Grupa “Artan Lili” očekivano dve noći zaredom rasprodala koncerte u Elektropioniru (02.01. & 03.01.2020.)

Fatalna i zavodljiva “Maca” uživa u svom “Jutru”

Već je postala tradicija novogodišnjih koncerata uveliko popularne grupe Artan Lili u klubu Elektropionir, i početak ove nove 2020. godine savakako nije izuzetak. Ovom sastavu nije dovoljan jedan, već uvek zakažu dva koncerta i obavezno oba rasprodaju, što je bio slučaj i sada, sa dva nastupa u nizu – četvrtak i petak (02.01. & 03.01.), gde su pružili skoro svoj maksimum iskreno oduševljenoj publici.
   Grupa koja postoji od 2013. godine, ima za sobom dva studijska albuma, a treći je u nastajanju, ipak na sceni deluju tako samouvereno i uverljivo kao da su barem deceniju i po prisutni sa karijerom od desetak albuma. Pred kraj stare godine, mesec decembar je definitivno bio njihov jer su pruižili publici izuzetnu poslasticu – najnovijih pet pesama i za njih pet spotova koji su emitovani u pet dana! Upravo su i te nove numere koncertno promovisane sinoć i preksinoć u susretu sa onim najvernijim i najvatrenijim fanovima.

    Predgrupa u vidu jednog čoveka, muzičara sa gitarom i elektronikom, sinoć na sceni bio je Ivica, svojim je nastupom pomalo uspavao okupljenu masu, kroz jednolične melodije i njegovim vokalom koji podsećaju na instrumentale neke ambijentalne filmske muzike, poput čuvene saerije “Twin Peaks”. Ivica je već bio uvertira za jedan drugi hit bend nedavno u Domu omladine – “Buč Kesidi”, a sada je našao svoje mesto za navodno zagrevanje ispred još veće euforije i ludila zvanog – Artan Lili.
    Skoro na vreme kako su najavili, Artanovci predvođeni Romanom i Bojanom Slačalom izlaze na pozornicu i u isti čas je osvajaju. Ovo je ipak njihova teritorija, gotovo drugi dom i to se odmah jasno oseća na bini čim progovore ili zapevaju.
    Izuzetno raspoložena, nasmejana sve vreme, Romana je uplovila u svet alternativnog noise pop rock-a sa ispovestima u kojima tone u misli i priznaje “Kada razmišljam o tebi stvarno nisam glup, to dobro znam” sa odličnim gitarskim uvodom za naslov “Ono što te neće”. Bojan se u startu nimalo ne štedi, trudi se da njihovi ljubitelji uvek budu zadovoljni, iako ne komunicira previše, ali se daje sa gitarskim veštinama sve vreme.
    Romana se pita dalje i analizira detaljno – “A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna”, da bi već u sledećem segmentu pešla na vedrije teme jer – “Čuli smo se danas telefonom, videćemo se za koji dan” za žestoku dinamiku –  “Nije teško kad se mora”.
   Ovaj kvartet prašio je snažnim gitarskim rifovima, skakanjem po sceni, gde je dominirao Bojan pružajući svoj kreativni doprinos pesmama koje stvara i uživa u njima kao prvog dana kada su nastajale na papiru i u studiju.
 
   “Ljudi, jeste mi dobro? Srećna vam nova godina! Hajde da malo i vi pevate sa nama!” – obraćao se Bojan publici u nekoliko navrata, i u duetu sa Romanom bez pauze i rasplinjavanja na pokretnoj traci je isporučivao hitove i znane pesme koje publika zasigurno voli.  Obraćali su se “Hajde, reci, ćale” da bi osetili “Novi zvuk u gradu”, ačesto naglas ili u sebi – “Razmišljam da se preselim u veliki grad” ali da tamo obavezno sačuvaju “Srce”. Ipak, jasno je da Romana i Bojan rade sve da zajedno sa fanovima imaju uspešno veče, a savršenu podršku imaju u ostatku benda – Ivan Skopulovič razbija na gitari i Marko Ajković, apsolutno izvanredan na bubnjevima.
    Artanovci ukazuju da je nešto ipak samo “Moja stvar”, i da se od njih svako ponaša onako “Najbolje što znam”, ali je jasno i da “čekanje ne vredi jer ljubav je po sredi” za odličnu pesmu “Džoni”. Pomalo mučna i sadistička tema prisutna je u jednoj od pet novih kompozicija gde Romana svima priznaje da se “Foliram”, jer partneru otkriva da “sve si bolji što ti više ne dam”, kroz prizmu opasne ženske manipulacije.

