Glumica Tamara Aleksić: Prija mi da budem glumački nomad i lutalica

O prethodnoj sezoni u pozorištu gde je briljirala sa komadom “Demokratija”, o filmovima i serijama, kako je vratila jednu predstavu na repertoar BDP-a dok je bila u srednjoj školi, o novom projektu “Da krenemo ispočetka”


BEOGRAD (Tanjug) – Uveliko popularna glumica Tamara Aleksić uspešno je završila novu pozorišnu sezonu, gde je 15. maja imala premijeru drame “Demokratija” u Beogradskom dramskom pozorištu, dok uveliko sprema i komad “Da krenemo ispočetka” u Madlenianumu za premijeru 1. oktobra, a i sama kaže za Tanjug da ume biti veoma naporno raditi paralelno dva tako dijametralno suprotna umetnička projekta.

Premijera drame “Da krenemo ispočetka” trebalo je da se realizuje na kraju sezone, 10. juna, ali je morala biti odložena za jesen iz razloga što se glavni glumac – legendarni Slavko Štimac razboleo od korona virusa.
Sva sreća, sada je sve u redu sa zdravljem velikog umetnika, tako da ćemo Tamaru, Štimca i ostalu ekipu gledati kada malo zahladni.

Istaknuta dramska umetnica i dalje je pod veoma snažnim utiskom povodom nove predstave “Demokratija”, u režiji Veljka Mićunovića, prema delu ruskog autora Josifa Brodskog, jer je to za nju bio kompletno novi izazov, primamljiva ponuda da radi nešto potpuno drugačije od svega do sada u karijeri.

“Imala sam sreće do sada da igram u prilično različitim projektima u pozorištu, od melodrama, preko komedija, do mjuzikla ili jednog “Dogvila”, koji je bio žanr sam po sebi”, ističe Aleksić, i možda je upravo spomenuti “Dogvil” (2014) u režiji Kokana Mladenovića bio najbliži novom scenskom delu.

Ipak, kako priznaje, “Demokratija” je u potpunosti nova dimenzija za nju, neprocenjivo iskustvo, a reditelja Mićunovića hvali da je neverovatan profesionalac i umetnik, jer je stvorio takvu čvrstu osnovu sigurnosti i poverenja, da je iz toga nastao pravi umetnički kolektiv.

“Sam proces rada me je tako doveo do mog intimnog razmišljanja i na rečenicu koju sam glasno izgovorila – “ovo je razlog zašto se bavim ovim poslom”, navela je glumica, koja u “Demokratiji” za partnere ima vanserijskog hrvatskog glumca Ozrena Grabarića, članicu BDP-a Ivanu Nikolić, kao i mađarske umetnike Gabora Ponga i Arpada Mesaroša, jer je ovaj projekat zapravo koprodukcija sa Novosadskim pozorištem (Ujvideki Szinhaz) na mađarskom jeziku.

“Svi glumci sa mnom na sceni su zaista čudesni. Glavni akter je organizam koji činimo svi mi zajedno, ali gde svako ima svoju putanju”, približila je glumica svoj snažan osećaj pripadnosti ekipi.

“Taj kolektivni čin koji definište teatar kao takvu vrstu umetnosti jeste nešto kod mene na prvom mestu, toliko je zarazno i božanstveno. Desilo nam se da se završi proba, i odjednom, svi smo zbunjeni što smo umorni. Veoma je teška predstava, ali se umor ne oseti dok se sve ne završi”, opisala je Aleksić nezaboravna iskustva i dodala da se toliko uvek radovala toj glumačkoj igri da je dolazila na probe pevajući.

Takođe, ona je naglasila da su svi u autorskom timu, ne samo glumci, uronili u celu tematiku zajedno, a da joj je neverovatna ta vrsta duhovitosti, prirodnosti, profesionalnosti i tolikog znanja na jednom mestu.

Istovremeno sa “Demokratijom”, glumica je spremala i dramu “Da krenemo ispočetka” Erika Emanuela Šmita, redovnog francuskog dramskog pisca na scenama Beograda i Srbije, u režiji Andree Ade Lazić, za Madlenianum.
Ista rediteljka je neposredno pred izbijanje pandemije režirala još jedno delo tog autora – “Ajnštajnova izdaja” sa Nebojšom Dugalićem u glavnoj ulozi, u Teatru Vuk.

Partneri Tamare su Slavko Štimac, Ljubomir Bulajić, Branka Petrić i predstava je sasvim suprotna drami BDP-a, što je nekada teško glumcu kada u isto vreme radi toliko drugačije scensko delo, a potrebno je posvetiti se svakoj ulozi podjednako.

Ona u šali kaže da bi to moglo biti olakšavajuće samo ako je umetnik – šizofreničar.
Priznaje da je oduševljena nabrojanim kolegama, da divno sarađuju, da su čarobni svi redom.

“Ovakav angažman na dve strane istovremeno prilično je intenzivan i naporan, ali srećom, imam divnu ekipu u Madlenianumu, koju sam zamolila da pred premijeru “Demokratije” napravimo malu pauzu. Izašli su mi u susret, i zahvalna sam im na tome”, otkrila je te pojedinosti Aleksić, koje se danas veoma retko dešavaju.

“Delo Josifa Brodskog uzimalo je veliki deo mene, mog vremena i snage da se posvetim tome. Iz poštovanja prema divnim ljudima iz obe predstave, lekovito je da uradim prvo jednu, onda da nastavim da spremam drugu predstavu”, uz osmeh i olakšanje priča.

Izgleda da filozofija prati Tamaru gde god da se okrene, jer i Brodski i Šmit su autori sa izrazitim višeslojnim temama te oblasti, samo što se kod francuskog autora ona izražava na jedan populistički, komunikativan, i poetičan način.

