Glumac Milan Marić: Kapitalizam je jedna surovost koju svi danas živimo

„Edip govori o svima nama kao da smo samo jedno zrno peska u pustinji. To je lik koji je odlučivao o životima svih drugih, a onda je došlo dotle da on na kraju moli za život”, opisao je ukratko glavni glumac, koji nije siguran da li se može pobeći od svoje sudbine.


BEOGRAD, 4. oktobra: Popularni mladi glumac Milan Marić je 17. septembra imao premijeru predstave “Edip” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a u emisji “Kulturno” Tanjug televizije je istakao da danas mnogi žive jednu posledicu kapitalizma koja mu se nimalo ne dopada.

Dramski umetnik je gostujući u TV projektu autorke Aide Đedović uvideo zanimljivu paralelu sa hit filmom “Toma” u kome je igrao čuvenog pevača narodne muzike Tomu Zdravkovića, sa Sofoklovim komadom “Edip”, jer je na neki način u tim ulogama – “kafana njegova sudbina”.

“Neverovatno je kako se to sve poklopilo, stvari su se posložile, čak i datumi premijere. Film “Toma” je imao premijeru 15. septembra prošle godine, a pretpremijera “Edipa” je bila 16. septembra. Predstavu smo igrali do sada pet puta, i svako veče su ovacije. Evo i sinoć je publika uživala. Ja sam i dalje zbunjen, svi smo u ekipi zbunjeni”, prepun je utisaka Marić koji je dodao da nisu znali šta da očekuju sa komadom kakav je “Edip”, koji se dobrim delom odigrava upravo u – kafani.

Režiju potpisuje značajan slovenački umetnik Vito Taufer, kome je ovo veliki povratak na naše prostore nakon raspada bivše Jugoslavije.

“Kada se uhvatite u koštac sa takvim tekstom, tom vrstom klasike, zapravo antike, zaista ne možete da budete sigurni. Ostalo mi je samo da se pustim i da se nadam da će biti dobro. Tako da sve do pretpremijere nismo znali, jer mesecima smo u nekom procesu, tako da gubimo objektivnost”, približio je Marić svoje prve emocije i intuiciju dok je spremao novu predstavu.

Kako je popularni glumac opisao, svaki dan po nekoliko sati su imali proces rada, probali nova rešenja, gde su se nametala nova pitanja što ih je uputilo da traže nove odgovore.

Novi glumački izazov za Marića je kompleksan car Edip koji je u neznanju ubio svog oca i takodje u neznanju oženio svoju majku. Jedna od najmučnijih tragedija ikada u dramskoj književnosti.

“Ono što je divno i neverovatno jeste tim predstave koji se napravio. Meni je to možda najjači utisak od svih. Onda to dolazi naravno i do publike. Kako su se ti ljudi posvetili ovom projektu, i celom procesu je nešto posebno. Mi smo krenuli sa probama u maju, onda smo napravili pauzu tokom leta. Ukupno smo radili dva meseca, što je standardni period inače da se spremi jedna predstava”, ocenio je Marić, veoma aktivan u svom matičnom pozorištu JDP, gde je u protekloj sezoni 2021/2022. imao već dve premijere upravo sa regionalnim rediteljima.

Prva je bila koprodukcija sa Slovenijom i Austrijom – “Te noći sam je video” prema romanu Draga Jančara, u režiji Slovenca – Janeza Pipana, kao i “Alisa u zemlji strahova” makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog.
Neposredno pre pandemije igrao je i u komadu “Lorencačo” reditelja Borisa Liješevića.

Glumac je istakao da nekad proces rada u teatru može trajati i šest nedelja, osam ili 12, sve zavisi od samog reditelja, njegovog koncepta i drugih okolnosti u stvaralaštvu, ali da mu dosadašnje iskustvo govori da je dva meseca sasvim dovoljno, što je bilo i sa “Edipom”.

