Festival “Isidori u čast” posvećen kompozitorki Isidori Žebeljan 25. i 26. septembra na Kolarcu

Jedna od najproduktivnijih i najboljih srpskih kompozitorki ikada

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Jedna od najproduktivnijih i najboljih srpskih kompozitorki ikada



Kolarčeva zadužbina u dva dana 25. i 26. septembra obeležava godinu dana od odlaska naše kompozitorke i prve žene univerzitetskog profesora kompozicije u Srbiji Isidore Žebeljan, putem mini festivala “Isidori u čast” koji će okupiti njene prijatelje, kolege i umetnike.


Isidora Žebeljan (1967 – 2020) bila je istaknuta srpska kompozitorka i redovna članica SANU. Osnovne i postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kod prof. Vlastimira Trajkovića. Od 2002. godine je na istom fakultetu radila kao profesor kompozicije na Katedri za kompoziciju.
Preminula je 29. septembra 2020. u Beogradu od duge i teške bolesti.


Festival 25. i 26. septembra u Kolarčevoj zadužbini, obuhvatiće predstavljanje knjige intervjua i autorskih tekstova kompozitorke jedinstvenog muzičkog jezika, i izvođenjem njenih dela od kojih će neka moći da se premijerno čuju u Srbiji.

Među umetnicima koji učestvuju na festivalu su i holandsko-britanski violinista Daniel Rouland, inače i umetnički direktor Međunarodnog muzičkog festivala “Stift” u Holandiji, za koga je Isidora komponovala Koncert za violinu i orkestar “Tri čudne ljubavi”, kao i domaća čelistkinja Maja Bogdanović.


Prvog dana festivala u subotu, 25. septembra, u 18 časova biće predstavljena knjiga intervjua i autorskih tekstova Isidore Žebeljan “Dok slušamo muziku, sadašnjost je večna” (Akademska knjiga, Novi Sad) i nastupom članova “Žebeljan ansambla”. Na promociji će govoriti proslavljena glumica Anica Dobra, pisac Vladislava Gordić Petković, Bora Babić i suprug Isidore Žebeljan – Borislav Čičovački.


U večernjem programu, u subotu od 20 časova, biće održan koncert solističke i kamerne muzike umetnice Žebeljan – “Isidora intimno”. Program obuhvata dela koja će biti prvi put izvedena u Srbiji, kao jedina njena kompozicija za gitaru iz 1999, posvećena sinu Petru.


Drugog, zavšnog dana festivala u nedelju, 26. septembra, od 20 časova je koncert “Isidora moćno” u okviru kojeg će biti izvedena i poslednja Isidorina dovršena kompozicija “Gajdaški vitraž” kao omaž banatskim pejzažima, banatskoj muzici i njenom detinjstvu.

Dvodnevni festival u znak sećanja na jedinstvenu srpsku kompozitorku podržali su Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i SOKOJ.








Njene kompozicije obuhvataju skoro sve žanrove umetničke muzike i odlikuje ih prepoznatljivi lični kompozitorkin stil. Muzika od Žebeljan je internacionalno priznata što dokazuju mnoge nagrade koje je dobila za različita kompozitorska ostvarenja.

Isidora Žebeljan je privukla pažnju internacionalne javnosti svojom operom “Zora D”, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona. Ova opera je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003. godine, u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab.
Ista produkcija je te godine otvorila 50. sezonu Bečke kamerne opere.

Diskografska kuća CPO iz Nemačke objavila je 2011. godine kompakt disk sa orkestarskom muzikom Isidore Žebeljan, u izvođenju Janačekove filharmonije iz Ostrave, Žebeljan orkestra iz Beograda i dirigenta Davida Porselajna (CPO 7776702), a 2015. godine CD sa kamernom muzikom za gudače, u izvođenju Brodski kvarteta, horniste Štefana Dora, klarinetiste Huana Enrika Ljune i drugih (CPO 777994-2).

