Maj 1998: Nova, treća faza ovog megapopularnog benda je konačno dobila i svoj muzički odjek. Naziv albuma je, a kako bi bilo drugačije, nego „Van Halen III“. Vreme je za nove horizonte sa novim pevačem Gary Cheroneom (Extreme).
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih „Van Halen“ su predvođeni tada najveći lajavcem na sceni Davidom Lee Rothom (Dejvid Li Rot) i ekstraodrinarnim gitaristom Edvardom Van Halenom (Van Hejlen) bili nešto najzabavnije i najnonšalatnije na tadašnjoj težoj sceni. Istovremeno bili su i majstori tiraža i spektakla, koji se delimično bazirao i na Dejvovoj seksualnosti, što ih je 1984. godine sa istoimenim albumom i mega-hitom Jump uvrstilo u status superzvezda.
Drugi period benda je bio vezan za Li Rotovog naslednika Sammy Hagara (Semi Hagar, ex-Montrose, solo) uspešnog solo-umetnika, kasnije vlasnika lanca butika „Red Rocker“ i bara „Cabo Wabo“ koji je koncertno ugostio sve veće zvezde. Dolaskom Semi Hagara, „Van Halen“ su izgubili nonšalanciju, ali su došli do još većih tiraža, gomile MTV hitova i prilično opeglanih, produkcijski sjajnih albuma na kojima je sve bilo u redu osim duha. Međutim, čak i to im nije smetalo da u dosadašnjem toku karijere dođu do cifre od 60 miliona prodatih albuma, kao i gomile priznanja među kojima je najznačajniji sigurno Dan Van Halena u gradu Worcester, koji je ustanovljen 22. oktobra 1982.
Sve je na izgled funkcionisalo izvanredno do kraja 1996. kada su opet počele priče o povratku Li Rota u bend. Situaciju je potkuvao i Howard Stern (Hauard Stern) ponudivši im ček na tri miliona dolara, ako snime jednu pesmu sa Dejvidom za potrebe njegovog autobiografskog filma „Private Parts“. Van Halen su to glatko odbili, ali ipak dva nova snimka sa Dejvidom Li Rotom su se pojavila na kompilaciji „The Best Of Van Halen Volume One“. Amerika je konačno na dodeli MTV nagrada videla reuniju koju je dugo čekala, a Semi Hagar je videvši šta se zbiva spakovao kofere i rešio da se mane ćorava posla. Ipak, sreća po običaju nije dugo trajala, te je Li Rot po drugi put izbačen iz benda.
Te pesme su bile snimljene samo za potrebe kompilacije. Dejvid je sve to pogrešno shvatio, čak je počeo i da priča o turneji, koja nikome nije padala na pamet. Semi je takođe sam otišao iz benda, a već posle nekoliko nedelja svima je pričao kako sam ga ja izbacio iz grupe, objašnjavao je Edi u to vreme.
U celoj ovoj priči, jedini koji se nikada nisu brinuli ko peva u bendu, već su bili zaduženi da ih uvek održe na okupu su: Alex Van Halen (Aleks Van Hejlen, bubnjevi) i Michael Anthony (Majkl Entoni, bas), tako da je izbor novog pevača opet pao na Edvardova leđa.
Novi pevač je vrlo brzo pronađen – Gary Cherone (Geri Čerone, ex-„Extreme“), koji je neosporno već imao iskustva sa gitarskim manijakom u svom prethodnom bendu.
Edi je tad komentarisao:
Zaista ne mogu da se izrazim o Geriju, on je božji poklon. Ja sam 20 godina čekao na svog muzičkog kompanjona. Upravo smo se povezali, on je izvanredan za saradnju.
U takvom raspoloženju je započet novi album, koji su mnogi sa nestrpljenjem očekivali, jer, zaboga, legende su legende. Prvi rezultat je bio više nego uspešan, pesma koja je određena za prvi singl Without you se odmah po objavljivanju našla na prvom mestu famozne „Billboard mainstream rock chart“ liste. Na istoj poziciji, dakle prvoj, ostala je i narednih sedam nedelja. U toku tog zaposedanja trona, izlazak albuma je bio pomeren jer su ljudi iz izdavačke kuće „Warner“ u međuvremenu čuli pesmu Josephina koju je bend naknadno snimio i pošto-poto su hteli da je uvrste na album. To je i učinjeno i novo poglavlje zvano „Van Halen III“ je bilo tu.