“Imao sam neverovatnu podršku od kolega, što je bilo veoma dirljivo i lepo, osetio sam se bezbednim i sigurnim, mada je bilo trenutaka gde sam se nadao da ćemo premijeru odložiti. Govorim o kolegama koji svi redom imaju veoma ozbiljne karijere: Nataša Ninković, Zoran Cvijanović, Nebojša Ljubišić, Srđan Timarov, Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević, Aleksandar Đurica, Joakim Tasić, koji je sa mnom pomladak u ekipi”, pohvalio je sve kolege Marić.

On je bio oduševljen što svi navedeni glumci i dalje imaju toliko jakog žara za pozorište kao da su skoro na samom početku karijere, a imaju za sobom toliko uloga na filmu, teatru, u TV serijama.

“Za sve to je možda najviše zaslužan reditelj Vito Taufer, naš gost iz Slovenije. On je sve to tako pametno, nežno, polako vodio”, istakao je Milan Marić i naveo da je reditelj odmah nam na početku procesa svima rekao da će ovo biti kafana.

Oni su se svi gledali medjusobno, nije im baš delovalo da je to prava ideja. Kako Edip u kafani?

“Ali, onda nam je objasnio i bio u pravu. Gde se odigrava drama “Edip”? Na javnom prostoru, na trgu, stepeništu kod palate. A koji je to danas javni prostor gde možemo da sretnemo biznismena, političara, sportistu, običnog čoveka? Samo u kafani”, naglasio je glumac rediteljev koncept “Edipa”.

Reditelj Vito Taufer je sa svojim saradnicima dramaturški osavremenio komad, dijalozi su onda postali moderni, mada prema rečima Marića, ima taj jezik koji podržava antiku.

“Bez toga, bez jezika stare Grčke, taj tekst je – sapunica. Ko je kome otac, majka, ko je koga ubio, ko je koga rodio, šta se ovde desilo…Zaplet je takav. Onda je reditelj neverovatno sve to “vozio”, da se otarasi svih viškova u komadu, koji bi zbunjivali publiku u pogledu tih Bogova”, smatra Marić, koji je pohvalio posebno muziku koju su komponovali čuveni slovenački muzičar Robert Pešut – Magnifico (poznat po pesmama iz filmova i serija Dragana Bjelogrlića – “Montevideo” i “Senke nad Balkanom”) i njegov brat Aleksander Pešut – Schatz, što se ogledalo u horu na sceni.

Marić je ocenio da je 90 minuta trajanja idealno za “Edipa”, jer inače komad ima jedinstvo vremena, mesta i radnje, skoro kao forma jednočinke, tako da se glavnom liku i događa sve u realnom vremenu od sat i po. Time se vodio reditelj Taufer koji je želeo od samog poečtka da “Edip” traje najduže 90 minuta, kako je otkrio Marić.

“Edip govori o svima nama kao da smo samo jedno zrno peska u pustinji. To je lik koji je odlučivao o životima svih drugih, a onda je došlo dotle da on na kraju moli za život”, opisao je ukratko glavni glumac, koji nije siguran da li se može pobeći od svoje sudbine.

“Ne slažu se mnogi šta je tačno Edipova krivica. Prema antičkoj tragediji mora da postoji krivica zbog koje je lik naknadno kažnjen, a Edip nije ništa uradio pogrešno, osim što nije znao, ali to ne može biti njegova krivica”, analizirao je dramsko delo i svog junaka Marić.

Glumac je apsolutno oduševljen što su naredna izvođenja “Edipa” rasprodata unapred, i posebno je bio impresioniran kada je video da su u Veliku salu JDP-a unosili i pomoćne stolice, tako da smatra da je ovakav uspeh predstave bio potreban da se desi.

Od kada je 2018. godine dobio nagradu “Raising Star” ili “Zvezda u usponu” na Filmskom festivalu u Berlinu, karijera je Mariću krenula samo uzlaznom putanjom, naročito nakon ruskog filma “Dovlatov” (2018) Alekseja Germana.

