Povodom izvodjenja predstave „Što se bore misli moje“ večeras, 16.09. u Pozorištu Slavija
BEOGRAD, 16. septembra – Pozorišna predstava „Što se bore misli moje“ biće izvedena večeras (subota, 16.09.) u beogradskom Pozorištu Slavija povodom jubileja – 200 godina od rodjenja kneza Mihaila Obrenovića, a glavni glumac Nebojša Đorđević specijalno za agenciju Tanjug i online magazin Music Pocket je izjavio da mu je pravo zadovoljstvo da igra istorijske ličnosti kakav je bio veliki i plemeniti knez.
Nebojša Đorđević zajedno sa koleginicom glumicom Draganom Obradović potpisuje dramatizaciju i režiju ove predstave.
Godina 2023. zvanično je proglašena za “Godinu kneza Mihaila Obrenovića” i danas, 16. septembra navršava se 200 godina od njegovog rođenja.
Autorka drame Zlata Tipold bila je nadahnuta delom “Bezdno” književnice Svetlane Velmar Janković, i prikazala odnos kneževskog bračnog para, Mihaila Obrenovića i austrougarske grofice Julije Hunjadi Obrenović.
Mnogim dramskim umetnicima može biti velika odgovornost kada tumače istorijsku ličnost i to ni manje ni više velikog kneza Mihaila Obrenovića u duodrami “Što se bore misli moje”.
“Trudim se da svakoj svojoj ulozi pristupam sa podjednakom ozbiljnošću i odgovornošću kako bih sebi stvorio uslove za igru. U slučaju kneza Mihaila intuicija kao neizbežna komponenta svakog mog procesa, vodila me pored glumačkog i u autorstvo dramatizacije i režije. Duboko intimno osetio sam dužnost da sve zamišljeno sprovedem u delo, kako bih otkrio svu kompleksnost našeg velikog humaniste, prosvećenog vladara i iskrenog rodoljuba”, istakao je glumac Nebojša Đorđević koji od decembra 2022 igra Mihaila Obrenovića.
Ova istorijska melodrama nastala je u saradnji sa Istorijskim muzejom Srbije (Beograd) usled želje autorskog tima da se očuva sećanje na teški, izrazito značajni, ali i oslobodilački period srpske istorije u 19. veku.
Uvek se postavlja pitanje da li je kompleksnije kada se igra stvarna osoba, nego fiktivan lik iz savremene tematike, odnosno imaju li glumci osećaj veće odgovornosti.
“Igranje istorijskih ličnosti meni je pravo zadovoljstvo, oprez, sumnja, a ponekad i neprijatnost, jer je bavljenje istinom u pravom smislu reči. To ne isključuje mogućnost da se to isto dogodi u radu na nekom liku iz književnog dela. Suština je na kraju doći do pozorišne istine koju publika doživi i prepozna, to je prava radost”, ocenio je Đorđević za Tanjug & Music Pocket, inače prvak Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici.
Večeras dvoje glumaca na datum 16. septembra će igrati duodramu u Pozorištu Slavija, kao obeležavanje izuzetno velikog jubileja – 200 godina od rodjenja kneza Mihaila Obrenovića (Kragujevac, 16. septembar 1823 – Beograd, 10. jun 1868).
Nakon toga, predstava će putovati i u Priboj na festival “Dani Danila Lazovića” koji počinje 18. septembra.
“Večerašnje izvodjenje jeste vrlo posebno. Naročito jer je podudarnost toga doba sa današnjicom fascinantna. Pored repertoarskog igranja u pozorištu Slavija, u planu je dalji festivalski život predstave, kao i igranja po Srbiji i regionu, a i šire”, najavio je glavni glumac, pozorišni knez Mihailo Obrenović.
Scenografiju, kostim i video projekciju potpisuje Vesna Popović, a muziku – Novak Ašković i Bojan Stojčetović.
Prema njegovim rečima, predstava “Što se bore misli moje” svakako je poseban način da se sačuva uspomena na lik i delo ovog plemenitog srpskog vladara i čoveka. Tim povodom, ona je uvrštena u kulturno-umetnički program grada Kragujevca, rodnom mestu Kneza, koji će nizom različitih manifestacija obeležiti ovaj jubilej.
Uskoro nas očekuje beogradska premijera novog domaćeg filma Milorada Milinklovića, koji nosi naziv kao ova predstava. Premijerno je film prikazan sinoć (15.09.) u Kragujevcu gde je i rodjen Mihailo Obrenović.
Đorđević smatra da ova istorijska ličnost zaslužuje da se u godini jubileja realizuju multimedijalni projekti o njemu, tako da apsolutno podržava sve projekte vezane za ovako važne i značajne ličnosti i teme.
Njihova premijera bila je 16. decembra prošle godine, pre godine jubileja igrom slučaja, a on se nada da će takvih projekata biti što više i posle.
Gledajući današnju produkciju igranog programa na malom i velikom ekranu, autori se u dobroj meri okreću epohi, istoriji, kao da ih znatno više zanima prošlost od sadašnjosti.
Tako i u novoj predstavi odlazi se dva veka ranije. Možda kreativcima zaista istorija nudi mnogo više inspiracije danas za stvaranje umetničkog dela.