Svaka pesma na albumu je drugačija. „Van Halen III“ nije ploča koja ima „samo jednu pesmu-hit“, a da je sve ostalo popuna prostora, ovo je ploča gde svaka pesma govori za sebe, ovde nema pesama koje bi neko uvrsto na B-stranu singla.
Svaka Edvardova rečenica od onih već izrečenih bez problema stoji, ipak, definitivni utisak je da su Van Halen, prevashodno Edi i Geri, u celoj toj muzičkoj saradnji koju su imali, zaboravili samo jednu stvar, a to je da naprave PESMU. Ako izbegnemo muzičku virtuoznost, koju bend svakako poseduje i izvanredan producentski rad Mike Posta (Majk Post) uz nadgledanje već pomenutog Edija van Hejlena („Nećeš se ti meni mnogo mešati u moje gitare“) i vokalno umeće Gerija Čeronea, ostaje nam deset numera + dva instrumentala, što sve zajedno ne daje nijedan pevljivi refren, a sve to još i predugo traje. U čemu je onda tajna?
Kada sam zamišljao album, mislio sam o njemu kao o pravljenju filma, koji bi bio sastavljen od komadića slika, rekao je Edvard, a ja ovakvu opasku još nikada nisam čuo.
Sve u svemu, tiraži su činjenica, a u skladu sa istim ide podatak da su prva tri američka koncerta planula za svega dvadesetak minuta. Posle te male egzibicije po Americi, Van Halen su svetsku turneju započeli u Australiji, potom su došli do Evrope i osim samostalnih odradili i nekoliko festivalskih koncerata.
Edi je tada izjavio:
Radujem se turneji jer ćemo prvi put posle četrnaest godina moći da sviramo i neke pesme koje je Semi odbijao da peva zbog toga što ih je Dejvid snimio.
Istovremeno, Dejvid Li Rot je objavio i svoju autobiografsku knjigu u kojoj se žestoko navalio na bend koji ga je dva puta izbacio. Međutim, to nije smetalo uglednim biznismenima koji sviraju najbolje na svetu, a zovu se „Van Halen“ i to u trećem nastavku sa trinaestim albumom po redu. Nekima je taj broj bio nesrećan, njima očigledno nije, pa ko voli…
Šta je bilo posle?
- Album „Van Halen III“ u globalu je loše prošao kod publike, jer je tiraž albuma opao s vremenom, kritičari su ga loše ocenili, a i propratna turneja im je bila loše posećena. Sve je to rezultiralo činjenicom da je Čerone već 1999. godine napustio bend, a braća Edi i Aleks Van Hejlen objavili su privremen prekid rada.
- „Van Halen III“ je imao najduže trajanje u odnosu na sve njihove dotadašnje albume – ukupno trajanje je iznosilo 60 minuta i 22 sekunde.
- Pored toga što je to bio jedini album koji je grupa snimila sa Gerijem kao glavnim vokalom, to je ujedno bio i poslednji album koji je grupa snimila sa basistom Majklom Entonijem, kao i poslednji album koji je grupa snimila za tadašnji Warner Bros. Records (današnji Warner Records). Isto tako, bio je to i njihov poslednji album u 20. veku.
- Godine 2004, grupa se ponovo na kratko reaktivirala kako bi sa drugim pevačem Semijem Hagarom snimili tri nove pesme za novo kompilacijsko izdanje „The Best of Both Worlds“, koji je objavljen u formi dvostrukog kompakt-diska i na kom su mesto i stari našli hitovi snimljeni sa Li Rotom i Hagarom, ali ne i sa Čeroneom, uzimajući u obzir lošu reputaciju albuma „Van Halen III“.
- Trajno ponovno okupljanje je konačno realizovano 2007. godine, kada su Edi i Aleks Van Hejlen u sastav uključili Edijevog sina Volfganga kao novog bas-gitaristu i povratnika u bend Dejvida Li Rota kao novog-starog vodećeg vokala.
- Nakon pet godina koncertne aktivnosti, grupa je 2012. godine konačno izdala povratnički album „A Different Kind of Truth“, koji je bio i njihov prvi objavljen pod markicom „Universal“-ovog Interscope Recordsa. Navedeno studijsko izdanje je bilo i njihovo prvo urađeno sa Li Rotom nakon albuma „1984″, koji je objavljen u godini po kojoj navedeno studijsko izdanje i nosi naziv.