Diskografska kuća Oboe Classics iz Londona objavila je 2013. godine CD sa kamernom muzikom Isidore Žebeljan (11 kompozicija), u izvođenju nekoliko solista i Žebeljan orkestra (CC 2028). Kompakt diskove sa njenom muzikom objavili su i Deutsche Grammophon (Konji Svetog Marka, u izvođenju No Borders Orchestra), Chandos Records (Velika Britanija), Mascom records (‘Iluminacije’ i ‘Zora D’), SANU, Acousense (Nemačka) i druge diskografske kuće u Srbiji i inostranstvu.


Za svoj kompozitorski rad osvojila je nekoliko značajnih nagrada u zemlji, uključujući i Mokranjčevu nagradu 2004. godine. Dobitnik je stipendije njujorške fondacije Civitella Ranieri za 2005. godinu. Godine 2006. izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (od 2012. redovni član), a 2012. za člana Svetske akademije umetnosti i nauka (WAAS).

Berlinski časopis “Der Freitag” izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od 10 najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu.

Jeana je od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film.




U bogatom opusu je komponovala muziku za više od 40 pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada. Takođe je četiri puta dobila nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku.

Radila je na nekoliko filmskih partitura, uključujući i orkestraciju muzike Gorana Bregovića za filmove Dom za vešanje, Arizona Dream, Podzemlje, svi u režiji Emira Kusturice, Kraljica Margo (režija Patris Šero) i The Serpent’s Kiss (režija P. Ruselo).
Autor je i muzike za film Miloša Radivojevića – Kako su me ukrali Nemci, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najbolju originalnu muziku na Filmskom festivalu u Sopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine.


Aktivno je nastupala kao pijanista i dirigent, izvodeći svoju muziku, ali i muziku drugih, naročito srpskih kompozitora (Ljubice Marić, Aleksandra Obradovića, Vuka Kulenovića). Dirigovala je premijere kompozicija Dušana Radića i Vasilija Mokranjca. Posebno su značajni njeni dirigentski koncerti u Londonu i Amsterdamu.


Kao pijanista je nastupala i snimala sa Brodski kvartetom. Osnivač je Žebeljan orkestra, koji izvodi prevashodno muziku srpskih kompozitora, i koji je premijerno izveo dve opere Isidore Žebeljan – Maratonci i Dve glave i devojka, a snimao je za diskografske kuće CPO iz Nemačke i Oboe Classics iz Velike Britanije.

Otac joj je bio pesnik Petar Žebeljan, majka Bosiljka, a suprug – Borislav Čičovački, sa kojim ima sina Petra.





FESTIVAL ‘ISIDORI U ČAST’

25. septembar 2021. u 18 časova

Beograd, Kolarac, Muzička galerija

SVEČANA PROMOCIJA KNJIGE

INTERVJUA I AUTORSKIH TEKSTOVA

ISIDORE ŽEBELJAN

DOK SLUŠAMO MUZIKU, SADAŠNJOST JE VEČNA

(Akademska knjiga, Novi Sad)

Učestvuju:

Anica Dobra

Vladislava Gordić Petković

Bora Babić

Borislav Čičovački

i

članovi Žebeljan ansambla:

Mirjana Nešković, violina

Aleksandar Stefanović, harmonika

Boban Stošić, kontrabas

Aleksandar Radulović, udaraljke

Muzički program:

Isidora Žebeljan

Dve pesme nevjeste od vjetra (2003/13)      

za engleski rog, harmoniku i kontrabas

Leda (2001/15/20)

svita za engleski rog, violinu, harmoniku,

kontrabas i udaraljke


– Charlston

– Ragtime

– Toddle

– Tango

– Fox-trott



                                                         

25. septembar 2021. u 20 časova, Beograd,
Kolarac, Velika dvorana

ISIDORA INTIMNO

KONCERT SOLISTIČKE I KAMERNE MUZIKE

ISIDORE ŽEBELJAN

Učestvuju:

Daniel Rowland, violina

Maja Bogdanović, violončelo

Aneta Ilić, sopran

Natalija Mladenović, klavir

Mirjana Nešković, violina

Nataša Petrović, viola

Miloš Janjić, gitara

PROGRAM:

Isidora Žebeljan: Simon i Ana, himna, psalm i režuizans

                               za violončelo i klavir (2012) (prvo izvođenje u Srbiji)

                       Tri komada za gitaru (1999)                                                                