“Mislim da je pored inspiracije i stvar aktuelnosti sadržaja. Nažalost i na sramotu mi smo zemlja koja prednjači u svetu po broju atentata na svoje značajne ličnosti i vladare, primera ima i u skorijoj istoriji. Ovakve priče treba da nas opominju, ali i oplemenjuju”, istakao je za Tanjug / Music Pocket – glumac, koreditelj i koautor dramatizacije teksta.
Nebojša Đorđević je angažovan u najvećem delu repertoara svog matičnog teatra Narodno pozorište Priština, u Gračanici i tamo je već tumačio heroje, snažne ličnosti iz epohe kao Banović Strahinja u istoimenom komadu Borislava Mihajlovića Mihiza, ili „Usud po Grigoriju“ Miloša Latinovića, pa i starogrčke komedije „Lizistrata“ Aristofana, odnosno „Ona koja raspušta vojske“ Bobana Skerlića. Repertoar ovog pozorišta se temelji na ovakvim tematikama klasike.
“Još na fakultetu uživao sam u radu na klasici i antici. Ti potentni sadržaji su arhetip istine. Danas se sa istom strašću bavim time, gde god da sam angažovan i uživam u raznolikosti repertoara svog matičnog pozorišta”, naglasio je dramski umetnik, praktično prvak ovog teatra.
Različiti reditelji su poslednjih godina radili u NP Priština, razni se vraćaju više puta (Milan Karadžić, Boban Skerlić).
Đorđeviću je dragocena saradnja sa većinom reditelja, ne bi nikoga posebno izdvajao, uloga ima mnogo i svaka mu je posebno iskustvo. U toj hiperprodukciji svojih uloga, čini mu se da gotovo nema komada u kome ne glumi.
Nebojša Đorđević je retko najangažavaniji glumac u jednom pozorištu, više nego bilo koji kolega u drugim teatrima, pravi prvak, prisutan u gotovo svakoj predstavi.
Nekima sa strane može biti neverovatno da igra istovremeno u tolikom broju naslova jer ga oćigledno reditelji uvek biraju za svoje projekte.
“Trudim se da negujem ljubav prema svom poslu i životu uopšte, te u tome uživam”, rekao je svestrani umetnik.
U predstavi “Što se bore misli moje” koleginica Dragana Obradović i Nebojša Đorđević istovremeno su i reditelji, ali i pisci dramatizacije. Na taj način imaju istovremeno više umetničkih pozicija u projektu, i što vuče Đorđevića da proširi svoje angažmane.
“Gluma je moje primarno opredeljenje. Ako me nešto bude privuklo i inspirisalo, makar slično kao rad na predstavi “Što se bore misli moje”, neću se libiti ulaska u nove izazove”, zaključio je za Tanjug / Music Pocket glumac Nebojša Đorđević, pozorišni knez Mihailo Obrenović.
.
Priča o predstavi “Što se bore misli moje” u Pozorištu Slavija:
Iz umetničke želje i patriotske motivacije da se teatarski oživi veliki, voljeni i tragično nastradali srpski knez Mihailo Obrenović, kao i njegova kontroverzna, ali posvećena supruga Julija Hunjadi Obrenović, ova predstava se pažljivo i temeljno bavi istorijskim činjenicama i okolnostima u kojima je Knez živeo.
Opisuje se period u čitavoj Srbiji i Evropi između 1858. i 1868. godine – od Mihailovog boravka u izganstvu, preko povratka na vlast, do surovog atentata.
Predstava približava publici strahove i nadanja „balkanskog Hamleta“, kako su u Evropi nazivali kneza Mihaila, prikazuje njegove unutrašnje borbe i dileme u iščekivanju dolaska na vlast, ali i jasan odnos i požrtvovanost prema svojoj domovini.
Istovremeno ukazuje na lik, delo i veliki uticaj njegove izabranice Julije, te se prate detaljno sve specifičnosti njihovog muško- ženskog odnosa.
Kneževski par, kao i svi ostali “obični” ljudi, proživljava različite svakodnevne životne i ljubavne situacije. Međutim, njihova emotivna borba, usled jakog tereta vladarske uloge i odgovornosti prema celoj naciji, doprinosi publici da razume sa kakvim pritiskom su se junaci susretali “iza kulisa” dvora 19. veka.
Suštinske razlike u mentalitetu, karakteru i uslovi u kojima su odrastali i živeli ovo dvoje ljudi, diktiraju njihov odnos i put koji prelaze- od velike ljubavi, do nažalost kraja bračnog odnosa.
Ova istorijska melodrama je predstava o prevari i žrtvi, stradanju i smrti, o burnom periodu srpske istorije.
Publika je ovde na neki način četvrti zid intimnog prostora kneževskog para: kroz njihove duboko intimne priče gde su utisnuti ljubav, strast i lične ispovesti, ima priliku da neposredno doživi i proživi sudbine protagonista i da zajedno sa njima proputuje kroz turbulentnu i čudesnu epohu srpskog naroda, te da svedoči i o veličini nacionalne tragedije.
Ivan Makragić