U domaćoj igranoj produkciji Marić je bio vidjen u filmu i seriji “Branio sam Mladu Bosnu” (2014) Srđana Koljevića, a i u TV serijama “Vojna akademija”, “Jutro će promeniti sve”, “Žmurke”, “Nemanjići”.

Najviše se istakao kao glavni junak špijunske TV serije “Državni službenik” iz tri sezone.

Iako ga je bilo puno na malim ekranima, Marić ističe da nije prihvatao sve što mu se nudilo, već se trudio da bira kvalitetne projekte i da je radio isključivo ono što ga je zanimalo.

“Lepo je sve to što ide uz ovaj posao, ta obožavanost od strane publike, popularnost, ali to nije svrha ovog posla, već je suština jedna – religiozna posvećenost. To je ta spremnost da se stavim u službu predstave, serije ili filma”, kaže Marić, svestan da sve to zvuči malo kao mistifikacija.

Slavni glumac se osvrnuo na svoj uspon nakon spomenutog ruskog ostvarenja.
Faktor sreće mu se desio da baš on bude odabran za film “Dovlatov” o značajnom ruskom piscu, o kome, priznaje, nije do tada znao ništa, što smatra za svoj veliki propust, jer je uglavnom čitao drame Čehova.

Samo na osnovu fotografije ga je reditelj Aleksej German odabrao, prema preporuci jedne prijateljice koja živi u Rusiji. Išao je na nekoliko krugova kastinga, kao “ozbiljno kaljenje”, izašao je iz sigurnih okvira, odnosno “komforne zone”, jer je ipak snimao u Rusiji, sa svojih 25 godina, gde nije na svojoj teritoriji, i ugojio se 20 kilograma za ulogu.

“Onda su krenuli razni pozivi nakon tog filma, i ja sam rešio da probam, da prihvatam ponude. Stigla je i uloga Tome Zdravkovića, i ne što su drugi mislili da ja ne ličim na njega, već sam i ja odmah toga bio svestan. Tu je već druga vrsta transformacije, gde sam morao da smršam”, opisao je početak rada na “Tomi”, gde je Marić primetio takodje izvanredan rad sjajne ekipe.

Svetsku premijeru dvoipočasovni film “Toma” Dragana Bjelogrlića je imao na Sarajevo Film festivalu 2021, na samom zatvaranju, a onda je i otvorio festival Filmski susretu u Nišu.

“Svestan sam da situacija u mojoj karijeri nije ista sada kao pre četiri, pet godina. Ovaj posao nosi tu vrstu popularnosti, prepoznatljivosti, koja mi se dešava. Ali nosi i odgovornost. To je pomalo i teret, i ako volim to da radim, to je minimalno što mogu da istrpim”, rekao je Marić i onda se osvrnuo na iskustva sa sedmom silom.

“Trudim se da budem otvoren i korektan prema medijima, novinarima, ali eto na žalost nisu svi novinari ispali toliko korektni prema meni. Danas su izgleda najvažniji klikovi od nekih ljudskih dogovora, tako da sam i ja promenio odnos prema njima. Ipak, uvek odgovaram na poruke novinara, nisam neko ko je nepristupačan”, analizirao je situaciju Marić.

Junak serije “Državni službenik” takodje je ocenio da mnogo toga što nam se danas dešava u svetu i prema načinu na koji živimo, jeste posledica kapitalizma, mada on sam ne voli da tu temu otvara.


“Kapitalizam je jedna surovost, gde stvari funkcionišu tako da je sve podređeno novcu. Sve to je mnogo opasno za nežne emocije kao što su empatija ili saosećanje, razumevanje. Zaista je to surovi princip da je najvažniji novac, po svaku cenu. Onda svi gubimo jedni druge, i to je najveća tragedija, a pre svega gubimo sebe”, pesimistično je podvukao glumac, i dodao da se gubi jedna kompleksnost i ljudi se u takvom sistemu gde je imperativ samo – profit, svode na jednu mašinu.

