MUZIČKI ŠAMPIONI NEKAD I SAD

Muzički portal “BalkanRock” organizovao je razgovor pod nazivom “Superstar” sa eminentnim muzičarima na veoma posećenom i značajnom festivalu “Indirekt Showcase” proteklog četvrtka (03.10.) u klubu Polet. Cilj je bio da se posetioci upoznaju sa manje poznatim detaljima iz karijera troje veoma popularnih muzičara – Srđan Gojković Gile (vođa rock benda “Električni orgazam”), Momčilo Bajagić Bajaga (frontmen pop rock grupe “Bajaga i Instruktori”) i Jovan Matić (lider prvog rege sastava “Del Arno Bend”), da se pruži uvid kakvo je vreme bilo tada kada su oni počinjali, a kako je sada, imaju li savete za nove muzičke naraštaje. Moderator razgovora bila je Jovana Cvetković (novinarka sajta Balkanrock).

INTERVJU NIKADA PREKO TELEFONA

Teme su se nizale jedna za drugom, gde je osnova bila odnos muzičara prema medijima, novinarima, svim vidovima javnosti, i neobične pojedinosti iz njihovih bogatih i produktivnih karijera. Dakle, kakva iskustva imaju sa novinarima?

Lično odmah znam kada je novinar spreman za intervju sa mnom, a isto mi je jasno kada uvidim da neki drugi novinar apsolutno nema blage veze sa tim šta ja radim, i o mojoj grupi, i to ne volim” 

počinje priču o novinarima vođa benda “Del Arno bend” – Jovan Matić, koji se i sam bavi publicistikom i žurnalistikom.
Svoje zanimljivo iskustvo je podelio i Gile :


Odmah mogu reći da mi se dešava često da mi prilaze novinari bukvalno samo par sekundi nakon što sam sišao sa bine, kada završimo neki koncert, i onda očekuju neku izjavu! To je velika greška, zato apelujem na novinare da to nikako ne rade. Muzičar se u tom trenutku nalazi u posebnom stanju, i psihičkom i fizičkom, i jednostavno ne može da odgovara na pitanja. Potrebno je sačekati malo da prođe vreme da bi se razgovaralo” 

– objasnio je neprijatnu situaciju Gile koju je doživljavao više puta nakon uspešnih koncerata nabijenih adrenalinom.

Bajaga se nadovezao na tu priču i objasnio svoj stav u odnosima sa novinarima:


“Pre svega ja intervjue nikada ne dajem telefonom. To je moj uslov. Ako želi da razgovara sa mnom, novinar to treba da uradi uživo, prosto da vidim sa kim pričam. Ovako, može da mi se desi da taj se javi i kaže da je iz nekih novina, i to obično onako brzo izgovori, a možda nije uopšte novinar, ili ne radi baš za te novine, i posle vidim svoju izjavu za neke medije kojima nisam dao intervju. Ipak, obično bude novinar iz tih novina kako se i predstavio, ali nikad se ne zna i bolje mi je da to nikada ne bude preko telefona” – kategoričan je Bajaga.

Veoma duhovito uključio se dalje u priču Srđan Gojković Gile na tu temu obaveštenosti novinara o karijerama muzičara prvi tom prvom susretu:


“Već skoro četiri decenije koliko sam u ovom poslu jednostavno sam navikao da razgovaram zaista sa svim novinarima. Nemam taj problem da sa nekim ne želim, ali onda mi se dešava i sledeća situacija. Ima onih koji su veoma pripremljeni za razgovor, a onda i onih drugih koji očigledno se ne razumeju u moju karijeru i postavljaju neka po meni nevažna pitanja. Onda ja tom novinaru dajem odgovor na neko pitanje koje on uopšte nije postavio, već na pitanje koje ja mislim da je trebalo da postavi. Dakle, on recimo me pita tamo nešto uopšteno, a ja onda na primer mu odgovorim na nešto moje tipa – “A naš novi album evo izlazi uskoro, i ima toliko pesama…”. I kada se objavi taj članak vidim da je novinar morao svoja pitanja da prilagodi mojim odgovorima, odnosno da postavlja pitanja u tekstu koje sam ja smatrao da moraju biti postavljena.” – izazvao je Gile i iskreni smeh i podršku svih prisutnih na ovom panelu / razgovoru.



Bajaga i Gile su otkrivali i neobična mesta na kojima su svirali u svojoj karijeri, u davnim počecima svojih karijera. Gile je tako svirao u jednoj prikolici za traktor, nije ni imao problem sa tim, u to vreme je to bilo ponuđeno na raznim festivalima, a Bajaga je na sličnoj prikolici imao koncert, što mu je bilo zanimljivo i napominje da se u tom dobu tako i sviralo, na takvim mestima, sasvim uobičajeno. Jovan Matić, koji je sa svojim bendom postao veoma koncertno aktivan sa izlaskom novog albuma (rasprodate svirke u Domu omladine, klubu Fest i po Srbiji), ranije je u medijima izjavio da ako ne pronađe adekvatan prostor za koncert svoje grupe, onda će da ide na neku raskošnu poljanu, livadu i na njoj da održi koncert. Dovoljno je da bude ljudi kao publika i ništa više. Jovan se prisetio te izjave i potvrdio svoja razmišljanja:

“Naravno, apsolutno. To je ono što je uvek dovoljno. Publika i vi kao umetnik.”



SENZACIJA ZBOG KIŠE NA TAŠU

Mediji u prošlosti su dosta pisali o jednom koncertu Bajage koji nije slavno prošao davne 1985. godine na Stadionu Tašmajdan, ali ne zbog kvaliteta svirke, već zbog – provale oblaka! Bend se nekoliko puta vraćao na binu, na bis, ne bi li nekako održao koncert, i o tome se dosta pisalo. Bajaga evocira uspomene na taj nemili događaj, ali realno priča kako se to sve desilo tada:


“Videlo se da će vreme biti nestabilno. I rekli su nam iz Metereološkog zavoda – Imate jedno parče između osam i ponoći da neće pasti kiša. Mi smo izašli na binu tačno u osam sati, malo svirali, i onda kad je zveknulo!”

 Bajaga prepričava uverljivo događaj kao da se juče dogodio, a ne pre 34 godine. –

Sva oprema nam je pokisla, uništena, jer u to vreme na Tašu nisu imali onu nadstrešnicu za nas muzičare, da upravo ne budu oštećeni instrumenti. Tako je jako zveknulo da je na žalost sve to bilo potopljeno. Sledeći dan smo onda održali regularan koncert i bilo je sve u redu” –

 završava priču Bajaga oko tog čuvenog događaja, a zanimljvio je da se nije pisalo niti je bio upamćen taj drugi Bajagin koncert na Tašmajdanu odmah veče posle, već taj prvi zbog jezivog nevremena. Upravo je još tada bilo jasno da medije zanima – senzacija. Zato je pitanje da li je svaka vest za muzičara dobra vest danas.

KONCERTI BESPLATNI, NAPLATITI SAMO PREVOZ

Gile sa svojim bendom “Električni orgazam” veoma je koncertno produktivan u poslednje vreme, nastupaju svuda po Srbiji i regionu, i moderator razgovora izdvojio je i neke male prostore u kojima oni nastupaju, kao Alternativni kulturni centar (AKC) u Jagodini. Gile je objasnio da je taj prostor prilično mali, čak i nešto manji od Poleta u kome se nalaze, i da sve te svirke u manjim dvoranama oni kao bend rade samo da ostanu u kondiciji. To je njima neka vrsta treninga, da budu u formi, i nije im ništa to novo, naprotiv, koncertnu promociju poslednjeg uspešnog i nagrađivanog albuma “Gdesmo sad?” (2018, Mascom) upravo su i započeli u unutrašnjosti, i to po manjim klubovima u Leskovcu, Vranju, i imali rasprodate svirke u manjim prostorima u Nišu ili Kragujevcu. Tek onda se vraćaju u veće sale u Beogradu ili drugim gradovima kao Novi Sad. Giletu je uvek izazov nova publika u svim gradovima, prostorima. Gile napominje da to ne rade zbog novca, jer oni tamo ne mogu zaraditi neke značajne sume, već isključivo što vole to da rade i da se isprobaju na svim terenima, kao sportisti.


Davno je izjavio muzičar Bili King da on svoje koncerte i svirke nikada ne naplaćuje. Ono što on naplati to je isključivo taj prevoz, transport da se on dovede sa jednog mesta na drugo i to je sve. A sama svirka, muzika, on to voli i on svira besplatno. Tako se i ja osećam, da samu svirku radim džabe” – 

povukao je Gile paralelu, gde je veoma jasno koliko obožava svoj posao. Za njega je muzika neka nova, uzvišena religija, sa čim se složio i Bajaga, da je to nešto posebno i neobjašnjivo.

Bajaga se osvrnuo kratko na pop zvezdu Ed Sheeran i zanimljiva mu je njegova filozofija danas povodom odluke da se penzioniše:


“Eto imate danas te klince, velike zvezde poput ovog Eda Širana koji je već osvojio ceo svet na turnejama, i smatra da nema više šta da kaže i osvaja, i rešio da završi karijeru. On se naradio i obogatio, i sada u 24. godini maltene to mu je dovoljno da ne mora ništa više da radi. A ono što mene fascinira je to što sam Širan ima mali bend, maltene jedan čovek sa njim, i koji trošak oni imaju? Negde će da doputuju, da prespavaju, i to je sve, minimalna ulaganja, a ogromne zarade!”.



Pitanja iz publike su bila uopštena, neka i konstruktivna, konkretna, neka i suviše predvidljiva. Ljude je zanimalo koja je Bajagina omiljena pesma koju je napisao.


Uh, to stvarno ne znam. Vidite, ja sam zaista napisao jako puno pesama. Sada da krenem da ih nabrajam, verujte potrajalo bi pola sata, sat, dva, i ne bih mogao da se setim svih naslova koje sam stvorio. Zaista je to veliki broj, i ja se ne tripujem da mi je ova ili ona pesma najbolja od svih. Ili eto, omiljena. Tako da stvarno nemam omiljenu pesmu” – što je razumno, prirodno očekivano.

Kaže se da umetnik ne može nikada da se odluči koje je njegovo delo najbolje. Ni reditelj ne ume da bira od svojih filmova, pisac od sopstvenih knjiga, romana, priča, scenarija, drama, kao ni slikar od toliko uzvišenih slika na platnu. Jednoistavno, to je kao da birate između svoje dece, koje je najbolje i najlepše. Dakle, nemoguće.
Publika je želela da Bajaga otkrije i kako čuva glas, a Momčilo, koji evidentno pali cigaretu za cigaretom i ima pred sobom u čaši alkoholno piće, nasmejao je sve prisutne mrtav ladan sledećim odgovorom:
“Glas čuvam tako što ne pijem i ne pušim.”

DVADESET ČETIRI SATA U PUTU NI ZA ŠTA

Vreme nekad i sad ne može da se poredi u rokenrol muzici, smatra Gile, a to je tema jednog odpitanja u sali, a Bajaga se nadovezuje da je on ipak počeo u vreme kada su se izdavale ploče i audio kasete. Danas ipak, sva trojica muzičara se slažu, muzika sve manje se izdaje na disku, više ide na fleš, na digitalne servise, izgubila se ta čar u muzici kada sve ima neki svoj nosač zvuka. Samim tim vreme nekad u muzici bivše Jugoslavije može samo da se sanja.
Gile se simpatično prisetio neke od epizoda u svom rokerskom životu kada je na nekom od koncerata imao bliske susrete sa nekim od ljubomornih lokalnih siledžija koji su želeli da “odbrane” svoje devojke ili simpatije od njih muzičara koji im se udvaraju ili dovoljno i što samo sede sa njima. Tako je Giletu proletela odmah pored glave puna krigla piva, slomila se o zid i letela mu po kosi. Ti nabildovani tipovi su bili spremni za kavgu, nije se ni Gile predavao, ali mogući okršaj sprečio je neki još veći tip tako što je toj dvojici potencijalnih nasilnika nešto šapnuo na uvo i ovi su se odmah smirili. Taj lik je onda prišao bendu kao pravi zaštitnik i družio se sa njima, a Gile nikada nije saznao šta je ovaj šapnuo na uvo tim ljubomornim tipovima.

Gile i Bajaga se znaju još od samih početaka karijere, još kada je Gile počeo u bendu “Hipnotisano pile”, a Bajaga bio u Ribljoj čorbi. Bajagi je omiljeni album od Električnog Orgazma – “Distorzija” (1986), peti CD grupe, a Gile najviše voli “Prodavnicu tajni” (1988), četvrti album od Bajage i Instruktora. Obojica su se nasmejali činjenicom da su ovog leta sa svojim bendovima bili na Cetinju na prvom Montenegro Beer festu, ali kako je padala kiša, ni jedan ni drugi nisu nastupali i morali su da se vrate za Beograd, a žao im je što se nisu sreli bar nakratko.


Zbog nevremena otkazane su nam svirke, i mi smo smešteni bili u dva različita hotela, ne tako blizu jedan drugog, i nismo se videli, što je ispalo totalno bezveze. Kad već ne sviramo, pa eto barem da smo seli i popili piće i ispričali se. Ovako, znate kako to izgleda – vi putujete 12 sati do Crne Gore, onda dođete tamo, zbog kiše ne pevate, i onda opet ajde natrag tih istih 12 sati, znači 24 sata provedete u putu praktično ni za šta” – jasan je bio Bajaga.



BAJAGA BI SVIRAO MARAKANU, GILE HALU PIONIR


Gile sledeće godine slavi 40 godina sa svojom grupom, dok Bajaga krajem ove godine u Sava centru, tačnije 05.12. obeležava 35 godina karijere sa Horom i Simfonijskim orkestrom. Kako je objasnio, želeli su da ovaj jubilej obeleže ipak na poseban, svečani način i kada su imali već ovakav koncert skoro u Nišu sa dirigentom i kompozitorom Vojkanom Borisavljevićem, odlučili su da nastave tu priču kao jednu turneju po većim gradovima Srbije i regiona. Ali, ideja da se u tom gradu gde gostuju Bajaga svira sa lokalnim Simfonijskim orkestrom, bilo da je to u spomenutom Nišu, ili Ljubljani, Skoplju, ili Novom Sadu, samo će dirigenta voditi sa sobom i svirati aranžmane sa uvežbanim orkestrima i horovima. Po njemu, nisu hteli da ponavljaju Arenu koju su prošle zime 2018. rasprodali, ovo je intimnije veče za one koji vole Sava centar i tu atmosferu i ambijent, i pre ravno deset godina su upravo na tom prostoru imali tri rasprodata koncerta (2008). Bajaga je bio vredan sa svojim Instruktorima te je ovog leta bio i na Love festu u Vrnjačkoj banji, Kaštel festu u Banja Luci, svirao nedavno na Paliću, prošao ponovo region, a svira i u Dablinu, Irska i mnogim zemljama sveta.

Jovan Del Arno Bend objavio je da će krajem januara ponovo svirati u kultnom zemunskom klubu Fest, koji im se jako svideo i osladio, a onda tokom 2020. ponovo i Dom omladine, ali nije datum preciziran. Bajaga i Gile su izrazili zadovoljstvo što je Del Arno Bend začetnik rege muzike kod nas, pravi pionir, i apsolutno podržavaju tu ideju i poduhvat, a Jovan je uzvratio komplimentima da je počastvovan što sedi na ovom panelu sa dvojicom velikana domaće rokenrol scene.


“Da je danas normalno vreme kao nekada, Bajaga bi svake godine svirao Marakanu, Gile barem Halu Pionir, i svi bi bili srećni” –

iskren je Jovan, koji im malo i laska, ali sasvim iskreno, što se odmah oseti u njegovom glasu i nastupu.

FILMSKI I POZORIŠNI PLANOVI
O novim planovima u bliskoj budućnosti, Gile i Bajaga su imali šta da kažu, posebno u domenu filmske muzike. Momčilo Bajagić trenutno priprema muziku za novi film Dušana Kovačevića koji stalno menja naziv, ne zna se još koji će biti finalni naslov. Samim tim, sa filmovima se nikad ne zna kada će da izađu, a samim tim i pesme koje stvara, ne može da precizira kada će ugledati svetlost dana. U pitanju je totalno lud scenario, kako objašnjava Bajaga, neka fantastika, tragikomedija, horor, možda u stilu poznatih dela našeg najvećeg živog dramskog pisca, koji je išao u domen nadrealnog pre svega u delu “Sabirni centar”. Bajaga je već radio sa Kovačevićem na filmu “Profesionalac” u kome se i pojavio kada peva u kafani, posebno je ostao hit “Pada vlada”. Bajaga opisuje rad na tom filmu da je pevao uživo u samom filmu, nije bilo nasnimavanja, što je otežavalo, ali ispalo ipak dobro. Sada će snimati tri pesme za taj novi film, a tu su još neki drugi planovi u toku. Bajaga napominje rad na mjuziklu po svojim pesmama u Pozorištu na Terazijama, što je projekat koji se inače dugo već odlaže, najavljuje, ali je izvesno da će kad-tad predstave biti. Upravo na istom mestu igra se i mjuzikl “Ženidba i udadba” u režiji Vladimira Lazića na Bajaginu muziku, koju je radio i kolega iz benda Saša Lokner. Bajaga ističe rad na filmu “Ni na nebu ni na zemlji” (1994) Miše Radivojevića, a njegove kompozicije ili pesme mogu se čuti i u kultnoj briljantnoj seriji “Vratiće se rode” (2008), “Otvorena vrata”, kao i zapažen rad na raznim predstavama poput “Siroti mali hrčki”.

Gile je stvorio retka remek dela poput neprikosnovene “Svečane bele košulje”, “Hodam sad kao zombi” za hit film “Crni bombarder” Darka Bajića (1991), i ceo album te filmske muzike izvanredno je po svim standardima. Isto tako potpisao je muziku za rimejk serije “Pozorište u kući” sa ponovo Draganom Bjelogrlićem (kao i u “Bombarderu”). Dalje, kako kaže, nema planova ni ponuda za primenjenu filmsku muziku, a voleo bi da ih bude, to ga privlači i inspiriše.


Nedavno smo imali svirku ja i moj drugi bend “Magic Bush” na otvaranju novog Doma kulture u Novom Sadu i tamo smo nastupali sa Anicom Dobrom. Tada mi je onda predložila neki film da radim muziku, ali to nije još ništa zvanični ni konkretno. Anica gura tu priču za film da se snima, ali obično je to sve sa filmadžijama na dugom štapu” – otkriva Gile . – “Inače kada smo snimali “Crni bombarder”, ja sam tamo bio neka vrsta konsultanta, učio sam Anicu kako da drži gitaru dok peva, kako da svira, da baš liči na rokerku. Jer ona do tada nije svirala ni držala gitaru u rukama” –

 Gile demistifikuje iza kulisa filmske pozornice.Od projekata u planu, Gile u poslednje vreme ne zna šta će pre da promoviše. Em što su uvek na točkovima na turnejama, sa “Orgazmom” stalno ima nova reizdanja svojih albuma, ili je snimao film o Vladi Divljanu – Nebeska tema” ili je radio film o svojoj grupi – “Električni orgazam za ljude budućnosti”. Gile uz sve to ima i svoj “side” (usputni) projekat i bend, odnosno “Gile & Magic Bush” sa kojima snima album iz Doma omladine, njihov prvi solo nastup premijerno izveden u martu 2018. godine.


“Osim momaka iz Magic Bush i lajv albuma, biće još nekih reizdanja grupe “Električni orgazam”, i to je to, od mene sasvim dosta, jer sam ove godine zaista imao već devet izdanja albuma u različitim oblicima” – poentirao je Gile.



Od simpatičnih momenata bio je taj kada su Bajaga i Gile po zadatku moderatora pevali stihove omiljenih pesama jedan drugog, odnosno Bajaga je pevao Giletove kompozicije, a Gile njegove. Problem je nastao kada je trebalo obojica da otpevaju poneku pesmu Del Arno benda, e tu se nisu snašli ni jedan ni drugi, jednostavno nisu znali reči, što beše komičan predah na ovom panelu.
Najemotivniji i najnežniji trenutak je bio kada se jedan maleni dečak od svega pet godina odvažio da u sred razgovora priđe Bajagi i donese mu crtež na papiru, što je bio portret – skica upravo Bajage lično! Samog Bajagu je to veoma dirnulo, zagrlio je i poljubio dečaka, sa kojim će se kasnije i slikati i družiti.

Veče “Superstar” bilo je izuzetno važno, potrebno, osvešćeno i nadasve uspešno.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Indirekt Showcase

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here