„Film mi je pružio toliko radosti i zabave u karijeri. Odmah ću pozvati svog sina Viktora i reći mu da sam dobila „Viktora“ (Pobednika)”, zaključila je sa osmehom Barbara Sukova u nedelju uveče
BEOGRAD, 1. marta – Čuvena nemačka glumica Barbara Sukova bila je gost 51. FEST-a u susretu sa medijima povodom premijere filma “Dalilend” rediteljke Meri Haron, koji je biti svečano bio prikazan proteklog vikenda, u nedelju, 26.02. u Mts Dvorani.
Takodje, Barbara Sukova, omiljena glumica reditelja Rajnera Vernera Fasbindera, koja je igrala i kod velikana – Majkla Ćimina, Dejvida Kronenberga, Margarete fon Trote, Volkera Šlendorfa, primila je isto veče i nagradu “Beogradski pobednik”.
“Prvi put sam bila u Beogradu davne 1963. godine kao dete. Tada sa svega 13 godina nisam mogla ni da zamislim da jedna tako zabavna stvar kao što je gluma, može da bude nečiji poziv i profesija, više sam to shvatala kao igru ili hobi”, ispričala je Sukova taj dan na konferenciji tokom trećeg dana 51. FEST-a.
Osim u nedelju, 100-minutni film “Dalilend” (2022) iz Glavnog takmičarskog programa Festa, u koprodukciji SAD, Velike Britanije i Francuske, prikazan je i 27.02. takodje u Sali 1 Mts Dvorane, i 28. februara u Sali 6 istog bioskopa.
Nagradu “Beogradski pobednik” dramska umetnica sa bogatom karijerom na filmu je primila kasnije isto veče kao zahvalnost FEST-a na toliko značajnim ulogama u zavidnom opusu, i za doprinos sedme umetnosti.
“Naravno, za mene je velika čast da primim vašu nagradu, ne mogu da opišem osećanje i uzbudjenje. Moram priznati da sam tokom karijere imala tu sreću kao glumica što sam sarađivala sa sjajnim kolegama glumcima i režiserima. Nisam imala nikada nijedan sukob ili neslaganje, nisu nas pratile kontraverze. Od svih tih silnih nagrada koje sam dobila, bilo je divnih ljudi koji su imali veliku ulogu u tome, te su doprineli da sva ta priznanja dobijem”, istakla je slavna nemačka filmska i pozorišna glumica, laureatkinja nagrada na Kanskom, Venecijanskom festivalu za najbolju glumicu.
Takodje, u svojoj kolekciji, Sukova ima i prestižna odličja – tri Nemačke i tri Bavarske filmske nagrade, kao i nominacije za Evropsle filmske nagrade, Cezara (Francuski Oskar), i Gremi nagrade, jer je ona stvorila i paralelnu muzičku karijeru.
Biografski film “Dalilend” priča priču o poznim godinama neobičnog braka između umetnika Salvadora Dalija i njegove supruge Gale, u vreme kada njihova naizgled nepokolebljiva veza počinje da puca. Radnja je smeštena u Španiji i Americi 1973. godine, kroz prizmu Džejmsa, mladog asistenta slikara, koji želi da se proslavi u svetu umetnosti dok pomaže ekscentričnom i živahnom Daliju da se pripremi za veliku izložbu u Njujorku.
U filmu rediteljke Meri Haron, prema scenariju DžonaC.Volša, slikara Salvadora Dalija (1904-1989) igra Sir Ben Kingsli, Barbara Sukova tumači njegovu ženu Galu, dok su ostali – Ezra Miler, Avital Lvova, Kristofer Brini, Rupert Grejvs, Aleksander Bejer, Andreja Pejić, Suki Voterhaus, Mark MekKena.
“Eto kod vas predstavljam film “Dalilend”, koji sam snimala pre dve godine, a trenutno radim jedan novi film. Veoma sam tužna sa današnjom situacijom, jer se u moderno vreme filmovi realizuju na potpuno drugačijinačin nego ranije. Malo je vremena za snimanje, takodje i malo novca, teško je sklopiti budžet. Sa druge strane, igram u jednoj TV seriji čiji je budžetčak 40 miliona dolara. Pomislim koliko bi fantastičnih manjih filmova moglo da se stvori od tolikih sredstava”, ocenila je Barbara Sukova, i dalje veoma angažovana u novim ostvarenjima, aktivna na filmu već punih 50 godina.