Marić se osvrnuo na svoje nedavne uloge gde je igrao savremene ličnosti, kao političara, a po obrazovanju dramaturga sa FDU – Čedomira Jovanovića u mini seriji “Porodica” (2021), a najnovija rola mu je – Žarko Laušević u seriji “Pad”, po motivima iz autobiografske knjige “Godina prođe, dan nikad” (2011) velikog glumca.
Obe serije su u produkciji kuće “Firefly” i kompanije “Telekom Srbija”.

Kako kaže, te role su mu podjednako bile izazovne da dočara te ličnosti.

Serija “Porodica” je odnela prestižnu nagradu u Sarajevu 2021, dok je “Pad” u vidu dve epizode prikazan ove godine na istom festivalu, kada je Milan Marić bio u žiriju.

Osim glavne uloge u seriji “Državni službenik” autora Predraga Gage Antonijevića, Milan Marić je istaknut i u krimi serijalu iz dve sezone “Besa”, koja je ostvarila veliki uspeh.

“Nisam siguran kako tačno biram uloge. Uglavnom prvo pročitam scenario i onda gledam da li me to nešto u stomaku pokreće, da li me radi, da li mi pali te motore, da li osećam da tu ima prostora da se bacam, razigram i razludim, što je kod mene čista intuicija”, otkrio je Marić, koji je u pozorištu ove sezone imao i novu ulogu, u drami “Smrt i devojka” na festivalu BELEF 2022, u Bitef teatru, gde scenu deli sa kolegom iz serije “Besa” – Milošem Timotijevićem, i sa Tamarom Krcunović.

Junak “Bese” i “Edipa” je napravio razliku izmedju filma/serije i pozorišta, u toj meri da je ovo prvo snimljeno, završeno, spakovano, a drugo – na pozornici stalno raste, razvija se svakim novim izvođenjem, jer je teatar – živa stvar.

Na kraju Marić je imao iskrene savete za svoje mladje kolege.

“Ako izadjete sa Akademije puni samopouzdanja i smatrate svet je moj, svi mene samo čekaju i ja kad dodjem, sve kreće, onda izadjete na pozornicu, 600 glava se okreće za vama i odjednom…vi nemate glasa. Ili ima glasa, ali nije kako treba”, siguran je glumac.


“Mislim da je danas veoma važno za glumce, posebno za mlade glumce – da ne beže od pozorišta, da ne jurcaju za filmom i televizijom. Naravno, kada im se ukaže prava prilika, ne treba ni da se odreknu toga, ali opet, moraju da se sukobe i suoče sa sobom. Pozorište je tu užasno brutalno”, zaključio je Milan Marić za Tanjug televiziju i emisiju “Kulturno” Aide Đedović.

Evo kako je bilo u susretu sa medijima uoči premijere predstave “Edip” u JDP-u

PREMIJERA: EDIP – JDP

Slovenački reditelj Vito Taufer: „Edip“ je psihološka krimi drama

Predstava “Edip” prema drami Sofokla, u režiji Vita Taufera premijerno je izvedena 17. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na velikoj sceni „Ljuba Tadić„.

U tragediji o Edipu, sinu tebanskog kralja, kome su prorekli da će ubiti oca i oženiti se majkom, u naslovnoj ulozi je Milan Marić, a u predstavi igraju i Nataša Ninković, Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Aleksandar Đurica, Miloš Samolov, Nebojša Ljubišić, Zoran Cvijanović i Joakim Tasić.

Upravnica JDP-a Tamara Vučković istakla je koliko su svi ponosni što konačno prvi put u ovom teatru režira veliki slovenački dramski umetnik Vito Taufer.
Ona je takodje rekla da je antička drama retko igrana u JDP, i da joj je krivo što ih nije bilo više, jer „svaka generacija bi trebalo da ima svog Edipa“.