                               Tri pesme za Maju i Daniela, za violinu i violončelo

                               (arr. Veljko Nenadić, 2021)

                                     – Čudo u Šarganu – Felisija – Ej, dušo…

                                    (prvo izvođenje u Srbiji)

                               Sarabanda, za klavirski trio (2001/13)                                                    

                               Intimno pismo iz Judejske pustinje,

                               za gudački kvartet (2018)            

                               Višnjik, tema s varijacijama za klavirski kvartet

                      (2000, red. Veljko Nenadić, 2021) (prvo izvođenje u Srbiji)

                               Rukoveti, pet pesama za sopran i klavir (1999)                                    

                                 – Uspavanka

                                    – Prvi međustav

                                    – Sadih ružu…

                                    – Drugi međustav

                                    – Svi šajkaši…

                                    – Il’ je ljubov il’ šala…

                                    – Treći međustav

                                    – Ej, dušo…

                               Zujte strune, pesma i igra za violinu i klavir (2014)

                               (prvo izvođenje u Srbiji)







26. septembar 2021. u 20 časova, Beograd, Kolarac, Velika dvorana

ISIDORA MOĆNO

KONCERT KAMERNE MUZIKE ISIDORE ŽEBELJAN

Učestvuju:

Daniel Rowland, violina

Maja Bogdanović, violončelo

Aneta Ilić, sopran

Bojana Stanković Milanović, klavir

Mirjana Nešković, violina i glas

Jelena Dimitrijević, violina

Miljana Popović Materni, violina

Ivana Uzelac, viola

Nataša Petrović, viola

Kristof Jan, violončelo

Boban Stošić, kontrabas

Borislav Čičovački, engleski rog i dirigent

Aleksandar Tasić, klarinet

Luka Ignjatović, saksofon

Đorđe Kujundžić, saksofon

Aleksandar Radulović, udaraljke

PROGRAM:

Isidora Žebeljan: Na Dunavu šajka,

                    scena za sopran, klavir, udaraljke i gudački kvartet (1991)

                               Pesma putnika u noći,

                               za klarinet i gudački kvartet (2003)          

                          Polomka kvartet, za gudački kvartet (2009/11)                              

                               Umbra, za klavir (1987)                                                                   

                   Gajdaški vitraž, za klarinet, violinu i klavir (2019)                      

                               Ej, dušo, pesma za sopran, violinu i klavir (2011)                           

                                    (prvo izvođenje u Srbiji)

                               Igra drvenih štapova,

                               za engleski rog i gudački kvintet (2008/11/20)                

                               Girotondo,

                             za dva saksofona, klavir, kontrabas i udaraljke (1994)






O KOMPOZICIJAMA

25. septembar 2021. u 18 časova

Beograd, Kolarac, Muzička galerija

Dve pesme nevjeste od vjetra (2003/13) proistekle su iz muzike za pozorišnu predstavu Nevjesta od vjetra Slobodana Šnajdera, koja je u Narodnom pozorištu u Beogradu bila postavljena 2003. godine. Bazirane na pentatonici iz Međumurja, a noseći u sebi istovremeno i drevnost i savremenost, ove dve pesme predstavljaju jedna drugoj varijaciju: setna patina drevnosti prve pesme i divlja ritmičnost druge pesme pretaču se jedna u drugu, postajući i kontrast i ogledalo. Kompozicija je izvođena na koncertima u Holandiji, Belgiji, Izraelu, Poljskoj i Crnoj Gori, a snimak je objavljen na Isidorinom autorskom kompakt disku, u izdanju Oboe Classics iz Londona.                         

Leda (2001/15/20) je svita iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu Miroslava Krleže, koju je u Ateljeu 212 režirao Dejan Mijač. Svita je sastavljena od popularnih igara iz prvih decenija prošlog veka, stilizovanih lucidnom Isidorinom imaginacijom. Delovi svite izvođeni su na koncertima u Španiji, Holandiji i Srbiji, i objavljeni su u izdanju britanske kompanije The State51 Conspiracy početkom 2021. godine, dok je cela svita objavljena na kompakt disku “Iluminacije” u izdanju Mascom Records-a iz Beograda. 


