O mini koncertu večeras u Mts Dvorani kroz hitove Elvisa Prislija, o festivalu „Beogradsko proleće“, povratku na scenu, o daljim planovima i nastupima
BEOGRAD, 22. juna:
Premijera najnovijeg američkog filma “Elvis” maštovitog reditelja Baza Lurmana biće održana večeras, 22. juna u Mts Dvorani, a program pre same projekcije biće upriličen u vidu mini koncerta pevača Filipa Žmahera .
Ali, neće to biti bilo kakav nastup, već će muzičar pevati neprolazne hitove Elvisa Prislija, kralja rokenrola, čiji duh i dan danas živi i ostaje legenda za sva vremena.
Elvisa tumači glumac Ostin Batler, buduća zvezda Holivuda, već afirmisan kroz razne filmove i TV serije, a njegovog menadžera igra – Tom Henks. Novi trend je nastao u SAD da se snimaju uveliko filmovi o biografijama muzičkih velikana, a kod nas upravo u sadašnjoj Mts Dvorani, pojedini domaći muzičari su pevali pre projekcije na premijeri.
Podsetimo, za hit film o grupi Queen – “Boemska rapsodija” (Bohemian Rhapsody) pevali su momci iz “Queen – The Real tribute band”, dok je za ostvarenje o Areti Frenklin – “Milost” (Grace) nastupila naša soul i džez pevačica Bojana Stamenov.
Osim navedenih, Holivud je ekranizovao i život pop zvezde Eltona Džona u filmu “The Rocketman” prema istoimenom hitu ovog muzičara, i sada je došao red na Elvisa Prislija.
Zagrevanje pred premijeru filma donosi nam upravo Filip Žmaher, domaća zvezda 90-ih godina u Srbiji, a kasnije je imao uspešnu karijeru u Ukrajini.
Beogradska publika je mogla Žmahera da gleda u raznim klubovima u kojima je nastupao proteklih godina kao – splav Knjaz, Sinnerman, O.U.R. Pub, Drum, Garaža, a veliki povratak mu se desio na obnovljenom festivalu “Beogradsko proleće” 29. aprila u Mts Dvorani, uz direktan TV prenos na RTS 1, gde je učestvovao prvi sa pesmom – baladom “Oprosti mi”.
Drugi put za Music Pocket, Filip Žmaher nam ovim povodom priča o mini koncertu večeras i drugim planovima u karijeri nadalje.
Sigurno ti je velika čast što ćeš večeras imati koncert sastavljen od neprolaznih pesama kralja rokenrola Elvisa Prislija? Šta je on tebi značio u vreme kada si započeo karijeru, na neki način je bio apsolutni idol svima, posebno muzičarima?
Kralj i dalje živi u duši i srcima planete, izgradjen je kult o njemu i nakon toliko decenija, čak ima i festival u Memfisu koji slavi njegov lik i delo.
Jeste, zaista mi je čast. Ja sam u mladosti rastao najčešće uz slušanje hard i progresiv rok muzike. Ovo je prvi put da detaljno analiziram Elvisov opus, trudeći se da izvučem ono najbolje i postajem možda tek sad zaista svestan koliki je njegov značaj za muziku, pogotovo za korene rokenrola. Elvis je imao glas i stas, i hitove koji su tresli planetu.
Možda nam danas pomalo nedostaje jedan takav pravi strejt muški predstavnik medju svetskim muzičkim zvezdama, a da je takvog formata u smislu popularnosti.
Da li osećaš veliku odgovornost što ćeš pre same premijere filma „Elvis“ pevati večne kompozicije? I kod tako iskusnog muzičkog umetnika kao što si ti, postoji li inače danas trema, uzbudjenje pred nastup ili si na sve uveliko navikao?
Pevač ili muzičar koji kaže da nema uzbudjenja, čak i doze treme pred nastup, ne treba time da se bavi. Tako da u meni postoji strast i glad da ovaj nastup bude što bolji, iako je rok za pripremu bio relativno kratak. Ovo je ozbiljan stilski zadatak za mene. Preneti energiju i duh Elvisa, a sa druge strane ostati svoj nije nimalo lak zadatak. Od samog početka cilj nije bio da se Elvis u potpunosti kopira, pevački i vizuelno. Ima ljudi koji to dobro rade, ali meni to nije bio cilj u ovom nastupu.
Sa tim u vezi, da li je uzbudjenje bilo prisutno na muzičkom festivalu „Beogradsko proleće“? Nastupio si prvi sa pop baladom „Oprosti mi“ i ceo festival je bio i TV format, prenos uživo na RTS 1, pred milionskom publikom. Podeli nam utiske sa ovog velikog projekta.
