Glumica Izabela Roselini gostovala sinoć (21.05.) premijerno u Beogradu sa predstavom “Darvinov osmeh” – JDP

„Volim vas i želim da provedem život sa vama“, istakla je glumica na kraju pozorišnog komada
  

BEOGRAD, 22. maja – Slavna italijansko-američka glumica Izabela Roselini gostovala je prvi put u Srbiji sinoć (21. maj) izvodjenjem svoje multimedijalne predstave “Darvinov osmeh” čiji je autor teksta, na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.  

 Ćerka slavnih filmskih umetnika – glumice Ingrid Bergman i reditelja Roberta Roselinija, stigla je na poziv Beogradskog festivala igre (BFI), organizatora njenog gostovanja, čije je jubilarno 20. izdanje završeno pre mesec dana. 

U prvom redu predstavu su pratili – ministarka kulture Maja Gojković, gradska sekretarka za kulturu grada Beograda Nataša Mihailović Vacić, upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović, direktorka BFI Aja Jung. 

Na samom kraju predstave, Izabela Roselini je sa puno emocija naglasila da je oduševljena svojim prvim boravkom u Srbiji, da je provela „dva izvanredna dana“ u Beogradu, te da je zahvalna Aji Jung i njenom divnom festivalu što su je doveli. 

Upravo je Izabela i izvela Aju na scenu da se zajedno poklone publici i zagrle se.

Dolazak slavne glumice, nekada modela, sada i rediteljke, podržali su Ministarstvo kulture Srbije, Fashion Company, Italijanski institut za kulturu. 

Predstavu “Darvinov osmeh” režirala je Mjuriel Majet Holc, a sam komad nudi pomirenje između dva sveta – umetnosti i nauke, na veoma neobičan način. 

Sam početak scenskog dela je prikazan u vidu odlomka iz nemog filma koji se iznova ponavlja, a cilj je da glumica Roselini, kako je objasnila, pokaže tu kompleksnost u eri nemog filma.

 Naime, ona je istakla u predstavi koliko je bilo teško glumcima u to vreme da bez reči, dijaloga, scenarija sa govorom, iskažu svoje emocije, te su mogli samo putem mimike lica.

 „Ja sam glumica, volim umetnost glume, tako da u potpunosti razumem koliko ume biti komplikovano da emocije izrazite bez reči koje su vam date u pozorišnom komadu ili scenariju. Zato i obožavam glumu“, navela je sinoć Roselini u svojoj monodrami, koju je napisala tokom izolacije u vreme pandemije korona virusa (2020), kako bi pomirila dve stvari koje najviše voli u svom životu: glumu i ponašanje životinja.

Ona je povukla paralelu izmedju nemog filma i modelinga, jer je i u karijeri modela morala da se prilagodjava mimici, glumi samo kroz objektiv fotografa, koji su za dobijanje savršenih slika, bili veoma zahtevni, očekivali su od nje da u svojoj glavi ima neke drugačije misli koje bi se odrazile i na tražene izraze lica.

Junakinja kultnih filmova “Plavi somot”, “Rodjaci”, “Nevini”, inspiraciju za svoju autorsku predstavu je pronašla u knjizi Čarlsa Darvina – „Izražavanje emocija kod čoveka i životinja”. 

Vrlo vešto glumica i autorka monodrame glumi razne životinje – kokošku, pauna, majmuna (u kostimu šimpanze), da ilustruje njihovo ponašanje u nekim karakterističnim trenucima, te je ukazivala da se kontinuitet ljudskih i životinjskih odnosa, može otkrivati i kroz izražavanje emocija. Ona je publici prezentovala istraživanje kako je empatija, ujedno temelj glume, neophodna za proučavanje ponašanja životinja – etologija.

Predstava je na taj način prava lekcija o evoluciji i glumi. 

Osvrnula se na svoje slavne roditelje, te je otkrila kako je njen otac reditelj Roberto Roselini rodjen 25 godina nakon smrti naučnika Čarlsa Darvina, baš u vreme kada se rađala sedma umetnost – film.

„Moj otac je bio fasciniran novim tehnologijama i smatrao je da su film i fotografija kulturna revolucija“, navela je Izabela o svom ocu, italijanskom filmskom režiseru, autoru remek dela “Rim, otvoreni grad” (1945), “Nemačka, godine nulte” (1948), “Put u Italiju” (1954).  

Ona je otkrila da je u knjizi „Izražavanje emocija kod ljudi i životinja“ Darvin prvi put koristio fotografije ljudi koji pokazuju svoje emocije izrazom lica, a da to nije mogao i sa životinjama, jer „one nikada ne stoje mirno, odmah pobegnu iz kadra“. 

Onda je ispričala anegdotu sa snimanja antologijskog filma „Kazablanka“ (1942), kojim se proslavila njena majka Ingrid Bergman. 

Prvo je podsetila na sam sadržaj filma: ljubavni trougao, junakinja je tokom rata mislila da je tragično izgubila muža, i kasnije ulazi u romansu sa novim čovekom, sa kojim se razdvaja upravo zbog rata. Njen muž ipak nije poginuo, vraća se iz rata, i dok čekaju zajedno vizu za odlazak dalje, u jednom baru Kazablanke, ona sreće upravo tog ljubavnika. Nastaje drama i njen izraz lica…

„Moja majka mi je pričala da je bilo velikih problema između scenariste i producenta, i reditelj Majkl Kertis nije znao šta da radi posebno jer su se sporili oko kraja filma: da li da junakinja ostane sa mužem ili ljubavnikom koga je igrao Hemfri Bogart? „Kako onda ja da glumim? Kao da sam zaljubljena u muža ili drugog čoveka?“, pitala je moja majka, ni sama ne znajući koji je ključ njene glumačke igre. Reditelj Kertis joj je samo rekao – „To još uvek nismo odlučili, pa je najbolje da glumiš nešto između“, nasmejala je Izabela publiku sa ovom simpatičnom anegdotom sa snimanja legendarnog filma. 

Izabela je koristila video kameru na stativu kada želi da istakne važne pojedinosti predstave, kao što su rane fotografije njene majke, svoje lice kako menja emocije, korice knjige „O poreklu vrste“ Čarlsa Darvina, takodje vezana za njenu predstavu. 

„Kada igram ovu predstavu, ona je svako veče pomalo drugačija. Menjam je u trenutku, prema vašoj reakciji, tako se ona razvija. Na taj način vi niste samo pasivna publika, vi aktivno svojim reakcijama učestvujete u komadu. Zato i ja sudim o vama, a ne samo vi o meni„, naglasila je italijanska glumica sa značajnom karijerom u Holivudu. 

Koristeći  jednostavna pozorišna sredstva, i svoj optimizam, pre svega autentičan humor, ona je svoju pozornicu pretvarala u farmu, jer je inače vlasnik jedne farme na 100 kilometara od Njujorka, tako da je ta iskustva iz života prenela na pozorišnu priču, uz analizu neka od najvažnijih pitanja očuvanja životinjskih vrsti i planete.

U veoma sadržajnoj monodrami, koja pomalo podseća na razne dokumentarce o životinjskom svetu i carstvu, strane produkcije, kao čuveni „Opstanak“, Roselini se dotakla i iskustva sa snimanja filma „Neustrassivi“ (Fearless, 1993) Pitera Vira, „gde mi je partner bio sjajan glumac Džef Bridžis, koji me je naučio mnogo toga“. 

Film govori o čoveku (Džef Bridžis) koji je neverovatnim slučajem preživeo avionsku nesreću, i dalje u životu nema apsolutno nikakav osećaj straha. Upravo to bizarno odsustvo straha veoma zabrinjava njegovu ženu (Izabela Roselini).

„Tako sam u jednoj sceni prikazala nemo, bez replike, monologa, svoju tugu, usamljenost, kroz jednu tišinu i prazninu prostora. Kroz vaše oči kamera može da pročita šta vam leži u srcu. Svetlo, muzika, kadriranje, montaža, sve pomaže da se ispriča priča na ekranu“, govorila je Izabela u svom autorskom projektu sinoć.

Multimedijalnost predstave činila je česta upotreba video filmova i radova, čak i animacije, gde je Izabela predstavljala publici na velikom ekranu mnoge teme, od životinja do ljudi, što je bilo veoma atraktivno, jer je ceo projekat na taj način više od standardne rutinske monodrama.
 

Veoma upečatljiv segment predstave je bio pred kraj, kada je Izabela Roselini na italijanskom i engleskom jeziku u sasvim različitim tonovima i raspoloženjima izgovarala sasvim istu rečenicu – „Volim te i želim da ceo život provedem sa tobom„, dok je tužna, besna, ljuta, histerična, ozbiljna, vesela, zaljubljena.  To je ponavljala veoma efektno nekoliko puta.

„Mnogo toga radim u životu, ali ono što sigurno znam večeras jeste da vas volim i želim da provedem život sa vama“, glasi kraj predstave „Darvinov osmeh“, čime se Roselini obratila presrećnoj publici.

Kritičar francuskog magazina „Figaro“ je zapisao: “Posle mnogo iznenađenja, Izabela donosi čistu ljubav, oslobođenu tuge besa i primoravanja. A gledalac se jednostavno i potpuno predaje njenoj čaroliji“.

Deo prihoda predstave sinoć biće usmeren na podršku “Udruženju Beta” iz Zaječara koje se bavi lečenjem i zbrinjavanjem napuštenih pasa i mačaka. 

Autorsku ekipu predstave čine još – Rudi Sabounghi (kostimi, scenografija),  Paskal Noel (dizajn svetla), Sirl Giru (kompozitor muzike), Endi Bajer, Rik Gilbert (video), Gregorio Francceti (asistent Izabele Roselini),  Žilijen Sulije (asistent za kostime i scenografiju).

Izabela Roselini je na čelu različitih organizacija koje brinu o životinjama, ali i predsednica američkog udruženja za pse koji pomažu ljudima sa posebnim potrebama. 

Njen rad na televiziji vezan je za master iz oblasti fotografije, u okviru saradnje sa evropskim kanalom SKY i kroz američku seriju “Vidovnjak” za platformu HULU. Trenutno snima za HBO – TV seriju „Julija“.

Verujemo da će nas Izabela Roselini uskoro ponovo posetiti možda sa nekom novom predstavom, jer je apsolutno oduševljena svojim premijernim gostovanjem u Srbiji.

IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket