Sve ono što je radjeno po srcu, duši i sa razlogom, to su upravo pesme od duše, srca i razloga
KRAGUJEVAC, 2. jula – Popularni muzičar Zlatan Stipišić poznatiji kao Gibonni, održao je sinoć (01.07.) veliki koncert na ovogodišnjem Arsenal Festu u Kragujevcu, a specijalno za agenciju Tanjug i magazin Music Pocket je izjavio da sebe zapravo ne smatra pop umetnikom, iako ga mnogi definišu da stvara muziku u tom žanru.
Muzički umetnik uvek uspeva da osvoji publiku, što je dokazao i sa nekoliko hiljada srpskih fanova ove magične noći, koji su bili oduševljeni nakon skoro puna dva sata razorne energije i snažnih emocija.
Opet, Džibonijevi koncerti ili nastupi su mnogo više od koncerta, uvek je to jedan pravi spektakl, emotivni „rolerkoster“ i bujna erupcija, pomalo stend ap komedija, ume da liči na mjuzikl, pozorište, performans, možda je nekad teško uklopiti toliko različitih aspekata u jednu umetničku celinu.
„Prvenstveno ja volim sebe zabavljati kao i ljude koji su došli da me gledaju. Ima nekih u publici koji ne razumeju moj humor, ni setu. Dovoljno sam dugo tu, u ovom poslu, da na moje koncerte dolaze oni ljudi koji zaista imaju otvoreno srce da do njega doprem. Može mi se desiti da sa kompletno istim programom dođem pred neku drugu publiku i da me ona možda gađa jajima, nikad se ne zna“, duhovito je ocenio za Tanjug & Music Pocket hrvatski kantautor Džiboni, i dodao da nije sva publika ista.
„Dobro znam svih ovih godina kako istina funkcioniše. Ima jedna vrsta publike koja je usvojila neki svoj model ponašanja. A eto model ponašanja kod moje publike je veoma otvoren, jako pitom i dobronameran. To su takvi ljudi. Ja sam jako ponosan da ih moja muzika uspeva kupiti“, istakao je Džiboni za Tanjug odmah nakon završenog skoro dvočasovnog koncerta u prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu, na Glavnoj bini Arsenal Festa.
Muzičar iz Splita je veoma lako poslednjih godina uspevao da više puta rasproda koncerte u Beogradu – Sava centar, Beogradsku Arenu (sada Štark Arena), ali i mesta u Vojvodini (Novi Sad, Subotica, Novi Bečej), Valjevo jazz festival, dok je u Kragujevcu na Arsenal Festu nastupio sinoć drugi put, nakon devet godina.
Gibonni se veoma raduje i svom novom koncertu 20. oktobra u Štark Areni kojoj se vraća nakon više od decenije.
Muzičari nekad ne znaju šta da očekuju od publike iz različitih gradova, iako je ista zemlja u pitanju.
„Sve je to za mene ista publika koju sam malopre opisao u svim vašim gradovima po Srbiji. Jedino bude drugačiji prostor, koji dozvoljava neke promene. Ako je prostor za svirku manji, onda neke pesme menjamo u hodu. Evo sad večeras sebi sam dozvolio da produžimo nastup. Iako nije mali prostor na Arsenal Festu, mi smo dobili manju minutažu od one koje smo navikli, tako da sam zamolio organizaciju za produžetke, i dobili smo još 12 minuta, da ipak ne naljutimo druge kolege iza nas“, naglasio je splitski umetnik.
On je ocenio da je neophodno biti uvek kolegijalan i ne ulaziti u drugi nastup izvodjača koji sledi posle njega, jer je ipak u pitanju festival, a ne samostalan koncert Džibonija koji ume trajati i cela tri sata.
Ipak, muzičar je sinoć uspeo da održi nastup od skoro dva sata, tačnije 110 minuta, umesto odredjenih sat i po.
„Svirali smo mi i vani, u inostranstvu. Tamo je to sasvim drugačije. Nastupili smo kao predgrupa ispred „Simply Red“, i tu je tačno odredjena minutaža. Imali smo 37 minuta i tačno u sekundi na 37. minutu se gasi razglas, nema dalje. Svirao sam i pre „Deep Purple“ i zna se koliko možemo nastupiti. Kod svetskih zvezda je to sve veoma strogo postavljeno“ otkrio je Džiboni i primetio da je vremenom naučio da ispoštuje sve ostale kolege koji će nastupiti te večeri, jer je svestan da „na festivalima nisu ljudi tu da slušaju samo mene“.
„Ako sam dobio tu priliku da učestvujem da svojim programom, pošteno je da na sceni budem onoliko koliko je dogovoreno na jednom festivalu“, smatra Zlatan Stipišić.
Posle Džibonija je ipak taman na vreme sinoć u Kragujevcu nastupio austrijski muzičar Parov Stelar sa svojim ansamblom u maniru džez, sving i elektro pravca, tako da nije bilo problema, što se podrazumeva.
Time je Gibonni imao ubedljivo najduži nastup od svih izvodjača na Arsenal Festu.
„Eto, desilo se da mi se ne daje da sidjem sa te bine, i tako nastane taj sukob interesa, jer meni se uvek svira duže“, sa osmehom kaže kantautor.
Podsetimo, Gibonni je postao poznat pre nekoliko decenija tokom bivše Jugoslavije, u splitskom hard rok bendu „Osmi putnik„, nazvan prema čuvenom SF horor filmu Ridlija Skota, a kasnije je kraće bio i vokal rok sastava „Divlje jagode“ iz BiH, takodje dobio ime prema švedskom filmu, u režiji Ingmara Bergmana.
Onda je napravio zaokret u solo karijeri, te je žanrovski spajao već pune tri decenije pop, etno, world music, savremeni džez i bluz.
„Iako tako smatraju, ono što ja stvaram sigurno nije pop muzika. Ima možda tu melodiju, ali definitivno nije pop. Evo, sama reč „pop“ znači popularno, dakle – popularna muzika. Onda bi i jedna „Nirvana“ mogla biti pop muzika koliko su bili popularni. Zato bih ja odbacio taj izraz „pop“. Postoji neka muzika koja je radjena da bi se ljudima dopadala, ima puno rok muzike i panka koji je ustvari pop, jer je kreiran da se dopadne“, naglasio je Džiboni svoj stav.
Umetnik je saradjivao u karijeri sa raznim kolegama koji su nas prerano napustili, kao što su Oliver Dragojević i Dino Dvornik, a na koncertu je govorio i o velikom Arsenu Dediću, pri čemu je izazvao velike emocije kod publike.
„Sve ono što je radjeno po srcu, duši i sa razlogom, to su upravo pesme od duše, srca i razloga. Tako da ja sebe ne smatram pop izvodjačem, iako me tako, istina, svrstavaju, ali šta ću, ja nemam kad da opismenjavam naše muzičke kritičare“, zaključio je Gibonni za Tanjug / Music Pocket.
U daljem kratkom susretu sa medijima, hrvatski pevač, kompozitor, tekstopisac je naveo da nije očekivao da će ovoliko dugo biti na sceni, tako da svaku novu godinu postojanja u karijeri doživljava kao veliki blagoslov.
U svoje vreme voleo je puno da sluša „Bijelo dugme“ i „YU Grupu„, divio se uvek braći Jelić, Dragiju i Žiki.
„Nisam ni sanjao o ovome da će se desiti. Činilo mi se da će karijera trajati do 30. godine, i onda dalje ili radim u nekoj firmi ili otvorim kafanu. I onda se sećam tih vremena kad sam bio muzičar. Tako da meni se sve ovo odužilo i ja sam presrećan što je tako„, istakao je Gibonni.
Posle skoro dva sata intenzivnog i energičnog koncerta, kažu za Gibonnija da skoro da se nije ni oznojio.
„Uvek se dajem maksimalno, sto posto, kod mene nema drugačije. Koncert traje sat vremena, ili sat i po, dva, ja sam uvek isti. To je količina energije koju ja mogu isporučiti. Ona je uvek 100 posto“, siguran je Džiboni i najavio da uvek sprema nešto novo kada je reč o diskografskom izdanju.
„Ipak, to nije sve u mojim rukama. Nisam renesansni umetnik, ja sam više antički. Ima nešto i do muza koje će doći na moj prozor ili možda neće. Da znam kako se to radi, ja bih svaki dan pisao „Mirakul“, „Udica“ ili „Nisi više moja bol“. To nije u mojoj moći. Moja moć je da radim, da me koji put Sunce ogreje, da me Bog pogladi po kosi, to je moje uverenje. Lično ne verujem da je to do nas“, smatra hrvatski autor.
„Ljudi vole aplauze, tu ne mislim na publiku, nego na moje kolege. Aplauz je zapravo jedna magija koja nas omadjija. I onda počnemo verovati da je sve do nas, a nije tako. Da je do nas, onda bismo svaki dan pisali velike pesme. A velike pesme se pišu retko“, zaključio je Zlatan Stipišić Gibonni u susretu sa medijima i zakazao novi susret sa srpskom publikom za 20. oktobar u Štark Areni.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