Velika je naravno bila čast otvoriti pesmom „Oprosti mi“ festival „Beogradsko proleće“ posle celih 25 godina ponovo, uz pratnju kompletnog revijskog orkestra, kako dolikuje. I veoma sam srećan da je pesma proglašena za najbolju pesmu festivala po mišljenju Udruženja kompozitora Srbije. Nagradu je naravno dobio kompozitor Vladimir Marković, zaista izuzetan stvaralac i gospodin. Utisci su sjajni, naravno, a ovo je i moj svojevrstan kambek na našu scenu.
Smatraš li da je dragoceno imati ponovo u svojoj tradiciji „Beogradsko proleće“ i čuvati takvo muzičko bogatstvo i nasledje bivše Jugoslavije? Da li si na neki način jugonostalgičar, nedostaje ti SFRJ i taj period koji je zauvek nestao?
Mislim da je ovaj festival ipak dragoceno nasledje Beograda, pre svega, sa najdužom tradicijom medju festivalima u Srbiji i treba ga čuvati kao zenicu oka.
Pohvalio bih MTS dvoranu kao organizatora festivala po svim parametrima, a posebno kvalitet izvodjača i odabir pesama.
Jugonostalgije ima u meni, ali ne mogu reći da i dalje tugujem za SFRJ.
Deo moje ličnosti da, ali jedan drugi deo mene shvata da se mora ići dalje i čuvati tradiciju Srbije i srpskog naroda. Možda je čudno čuti to od nekog ko se preziva Žmaher, ali ja sam po krvi najvećim procentom Srbin, rodjen sam u Beogradu, kao i moji roditelji.
Ostaješ da gledaš film „Elvis“ na samoj premijeri? Kakav ti je stav što je u Holivudu u poslednje vreme nastao neki novi trend gde se ekranizuju biografije svetskih muzičara kao – filmovi o grupi Queen, Elton John, Aretha Franklin, sada i Elvis Prisli, i drugi? Da li je po tebi takva ideja, koncept dragocena i čije biografije bi ti voleo da gledaš na velikom platnu, a nisu do sada snimljeni?
Ostaću sa zadovoljstvom da gledam najnoviji film o Elvisu večeras. Inače, ovo je veoma dobro pitanje.
Naravno da takvi umetnici zaslužuju da se snime filmovi o njima, i taj trend je dobar, ali ima jedna stvar koja me iritira. U cilju komercijalizacije, neki scenaristi i producenti često odstupaju od najpreciznijih i potpuno istinitih činjenica iz života tih ličnosti. To se naziva kao „kreativnom slobodom reditelja“ ili „stilizacijom“, a po meni je to nešto nedopustivo, jer iskrivljuje sliku o muzičkoj ličnosti o kojoj se snima film.
Čak se menjaju u priči neki dogadjaji i njihov redosled. E,to bih ja zabranio. Mada sve se vrti oko novca, tako da nije ni važno šta ja mislim o tome.
Voleo bih da vidim film o Dejvidu Bouviju, o grupama grupi Pink Floyd, Deep Purple.
Nakon pesme „Oprosti mi“, da li planiraš još novih kompozicija, mozda i lagano spremanje celog studijskog albuma?
Od jeseni ću se posvetiti malo potragom za novim pesmama i nadam se, snimiti još nešto novo. O snimanju kompletnog studijskog albuma još uvek ne razmišljam. Želim da se bavim kreativnim radom, ali bez forsiranja.
Osim koncerta u Mts Dvorani povodom filma “Elvis”, gde te publika u Beogradu može gledati? Ranije su bili aktuelni klubovi O. U. R. Pub, Sinnerman, Knjaz. Radno dugo toplo leto ćes ponovo tradicionalno provesti na svirkama u Crnoj Gori, na primorju?
Preko leta ne verujem da ću nastupati u Beogradu, ali nije nemoguće. Biću pretežno u Crnog Gori. Od jeseni želim da proširim ovaj program koji spremamo za premijeru filma „Elvis“ tako što bi se ubacili veliki hitovi tog vremena kad je rokenrol nastajao. Tu su mnoge pesme Džerija Li Luisa, Roja Orbisona, Litl Ričardai drugih. To je ideja koja me zabavlja i privlači.
Imam želju da sa tim programom od jeseni češće nastupam po gradovima Srbije, ako bude interesovanja…a i u Beogradu, zašto da ne?
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