25. septembar 2021. u 20 časova, Beograd, Kolarac, Velika dvorana

ISIDORA INTIMNO

Dva su razloga zašto je Isidora Žebeljan svojoj sviti za violončelo i klavir dala naslov Simon i Ana (2012). Jedan od njih je religiozni i duhovni značaj novozavetnih svetitelja (i jedine novozavetne proročice), koji su prvi prepoznali mesiju u bebi Hristu, kada su ga Bogorodica i Josif prvi put doveli u jerusalimski hram. Drugi razlog je povezan sa imenima glavnih junaka Isidorine opere Simon izabranik (premijera Esen/Mulhajm, 2009), u kojoj Simon, posle greha iz neznanja i nehata (incestuozne veze sa majkom, koju nije prepoznao), traži i nalazi iskupljenje kod Gospoda. Dakle, religiozna vanmuzička tematika bila je inspiracija za ovu kompoziciju. Svita postoji i u verziji za engleski rog i klavir, i snimak u te verzije objavljen je na Isidorinom autorskom kompakt-disku ‘Balkan bolero’ u izdanju Oboe Classics iz Londona.

Tri komada za gitaru (1999) prva je Isidorina porudžbina za BEMUS i jedina njena kompozicija za gitaru. Posvećena je sinu Petru. Pisana je tokom njihovog boravka u Skoplju i nastala je iz Isidorine želje da muzikom obraduje svog sina u danima neizvesnosti i straha. Na repertoaru je nekoliko italijanskih i španskih gitarista.



Beograd 19.09.2011. Isidora Zebeljan, Brodsky kvartet Foto : Milovan Milenkovic Photo & © by Milovan Milenkovic News Magazine VREME




Tri pesme za Maju i Daniela (arr. Veljko Nenadić, 2021) Za ovogodišnji Međunarodni muzički festival Stift iz Holandije, Isidora je trebalo da komponuje duo za svoje divne prijatelje i izuzetne interpretatore svoje muzike, Maju Bogdanović i Daniela Rolanda. Kako je ta obostrana želja nažalost ostala neispunjena, Maja i Daniel su ipak poželeli da sviraju Isidorinu muziku u verziji za duo, pa su Borislav Čičovački i kompozitor Veljko Nenadić, koji je bio Isidorin student, odabrali tri Isidorine minijature, pesme, kako ih je ona nazvala, koje je Veljko obradio za duo, formirajući od njih malu svitu. Čudo u Šarganu jedna je od najčešće izvođenih Isidorinih kamernih minijatura. Samo u inostranstvu je izvedena više od trideset puta. Nastala je iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu Ljubomira Simovića, koju je u Ateljeu 212 režirao Dejan Mijač. Felisija je nastala iz pozorišne muzike za predstavu U cara Trojana kozje uši Ljubivoja Ršumovića, i to je jedna je od najdirljivijih i najnežnijih dragocenosti u Isidorinom opusu. Ej, dušo je poslednja pesma iz ciklusa Rukoveti, koju je Isidora doživljavala kao svoju najintimniju muziku. Cela svita premijerno je izvedena ove godine na Festivalu Ohridsko leto u Severnoj Makedoniji, a izvedena je i na Stift festivalu u Holandiji.

Sarabanda je komponovana za ljubavnu scenu iz drame Prljave ruke Žan-Pola Sartra, koja je 2000. godine postavljena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Dostojanstvena dirljivost ove minijature јеste odjek španske renesansne muzike u prizmi kompozitorkine osobene melodike, ostvarene minimalnim harmonskim sredstvima, na ostinatnom ritmu u basu. Ni ovde, kao ni u drugim Isidorinim kompozcijama, svest o muzičkoj prošlosti nije pokušaj njenog oživljavanja, već samo sloj stvaralačkog temelja od kojeg se razvija drugačiji, nov muzički jezik. Ovo je jedna od najpopularnijih i najčešće izvođenih Isidorinih minijatura – samo u inostranstvu je izvedena preko tridestet puta, i to u Holandiji, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Češkoj, Hrvatskoj, SAD i Alžiru, a njeni snimci objavljeni su na nekoliko kompakt diskova u Srbiji i inostranstvu. O kompoziciji je oduševljeno pisao i jedan od najistaknutijih dirigenata našeg doba, Ser Džon Eliot Gardiner (Sir John Eliot Gardiner). Postoji u nekoliko različitih kamernih verzija, kao i u verziji za solo klavir.