Tako je snimala serije “12 majmuna” (2015-2018) prema istoimenom filmu režisera Terija Gilijama iz 1995. godine, “Hunters” (2020) gde je glavni Al Paćino, “Servant” (2021) autora M. Najt Šajmalana (“Šesto čulo”), a njena najnovija serija koja će krenuti uskoro u emitovanje, jeste SF žanr – “The Swarm”.
Ona je primetila da je upravo zbog pandemije korona virusa, navika gledaoca promenjena, odnosno sada je svima lakše da sede u kući i iz fotelje gledaju sadržaje, “bindžuju” serije (odjednom za jednu noć odgledaju sve epizode nekog serijala), na svim tim platformama gde prednjači striming gigant “Netflix” i mnogi drugi (“Disney +”, “Paramount +”, “Amazon Prime”).
“Tako su svi ljudi odvojeni fizički jedni od drugih. Nedavno sam doletela iz Frankfurta i videla da svi sede na aerodromu sa svojim mobilnim telefonima, u restoranima takodje, ne gledaju se medjusobno. Moramo da nastavimo praviti filmove za bioskope, jer je to jedno od retkih mesta gde možemo zajedno da se smejemo nekim situacijama, ili da plačemo i tugujemo”, analizirala je Sukova celu situaciju sa savremenom kinematografijom gde dominiraju platforme za gledanje.
Kako je objasnila, glumica veoma voli da radi sa mladim rediteljima, koji uprkos teškoj situaciji oko zaokruzzivanja budžeta za filmove, ipak se trude da prenesu neka svoja ubeđenja i strasti.
Sukova je otkrila da ima dosta slabo pamćenje što se ticce uspomena sa snimanja filmova, tako da kada završi svoju ulogu na malim i velikim ekranima, onda sve brzo zaboravi, ispare joj iz glave dijalozi, iako zna da neki drugi glumci pamte svaki detalj.
Ona čak brzo zaboravlja i tekst drame koju igra u pozorištu više od 70 puta, jer kada se završi izvođenje to veče, za nju je to prošlost.
Karijeru joj je u početku obeležio i rad sa nemačkim rediteljem i dramskim piscem Rajnerom Vernerom Fasbinderom, i ona ističe da joj je sa njim bilo “predivno i veoma posebno”.
Sa njim je snimala filmove “Žene u Njujorku” (1977), čuvenu dramu “Lola” (1981) i kultnu TV seriju “Berlin Alexanderplatz” (1980) iz 14 epizoda, sa glumicom Hanom Šigulom.
“Pamtim Fasbindera kao izuzetno specifičnog, jer je radio neštošto drugi reditelji nisu, a to je da smo jednu scenu mogli da snimimo samo jednom. I onda nije bilo popravke, tako da su svi glumci bili izuzetno skoncentrisani za rad sa njim”, rekla je glumica i prisetila se jedne situacije sa Hanom Šigulom dok su snimali spomenutu seriju “Berlin Alexanderplatz”.
Radile su njih dve jednu zajedničku scenu, a reditelj nije bio prisutan, jer je kamera bila na automobilu, i morali su na putu da voze auto, istovremeno da čitaju neko pismo i da se smeju.
“Kada smo se vratili, on je želeo da zna kako smo zadovoljne, mi smo rekle da jesmo, a onda nas je pitao da li želimo da ponovimo kadar, i mi smo na to pristale. Tada nam je poručio da moramo mi da odlučimo koju ćemo scenu izabrati kao finalnu”, opisala je Sukova rad sa čuvenim Fasbinderom.
Onda se osvrnula na film “Dalilend” na FEST-u, koji je publiku očekivao to veče, sutradan i prekosutra, da voli da igra istorijske ličnosti, da joj je izazov kada ima stvarnu osobu pred sobom da tumači.
“Imate tako da istražujete, gledate fotografije, čitate pisma i novinske članke, morate biti na visini, jer imate tu polaznu osnovu. Ponekad je malo zastrašujuće kada glumite istorijsku figuru, ali opet morate taj lik pronaći u sebi, jer ste na kraju to vi na ekranu”, objasnila je Sukova i predstavila svoj karakter Gale, žene Salvadora Dalija.
“Gala je njega forsirala da radi iz komercijalnih pobuda, i naš film prikazuje njihov brak i odnos u vreme kada je ona insistirala da kao slikar proizvodi što više svoju umetnost. Salvador Dali bez Gale ne bi bio nikada toliko uspešan, u to sam sigurna”, izrazila je svoj stav Sukova.
“Dalilend” je bio prikazan na festivalima 2022. godine u Torontu, Cirihu, Rio de Žaneiru, Torinu, Kairu, a srpska publika che ga gledati i u redovnom bioskopskom prikazivanju, zahvaljujući distributerskoj kući “Taramount Film”.
Autorka filma Meri Haron (1953) je kanadska rediteljka i scenaristkinja, studirala je Englesku književnost na Oksfordu i radila kao novinarka i režiserka dokumentarnih filmova pre nego što je snimila svoj prvi dugometražni igrani film “Ubila sam Endija Vorhola” (1996).
Napisala je scenarije i režirala poznate pretežno američke filmove – “Američki psiho” (2000), “Notorious Bettie Page” (2005), “Rebekini dnevnici” (2011) i “Charlie Says” (2018).
Sukova je pohvalila i svoje iskustvo u radu na mnogim filmovima nemačke rediteljke Margarete fon Trote (“Marien i Džulijen”, “Roza Luksemburg”, “Afričkažena”) i istakla da obožava da radi sa njom, da obe uče kroz zajedničke filmove.
“Trota je veoma hrabra autorka, moja divna prijateljica, i uvek me pita koju ulogu zzelim kod nje da igram, a ja smatram da je film u rukama reditelja, tako da joj uvek odgovorim da ona to odredi, i da chu se ja lako uklopiti. Zaista uvek zzelim kod nje da glumim, šta god da mi ponudi”, zaključila je Barbara Sukova, poznata svetskoj javnosti iz ostvarenja “Evropa” Larsa fon Trira, “Sicilijanac” Majkla Ćimina, “Putnik” Volkera Šlendorfa, “Treće čudo” Agnješke Holand, “M Baterflaj” Dejvida Kronenberga, kao i u režijama glumaca – “Romansa i cigarete” Džona Turtura i “Cradle Will Rock” Tima Robinsa.
Barbara Sukova je imala jednu posebnu i sasvim neočekivanu molbu za domaće novinare, jer veoma želi da pronađe dve drugarice iz detinjsta sa prostora bivše Jugoslavije.
Kada je sa roditeljima 1963. godine posetila Ohrid upoznala dve devojčice, Zoricu i Biljanu. Dan pre nego što je otišla odande desio zemljotres u Skoplju.
Sukova je u školi sa drugarima prikupljala pomoć za Skoplje, a Zorica i Biljana su joj, u znak zahvalnosti, poslale poslužavnik sa šoljicama za kafu.
„Dugo sam čuvala taj poklon i svuda ga selila sa sobom. One su sada kao ja, u srednjim sedamdesetim. Volela bih da ih ponovo vidim! Pošto nisam na društvenim mrežama, možda biste mogli da mi pomognete da ih pronađem“- zamolila je Sukova novinare i pokazala fotografiju iz tog vremena.
Barbara Sukova primila nagradu “Beogradski pobednik” u okviru 51. FEST-a
Čuvena nemačka glumica sa karijerom u SAD i u čitavom svetu – Barbara Sukova, u nedelju veče (26.02.) je u prepunoj Mts Dvorani u okviru 51. izdanja FEST-a primila počasnu nagradu “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
„Hvala vam puno, velika mi je čast. Jedna je stvar dobiti priznanje za neku odredjenu ulogu, a sasvim druga za celokupan doprinos filmu, deluje mnogo veće i šire“, rekla je vidno uzbudjena slavna glumica Barbara Sukova, sa karijerom dugom više od pola veka.
Ona je izrazila zahvalnost FEST-u ssto postoji i istakla važnost odlaska u bioskope, uzzivanju u velikom platnu.
„Elektronski uređaji nas sve više udaljavaju jedne od drugih, a pandemija korona virusa nas je u činila žrtvama maratonskih gledanja TV serija iz fotelja, ali moramo izaći iz dnevnih soba i otići u bioskop. To je skoro sveto mesto gde imamo zajedničke halucinacije, gde se povezujemo jedni sa drugima, mesto koje je meni pružilo ogromno zadovoljstvo“, ocenila je Sukova.
Glumica je istakla da kada publika kupi kartu za film, tim novcem se zapravo omogućava mladim rediteljima da stvaraju svoje filmove.
„Film mi je pružio toliko radosti i zabave u karijeri. Odmah ću pozvati svog sina Viktora i reći mu da sam dobila „Viktora“ (Pobednika)”, zaključila je sa osmehom Barbara Sukova u nedelju uveče.
Nagradu, kako bi se reklo – „svih nas“, uručio joj je Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a, uz višeminutni gromoglasan aplauz.
Pre dodele emitovani su odlomci iz nekih od najpoznatijih ostvarenja i projekata gde je igrala Barbara Sukova – TV serija „Berlin Aleksanderplac“ (1980) Rajnera Vernera Fasbindera, filmovi: „Roza Luksemburg“ (1986)i „Hana Arent“ (2012) – oba od rediteljke Margarete fon Trote, „Evropa“ (1991) Larsa fon Trira, gde igra i Žan Mark Bar, „Sicilijanac“ (1987) Majkla Ćimina, prema romanu Maria Puza, sa Kristoferom Lamberom, „Romansa i cigarete“ (2008) u režiji glumca Džona Turtura, „Putnik“ (1991) Volkera Šlendorfa, sa Semom Šepardom, „M. Baterflaj“ (1993) Dejvida Kronenberga, uz Džeremija Ajronsa i Džona Lona, SF akcija „Džoni Mnemonik“ (1995) Roberta Longa, sa Kianu Rivsom, „Atomska plavuša“ (2017) Dejvida Liča, uz Čarliz Teron, kao i „Glorija Bel“ (2018) Sebastijana Lelia, sa Džulijen Mur.
Nakon uručenja nagrade “Beogradski pobednik”, održana je premijera najnovijeg ostvarenja – biografske drame „Dalilend“ o kontraverznom slikaru Salvadoru Daliju, za koje je vladalo neverovatno interesovanje beogradske publike.
Barbara Sukova u njemu maestralno igra Galu Dali, suprugu i životnu muzu ekscentričnog likovnog umetnika nadrealiste Dalija, koga je odigrao Oskarovac – Ben Kingsli (“Gandi”).
Zanimljivo je da je Barbara Sukova na konferenciji za medije u Press sali Mts dvorane na kraju razgovora učinila jedan neočekivan i retko divan gest.
Naime, ispričala je javnosti da je pre nekoliko decenija upoznala dve drugarice Zoricu i Biljanu sa kojima se tada družila u Makedoniji, prvo u Ohridu, kasnije u Skoplju.
Onda se seća da se desio zemljotres u bivšoj Jugoslaviji, i ona je sa roditeljima slala pakete pomoći i poklone dvema prijateljicama, i one su joj se tada zahvalile putem pisama.
Kako je izgubila komunikaciju sa njima, pokazala je njihovu fotografiju novinarima, zamolila da objave obavezno ovu vest i da pomognu glumici da nekako stupi ponovo u kontakt sa Zoranom i Biljanom, jer ni sama ne zna da li su one u Makedoniji, ili su možda došle da zzive kasnije u Srbiju.
Počasni laureati “Beogradskog pobednika” u okviru FEST-a su i Lordan Zafranović i Dobrivoje Tanasijević – Den Tana, a planirano je da nagradu primi i nemački glumac Udo Kir, čiji je novi film „Moj komšija Adolf“ (2022) premijerno prikazan u utorak, 28. februara u programu “Fest Specijal” na 51. FEST-u, u Mts Dvorani.
Takodje, najavljen je i dolazak nemačko-američke glumice Nastasje Kinski, junakinje kultnih filmova “Ljudi mačke” (1982) Pola Šredera, sa muzikom Dejvida Bouvija i “Pariz – Teksas” (1984) prema scenariju Sema Šeparda, u režiji Vima Vendersa.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