Danas se retko dešava da jedna glumica bude tražena u tri beogradska pozorišta u kojima je rado viđen gost i tumači repertoar tih umetničkih kuća – BDP, Madlenianum i Pozorište Puž.

“Osećam se veoma rastrzano po tom pitanju, a opet i slobodno u isto vreme. Divno je što sam deo ovih pozorišnih domova, i što imam kuću gde se mogu vratiti”, navodi ona.

Ali, kako nije stalni član navedenih pozorišta, onda se donekle oseća kao – beskućnik, lutalica, prava lunja.
“Trenutno sam u fazi nomada, i prija mi da to budem, bez svog pravog doma”, dodaje ona.

Proslavljena umetnica pretežno se afirmisala u TV serijama i filmovima Zdravka Šotre (“Šešir profesora Koste Vujića”, “Santa Maria Della Salute”, i najnovija – “Aleksandar od Jugoslavije”), ali je bila zapažena i u hrvatsko-srpskoj koprodukciji, telenoveli “Pogrešan čovek”.
Pažljivo bira gde će se pojaviti i trudi se da ne troši lice previše svuda.

Bila je viđena i u poznatoj hrvatskoj seriji “Crno-bijeli svet”, a stekla je iskustvo u američkim serijalima “Predstraža” (Outpost), “S.E.A.L. Team”, i filmu “My Husband’s Double Life”, koji su snimani u Srbiji.

Od domaćih serija, publika ju je zapazila i u priči “Jagodići” Miroslava Lekića, a imala je privilegiju i da se pojavi kod vrhunskog reditelja Gorana Paskaljevića u njegovom italijanskom filmu “Uprkos magli” (2019), koji će na žalost biti njegov poslednji.

Stigla je i da se pojavi u spotu rok grupe Van Gogh za pesmu „Možda baš sad“ sa njihovog poslednjeg albuma „More bez obala“ (2019).
Glumački zadatak joj je bio da dočara prelepog anđela.

Još jednom se Tamara osvrnula na BDP koje je gotovo preko noći postalo veoma uspešno kao neka vrsta renesanse, jer tu za veoma kratko vreme rade regionalni i strani reditelji – Lenka Udovički, Diego de Brea, Sebastijan Horvat, Bon Park, Ivica Buljan, Tomi Janežič, Ersan Mondteg, i drugi.

“Jako volim BDP od najranijeg detinjstva. To je prvo pozorište za odrasle na koje sam išla. Živim u tom kraju, tu su se igrale neke predstave koje sam volela najviše na svetu do te mere da sam kao klinka u srednjoj školi, sa najboljom drugaricom pisala peticiju kada su skinuli neku dramu, da se obavezno vrati. I eto, vratili su je, uspela sam u tome”, objašnjava uz osmeh Aleksić i otkriva da je u pitanju čuveni komad “Jastučko” irskog autora Martina Makdone.
U režiji Anje Suše glumački su tada zaista briljirali – Vojin Ćetković, Ivan Tomić, Vuk Kostić i Dragan Petrović Pele.

“BDP je jedino pozorište koje sluša svoju publiku, tako ga pamtim. Zato jako volim BDP, a sada mislim da je upravnik Jug Radivojević napravio ravnopravno spajanje i veličanje prošlosti i sadašnjosti”, pohvalila je Aleksić procvat pozorišta na Krstu.

Kako ona smatra, sada je tamo u toku vraćanje dostojanstva glumcima u svom poslu, što je uspeo prvi čovek kuće da postigne.

“Tu ne spada samo renoviranje fasada, već uspešni međuljudski odnosi, u svakom sektoru tog teatra. I taj dom sada diše punim plućima, i ljudi to znaju”, objasnila je glumica.

Osim dela “Dogvil” prema filmu Larsa fon Trira, koji se igrao u prostoru sada srušenog centra Mixer house, Tamara je ostavila traga u raznim predstavama kao što je mjuzikl “Ljubav i moda” prema kultnom filmu, klasik u modernom čitanju “Ana Karenjina”, čuveni “Veliki Getsbi” F. Skota Ficdžeralda, sve tri u Operi i teatru Madlenianum.

• 

Glumica – čuvena Lenka Đunđerski iz serije “Santa Maria della Salute” priznaje da veoma pažljivo bira TV serije u kojima će igrati i ne juri za ulogama po svaku cenu.

“Ako se umetnici bave nekim poslom, treba da ga obave čestito i pošteno. Da svi vole to što rade, i da rade to što vole. Ako glumac ili bilo koji dramski umetnik ne ispunjava te kriterijume, onda je njima na obraz, ali bi bilo lepo da ih svi ispunjavaju”, naglasila je osvešćeno glumica, do nedavno aktuelna sa istorijskom TV serijom “Aleksandar od Jugoslavije” (Nova S) Zdravka Šotre, prema romanu Vuka Draškovića.

Od novih filmova, očekujemo je od jeseni u istorijskoj drami, igrano-dokumentarnom ostvarenju “Pucnji u Marseju” Gordana Matića, aktuelnog direktora Filmskog centra Srbije, koji se afirmisao upravo ovim hibridnim žanrom mešavine igranog i dokumentarnog dela sa filmom “Žućko–Priča o Radivoju Koraću” i serijom od dve sezone “Srpski junaci srednjeg veka”.

Gledamo je od jeseni u drami “Da krenemo ispočetka”, i čekamo je u novim ulogama.
A u “Demokratiji” je zaista sasvim nova, sveža, eksplozivna dimenzija u svakom pogledu.

Ivan Makragić / TANJUG

• 

•