetu celom? Ili hajde da kažemo na samom vrhu možda medju pet najboljih?”, pitala je Anek publiku i nakon kraće licitacije, neko je doviknuo – “Pink Floyd”.
Upravo ogroman hit te kolosalne simfonijski progresiv rok grupe „Wish You Were Here“ (1975) iz Engleske ona je otpevala veoma nadahnuto u drugačijem aranžmanu – akustičnog formata.
Onda je otpevala numeru „Valley of the Queens“ (1998) autora pod scenskim imenom Ayreon, a radi se o talentovanom holandskom pevaču, tekstopiscu i producentu Arjenu Entoniju Lukasenu, sa kim je Anek višestruko saradjivala, u žanrovskom ključu – progresiv rok, metal, u kombinaciji sa folk, electronikom, eksperimentalnom i klasičnom muzikom.
“Poznato vam je da Ayeron nije baš voljan toliko da nastupa uživo. On se tada unervozi, i najviše voli da se povuče u svoj dom i da ne izlazi. Jednom prilikom sam ipak odlučila da mu dam predlog da se vrati na scenui i to da sa mnom ima koncerte. On me je saslušao strpljivo i samo viknuo – “NE”. Onda mi je rekao – “Ali znaš da ću reći Ne, ne znam što onda i dalje pokušavaš. Svi znaju moj odgovor”, prisećala se dama i onda nastavila.
“Kad eto, kasnije se desilo da Ayeron nonšalantno se meni javi i samo kaže – “Važi se, pristajem” i tako mi krenemo na svirke, turneju, on blista na sceni, prava magija iz njega isijava. Tada mi je bilo drago da na sopstvenim koncertima mogu da prisustvujem njegovim nastupima, i držala sam se po strani, da on bude istaknut u prvi plan. Aplauzi, publika oduševljena svaki put. I pitam ja njega kako mu je bilo, a on će meni – “Bilo je okej, ali više nikada neću da sviram uživo”, nasmejala je Anek ovom pričom o Ajronu publiku na koncertu.
Dalje je sa set liste nizala još poneke pesme iz benda “The Gathering” kao “Strange Machines” na veliko oduševljenje njenih beogradskih fanova.
Aneke i momci iz benda “The Gathering” želeli su dalje da eksperimentišu sa zvukom i do 2006. godine snimili su niz uspešnih albuma, vešto šetajući kroz razne žanrove čiji su put sami definisali kao „trip-rock“.
Ipak, nakon 13 godina sa “The Gathering”, Anneke je 2007. započela svoju solo karijeru.
Već od prvog narednog projekta “Agua De Annique” pokazala je da njena kreativnost nema granica.
Od tada je snimila šest solo studijskih albuma.
Na repertoaru je izvela i pesme sa novog albuma – „Circles“ – priča o prijateljstvu ili „I Saw a Car“ (raspričala se nadugačko o toj numeri kako joj je sinuo naziv kada se iznenada stvorio automobil ispred njene kuće dok je stvarala narednu pesmu, i spontano je smislila baš taj naziv, mada je pesma više simbolična na kraju, te je i auto u naslovu metafora).
“Zaista ne shvatam zašto sam tek sada prvi put kod vas ovde. Toliko ste divna publika, nemam reči. Moraću da popričam sa svojim booking agentom, zašto nije ovde zakazivao nastupe ranije”, puna utisaka i uzbuđenja je bila Anneke, beskrajno šarmantna i nasmejana, vedrog duha, inače i dalje atraktivna, kao večita devojčica.
Onda je ponovo krenula u rimejk hitova – evergrin „I Want to Know What Love Is“ (1984) britansko-američkog benda “Foreigner” ili „Wasted Years“ (1986) britanske hevi metal atrakcije “Iron Maiden” (u maju ove godine su rasprodali Štark Arenu u Beogradu).
Sledeća pesma „Like a Stone“ (2002) američke rok grupe „Audioslave“ za Anek je izazvala emocije, jer je u njoj pevao muzičar Kris Kornel (1964-2017), koji je prerano napustio ovaj svet, a poznat je pre svega kao frontmen sastava “Soundgarden”.
Nakon pesme „Hurricane“ Anek je privela kraju koncert rečima – “Mnogo vam hvala što ste bili večeras ovde sa mnom, predivno je zaista i nadam se da ću vam ponovo uskoro doći. Volim vas, hvala, vidimo se!”.
Uz želju publike, ipak se Anek vratila na pozornicu, i na bis je izvela samo još pesmu „Cloudbusting“ (1985) ponovo od Kejt Buš i time je zaokružila skoro puna dva sata efektne i dinamične svirke.
Time je publici priredila sigurno jedan od najboljih koncerata ove godine.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