   Centralni par Romana i Bojan su svakako bili zvezde večeri, uigrani, utrenirani, ipak imaju koncertne aktivnosti neprestano po Srbiji, samo što su se vratili sa dočeka Nove godine u Novom Sadu (31.12.), a turneja im je obuhvatala nedavno i gradove – Bor, Jagodina, Kruševac, Niš, Požarevac, Smederevo, Zaječar, Trstenik. A protekla godina u prestonici im je bila izuzetno produktivna, svuda su svirali i bili traženi: Subbeerni centar, klub Fest u Zemunu, opet Elektropionir, Beer Garden, gostovali su na koncertu proslave 50 godina Radija 202 u Areni, Beer fest–Main stage, humanitarni koncerti “Za Koju!” sa mnogim kolegama i “Neko kao ti” sa Evom Braun i Magic Bush na sceni UK Vlada Divljan.  Zato su oni na pozornici apsolutni vladari, jer na njoj provode gotovo svako treće veče u godini i ne planiraju da se zaustave.
    Ogroman hit “Ako stanemo tu” stvara očekivanu euforiju, a pesma to i zaslužuje, nije na prvu loptu niti kratkog daha, ostavlja snažan utisak uvek uživo. Svi su se uhvatili “ruku pod ruku” da bi osvojili auditorijum sa teškom temom “D. E. P. R. A.”, sa kojom trijumfuju i zbog nagrade “Milan Mladenović” kao prvi dobitnici ovog prestižnog priznanja. Romana simpatično najavljuje dalje set listu: “Posle Depre, naravno ide Sajko” – i ta numera naravno podigne adrenalin publici i baca u trans.   Jaki elektro bitovi odzvanjaju prostorom, fanovi su još više presrećni, i sledi fatalna i zavodljiva “Maca”, još jednaod te mini serije novih pesama kao revolucionarni koncept i originalna kampanja pružanja javnosti nove projekte u stvaranju trećeg albuma.
  “Maca” zaista zavodi publiku, Romana u skladu i sa stihovima i seksi spotom, na bini baca se u igru uživanja i plesa sa mikrofonom, izazovno i poput performansa na sceni, koji u koordinaciji sa vokalom stvara kompletnu sliku muzičkog doživljaja.
  Ona želi da proživi nešto posebno i zato peva “Ti me ljubi da poludim”  kada otvori oči i nastane samo njeno posebno “Jutro” i svesna je koliko vredi. Možda je zato u tek blagoj ulozi ego manijaka kada sledi naslov “Samo ja” u kome se ipak osvešćeno baca u letargiju – “Jedna loša misao slupala mi smisao”. Nekada može biti sve prekasno, kako kažu Bojanovi stihovi “Treba vremena da shvatiš” u svim numerama pa i ovoj “Oud”, da bi prešli na takođe najnoviju stvar “Pedana” sa primamljivim i zaraznim rečima “Bacaš me konstantno u šiz, ne gledaj me tako, pliz” – ambijentalna elektronika, koja vas uvlači u svoju melodiju i zanimljiv muzički rukopis. Time stižemo i do samog kraja koncerta gde se briljantno poentira sa vanserijskom kompozicijom “Nije svejedno”, što izaziva katarzu i vrhunsku ekstazu svima. Iako su iz publike tražili još i vikali da se bend vrati, Bojan, Romana, Marko i Ivan su definitivno završili svoje veče posle 18 pesama od skoro 80 minuta. Time je jedini problem ovog nastupa, jer on po minutaži liči na bilo koji festivalski nastup, kakav su imali i na Beer festu ove godine, samo je ova svirka bila znatno bolja i efektnija po svim standardima i principima. Bilo je neophodno da sviraju i malo duže, da se zaokruži barem sat i po celovečernjeg solo koncerta.

   Njihova muzika iako pripada alternativnoj struji, doživljava pravi procvat i specifičnu popularnost koja ih izbacuje u prvi plan na velika vrata svetlosti pozornice, i oni lagano postaju mainstream, kako i njihove kolege uveliko po rasprodatim salama to realizuju – Nikola Vranjković, E-Play, Buč Kesidi. Posebno što su sada potpisali za izdavačku kuću PGR RTS/Croatia Records, ne samo za novi treći CD već i reizdanja prethodna dva materijala. Na tragu psihodelije, bučne pop rock alternativne priče, Artanovci negde imaju stilizaciju rane “Discipline kičme”, a dovode ih i po nagradi u vezu sa nenadmašnim EKV u pojedinim segmentima.
    Sledeći susret publika će sa njima imati u Kikindi 18. januara, u Pabu J.
     Hvala vam i za ovo veče, Artanovci! Verujemo da ćemo se viđati veoma često ove godine na svim koncertnim prostorima u Beogradu i celoj Srbiji!
    I oni su definitivno postali spremni i zreli za znatno veće prostore.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Elektropionir