Intimno pismo iz Judejske pustinje (2018) je meditativna minijatura koju je Isidora komponovala tokom svog boravka u Izraelu za Brodski kvartet, a po porudžbini Stfit festivala iz Holandije, gde je premijerno izvedena. Isidora pritom nije specifikovala sastav za tu kompoziciju, nego je zapisala da ona može da bude izvođena u bilo kojoj verziji instrumentalnog i/ili vokalnog kvarteta. Do sada je izvedena u desetak evropskih zemalja. Postoji i u verziji za solo klavir, pod nazivom Koral.





Višnjik (2000, red. Veljko Nenadić, 2021) je mali ciklus u formi teme sa varijacijama, koji je nastao iz pozorišne muzike za Čehovljevu dramu, postavljenu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Isidora je veoma volela ovu svoju muziku, pa je želela da od nje načini samostalnu koncertnu kompoziciju. To nažalost nije stigla da uradi, pa je kompozitor Veljko Nenadić uobličio četiri numere iz te pozorišne muzike u ovaj koncertni komad. Premijerno je izveden na ovogodišnjem Stift festivalu u Holandiji.

Rukoveti (1999) je najznačajnije Isidorino koncertantno vokalno-instrumentalno delo. Iako je za naslov ovog ciklusa pesama Isidora upotrebila, kao svojevrstan omaž, ime specifične forme horskih svita koju je ustanovio i razvio Stevan Mokranjac, sama forma Rukoveti ne podražava konture Mokranjčevih kompozicija. Tekstualna osnova ciklusa sačinjena je od stihova anonimnih vojvođanskih pesnika iz zbirke Srpska građanska poezija 18. i s početka 19. veka. Isidora je te stihove izmeštala i prekrajala, a često je od postojećih reči formirala sasvim nove celine. Prva pesma, Uspavanka, sačinjena je gotovo isključivo od reči kojima se tepa malom detetu, a njena melodija je prisno vezana za srpsku vojvođansku narodnu muziku. Oštro sečivo nepokolebljivog stakata Prvog međustava upozorava na tragiku celog ciklusa, posle čijeg smiraja druga pesma izvire skoro neprimetno. U njoj se sustiču dva pravca muzičkih uticaja: slovenska narodna pesma i turski sevdah, iako nepravilna smena metra ukazuje na neuhvatljive ritamske paterne muzike nekog nepoznatog, pustinjskog naroda. Gromoglasna uniformnost ritma Drugog međustava nastavak je one tragične slutnje prethodnog međustava, a iz njega se razvija široka melodija, bliska narodnoj pesmi vojvođanskih Srba. Ona se, kao ravničarska reka, svojim tokom ponavlja u nedogled, ista a svaki put drukčija – jedan je od najdivnijih primera Isidorine melodijske invencije. Četvrta pesma je skercozni rečitativni ariozo, čija melodija asocira na građanske pesme iz zabačenih austrougarskih varošica. U Trećem međustavu tragedija kao da je dovedena do samog izvršenja – to je ritmički uniformna zvučna litija, koja dolazi, prolazi i gubi se u daljini. Iza nje ostaje melodija glasa nad isprekidanim akordima klavira, odakle izrasta snažna melodija nad pulsirajućim ostinatom, kao izraz krajnje tragične neumitnosti, što spada u najpotresnije stranice novije muzike. Kompozicija postoji i u verziji za sopran i orkestar, čiji je snimak objavila diskografska kuća CPO iz Nemačke, na kompakt-disku sa Isidorinim orkestarskim delima.