Vito Taufer je približio svoju nameru da je želeo postaviti „Edipa“ na način kako publika danas tu predstavu može prihvatiti. 

„Komad „Edip“ vidim kao psihološku krimi dramu, tako se danas čita. Bio je svima nama dugotrajan proces, jer je „Edip“ težak zadatak, kompleksna drama. Glumci su počeli da žive svoje uloge i naš koncept je bio post-post dramski pristup“, objasnio je Taufer i dodao da se delo može definisati i kao psihološko-realistični komad.

„Dugo nisam bio u Srbiji, i samim tim sam smatrao da nemam prava da režiramnešto aktuelno što se tiče vaše političko društvene situacije. Onda sam se setio Sofoklovog „Edipa“, kao uvek aktuelnu univerzalnu temu, što antička drama jeste. Uradjena je zanimljiva adaptacija komada“, ocenio je Taufer.

Reditelj iz Slovenije je napomenuo da je ova drama fenomenalan glumački materijal, i da je idealna samo za vrhunski glumački ansambl, što je u potpunosti dobio u JDP-u.

„Psihološki karakteri živih pravih ljudi pred nama na sceni, to je bilo inspirativno i najvažnije u našem radu i to smo postigli“, zaključio je regionalni reditelj.

U drami “Edip” igraju i apsolventi Akademije umetnosti u Beogradu –Milan Bobić, Luka Antonijević, Luka Sević i Veljko Stevanović, a muzičari na pozornici su: Marko Radojević (vokal, gitara), Darko Golić (kontrabas) i Luka Lopičić (harmonika).

Milan Marić kao kompleksan antijunak Edip, izjavio je da mu najnovija uloga predstavlja neverovatno zadovoljstvo.

„Kada se suočite sa carom Edipom, gde morate da se probijate kroz taj jezik, misli i stihove, nekad se obeshrabrite. Svaki odgovor postavlja nova dva pitanja i tako u beskraj, želite stalno da idete dalje, samo napred“, podelio je utiske Milan Marić, trenutno jedan od najtrazzenijih glumaca na filmu i u TV serijama.

„Drama „Edip“ je u suštini triler i zanimljivo je da je najviše radjen 1939. i 1968, u najzanimljivijim godinama za ceo svet“, ocenio je Marić.

Nataša Ninković tumači lik Jokaste i kaže da prvi put igra antičku dramu, osim davno dok je bila student na FDU.

„Kada sam dobila poziv od JDP-a da radim „Edipa“, znala sam odmah da neche ova verzija biti klasika, ali opet, ovo ssto smo uradili i postigli, nisam nimalo occekivala. Volim Sofokla, posebno taj njegov minimalizam, ali sam se plassila dubokog mraka i velike tragedije koju njegova drama nosi“, izjavila je Ninković, i dodala da nije lično toliki ljubitelj antičke drame, glumački senzibilitet joj je drugačiji, ali da je „Edip“ ipak nešto sasvim posebno.

Glumica je pohvalila i kolegu Milana Marića.

„Zahvalna sam reditelju na ovom iskustvu, a briga, strpljenje i posvećenost koju je Marić imao sa mnom je zaista izuzetna, posebno onda kada je ovaj komad za nas glumce ponekad delovao nepremostivo“, zaključila je Nataša Ninković.

Tekst su adaptirali Vesna Radovanović i Marko Manojlović, scenograf je Lazar Bodroža, kostimograf – Marija Marković Milojev, dok su kompozitori prvi put u JDP – Robert Pešut – Magnifico i Aleksander Pešut – Schatz!.

Glumac Srdjan Timarov je osetio veliku potrebu da čestita svom matičnom pozorištu što je uspelo da angažuje Vita Taufera i obratio mu se rečima – „Hvala ti puno što si tu, nedostajao si nam na sceni srpskog pozorišta“.

Timarov igra Kreonta i smatra da danas klasika i antika ne moraju nužno da se igraju svečano, po nekim pravilima, te da će sve predrasude o starogrčkoj drami koje je on imao i mnogi drugi, biti razbijene.

„Antika je danas u ovom vremenu visse nego ikad živa, važna i uzbudljiva, a da se ne posmatra samo kao visoka literatura. Milan Marić je sjajan primer glumca, gde se u procesu rada vidi kako se posvećeno sa srcem stvara i gradi velika uloga“, analizirao je Timarov.


Sofokle, jedan od trojice klasika grčke tragedije (pored Eshila i Euripida), napisao je više od 130 dela od kojih je sačuvano svega nekoliko: „Ajant,“ Antigona“, „Kralj Edip“ , „Elektra“ , „Trahinjanke“ , „Filoktet“ i „Edip na Kolonu“ .

Od svih dela, još u antici, najpoznatija je bila tragedija „Kralj Edip“ za koju je Aristotel u delu „O pesničkoj umetnosti” pisao ra je reč o savršenom modelu tragedije.

Zoran Cvijanović imao je duhovit pristup antičkoj tragediji.

„Mislim da sam od cele ekipe ja ubedljivo najsrećniji, pre svega mi je drago što smo skoro istih godina antički komad i ja“, rekao je Cvijanović i nasmejao prisutne.

Glumac kao lik Glasnik iz Korinta smatra da je zaista potrebno da nove generacije čitaju starogrčke komade i da ih gledaju na pozornici u novim tumačenjima jer imaju terapeutsko dejstvo i odjek.

„Moja prva predstava u JDP-u je bila „Hrvatski Faust“ i tada su Miki Manojlović i Aleksandar Berček imali godina koliko sada ima Milan Marić, što je veoma zanimljivo“, primetio je Zoran Cvijanović.

Bojan Dimitrijević glumi Tiresiju, i otkrio je koliko je bio ovo naporan proces, težak materijal koji prevazilazi njegove glumačke i ljudske sposobnosti, te da su na kraju proba došli do pravog rešenja njegovog karaktera.

„Bilo je veoma zahtevno, uzbudljivo i izazovno. Ostvarili smo vrhunski umetničkičin, ponovo imamo hit koji korespondira sa širokim spektrom publike, na šta smo svi ponosni“, zaključio je Dimitrijević.

Aleksandar Đurica u ulozi sveštenika i primetio je da su svi glumci i ekipa razmenili svoje energije, što je za njega veoma važno, i kada su zajednički zgusnuli svoje senzibilitete i umetnička bića, rezultat će biti sjajan.

Mladi glumac Joakim Tasić u ulozi Glasnika iz Dvora podvukao je da je traganje za istinom suština drame „Edip“, te da je istina veoma važna sada u svima nama, i da će ta istina biti vidljiva na svakom njihovom izvođenju.

Slovenački reditelj Vito Taufer je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani 1985. godine. Od tada je režirao više od 100 dramskih predstava, nekoliko opera i jedan igrani film.

Sarađivao je sa brojnim pozorištima širom bivše Jugoslavije i dobitnik je velikog broja najznačajnijih teatarskih nagrada i priznanja – „Lovorov venac“ sarajevskog MESS-a, Sterijine nagrade, „Marul” festivala „Marulićevi dani“, Prešernove nagrade.

 Taufer je dobio Specijalnu nagradu BITEF festivala 1996. za predstavu “Silence Silence Silence” u produkciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane.

 Režirao je dela Nikolaja Gogolja, Miroslava Krleže, Ežena Joneska, Vilijama Šekspira, Semjuela Beketa, Sofokla, Antona Pavloviča Čehova.

IVAN MAKRAGIĆ

TANJUG / Music Pocket