Zujte strune (2014), pesma i igra za violinu i klavir proizišla je iz istoimene orkestarske kompozicije, nastale kao porudžbina Festivala u Bregencu, 2013. godine. Pošto je te godine na velikoj festivalskoj sceni na Bodenskom jezeru bila postavljena Mocartova opera Čarobna frula, od Isidore je bila naručena orkestarska kompozicija za svečano otvaranje, koja je trebalo da bude tematski povezana sa muzikom iz Mocartove opere. Isidora je kao polazište uzela Uvertiru za Čarobnu frulu da bi kasnije, po želji Daniela Rolanda a za Stift festival, napisala virtuoznu kompoziciju za violinu i klavir, delimično zasnovanu na ranije komponovanom orkestarskom delu. Snimak ove kompozicije objavila je britanska kompanija The State51 Conspiracy početkom 2021. godine.


Beograd 29.10.2013. Isidora Zebeljan Foto : Milovan Milenkovic Photo & © by Milovan Milenkovic News Magazine VREME




26. septembar 2021. u 20 časova, Beograd, Kolarac, Velika dvorana

ISIDORA MOĆNO

Na Dunavu šajka (1991) je nastala kao porudžbina Dunav festa, a premijerno je izvedena u Beogradu, sa Anetom Ilić kao solistkinjom. U toj kompoziciji Isidora prvi put koristi tekst iz zbirke Srpska građanska poezija 18. i s početka 19.veka, koja će postati važan izvor stihova za njene kasnije kompozicije, i prvi put u svojoj muzici primenjuje neke melodijske karakteristike muzike vojvođanskih Srba. Snimci ove kompozicije objavljeni su na kompakt-diskovima u Italiji i Nemačkoj (CPO, u izvođenju Brodski kvarteta). 

Pesma putnika u noći (2003) je nastala kao prva Isidorina inostrana porudžbina posle uspeha opere Zora D, ali i prva njena kompozicija koja inauguriše novu autentičnu formu, karakterističnu za njena kasnija dela i njen zreli stvaralački opus. U tim njenim kompozicijama forma se u potpunosti potčinjava nepredvidivom toku muzičke sadržine i nastaje nadovezivanjem tematskih motiva, čija srodnost leži prvenstveno u njihovoj muzički narativnoj funkciji, koja se ostvaruje specifičnim sledom muzičkih motiva, izrazito specifične melodike i složene ritmičke fakture poreklom iz arhajske slojevitosti ritamskog nasleđa Balkana, pa i čitavog Starog sveta. Kompozicija je nastala kao porudžbina Genesis Foundation iz Londona, a premijerno su je izveli članovi Academy of Saint Martin in the Fields na otvaranju izložbe The Passion Bila Vajole (Bill Viola) u Nacionalnoj galeriji u Londonu, 2003. godine. Na repertoaru Brodski kvarteta nalazi se od 2006. godine i taj čuveni ansambl ju je izvodio na brojnim koncertima širom Evrope i u zemljama Južne Amerike, a snimio ju je i za kompakt-disk u izdanju nemačke diskogafske kuće CPO.

Polomka kvartet (2009/11) je prva Isidorina kompozicija pisana za čuveni Brodski kvartet iz Londona. Kompoziciju je naručio Univerzitet iz Kenterberija, grada u kome je održana i premijera. Od tada je na stalnom repertoaru Brodski kvarteta, ali i drugih kvarteta. Izvođena je na koncertima u Velikoj Britaniji, Danskoj, Španiji, Austriji, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Iranu, a snimak Brodski kvarteta objavljen je na Isidorinom autorskom kompakt disku u izdanju nemačke diskografske kuće CPO. To je jedna od kompozicija u kojoj su veoma upečatljivo prikazane sve karakteristike Isidorinog zrelog kompozitorskog stila. Isidora je o toj kompoziciji napisala sledeće: ‘Neke od tradicionalnih igara sa Balkana, posebno Vlaha, odlikuju se specifičnim pokretima: okretima, vrćenjem, udarima nogom, poklekivanjem, padanjem na kolena i dr, što sve čini da se igrači prenose u stanje pravog zanosa. Ovakvo igranje predstavlja spoj mimikrije i ilinksa (‘podražavanja’ i ‘zanosa’). To je igranje sitnim koracima, snažnim udarcima nogom o tle na slabim taktovim delovima (što na posmatrača deluje zbunjujuće) igrači su zbijeni, drže se za pojas i igraju dugo, napeto i egzaltirano. Koraci su često jednostavni, ali pokreti tela i nogu izuzetno komplikovani. Neke od igara su složene, jer koraci, tok igre i promene pokreta i tempa, zavise isključivo od kolovođe, dakle, predstavljaju imporovizaciju i iznenađenje. Polomka je jedna od najpopularnijih igara u Istočnoj Srbiji. Imenica polomka je izvedena iz glagola polomiti, te bi ova igra mogla da bude opisana kao ona u kojoj se telo ‘lomi’ u ritmu veoma brzog tempa i virtuozne svirke, odnosno kao tradicionalni srpski ‘break-dance’. I ova, kao i druge tradicionalne igre, sadrži u sebi element paganskog zanosa. Kompozicija Polomka kvartet je inspirisana autorovim vizuelnim utiskom o ovim igrama. Taj utisak je transcendirao u zamisao o muzičkoj igri nekog izmišljenog naroda, nekog nepostojećeg područja. (Isidora Žebeljan, maja 2009.)


Umbra (1987) je komponovana na trećoj godini studija, kada je Isidora imala 19 godina. Delo je inspirisano slikama Đorđa de Kirika, ali i igrama i neuhvatljivošću senki. Izvođena je na brojnim koncertima u Evropi i Americi.



Beograd 29.10.2013. Isidora Zebeljan Foto : Milovan Milenković Photo & © by Milovan Milenković News Magazine VREME




Gajdaški vitraž (2019) je poslednja Isidorina dovršena kompozicija, koja je nastala kao porudžbina istaknutih inostranih umetničkih i muzičkih institucija, festivala i ansambala, što je bila osnovna karakteristika njenog stvaralaštva neprekidno tokom 20 godina. Ovu kompoziciju je naručio Savet za muziku Nemačke (Deutscher Musikrat) i ona je premijerno izvedena u Nemačkoj. To je svojevrstan omaž banatskim pejzažima, banatskoj muzici i Isidorinom detinjstvu.

Igra drvenih štapova (2008/11/20) nastala je kao porudžbina Internacionalnog udruženja hornista (International Horn Society), tako da je njena prva verzija za hornu i gudački orkestar. Isidora ju je kasnije preradila za hornu i gudački kvintet, a tu verziju premijerno su izveli Brodski kvartet i Štefan Dor (Stefan Dohr), solo-hornista Berlinske filharmonije i jedan od najčuvenijih hornista današnjice. Snimak te verzije objavljen je na Isidorinom autorskom kompakt disku u izdanju nemačke diskografske kuće CPO. Isidora je načinila verzije ove kompozicije i za engleski rog, čiji je snimak za engleski rog i gudački orkestar objavljen na Isidorinom autorskom kompakt disku u izdanju Oboe Classics iz Londona. U tim verzijama Isidora je koristila i instrument oboa-sopile, koji je osmislio Borislav Čičovački, a koji je kombinacija savremene oboe i piska istarskog narodnog instrumenta sopile. Prvi put korišćen u Isidorinoj operi Maratonci, 2008. godine. U naslovu kompozicije Igra drvenih štapova kriju se konture stare legende iz Istočne Srbije. Po toj je legendi je, nekada davno, sazvežđe Orion nastalo tako što je jednoj babi sedmoro momaka otelo ćerku, pa je ona vračala i bacila za otmičarima sedam drvenih štapova. Od tih drvenih štapova nastalo je sazvežđe Babini štapovi (Orion), a od momaka sazvežđe Vlašići (Plejade).


Girotondo (1994) је koncertna minijatura u kojoj je autentični vid amalgamisanja elemenata dva suštinski udaljena izvora Isidorinih inspiracija – narodna i popularna muzika – dostigao jedan od svojih najefektnijih i najbriljantnijih vrhunaca. Verzija za dva saksofona nastala je za grupu američkih muzičara, okupljenih u The Old Dominion University u Ajovi, gde je i održana svetska premijera.

dr Borislav Čičovački



- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Zdenka Kovačiček i Matija Cvek osvojiće vas zajedničkim singlom “Tvoje usne”

Novi singl “Tvoje usne” kolaboracija je s genijalnim Matijom Cvekom kao gostom na Zdenkinom hvaljenom albumu “Konstatacija jedne mačke” koji je tokom ove godine uz CD...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket