MUZIČARKE U ULOGAMA IZA SCENE


Najnoviji nastavak o popularnoj profesiji na muzičkom tržištu Srbije donosi nam priču o dve jedinstvene dame, koje muziku itekako poznaju savršeno u svim porama. Kako? Veoma jednostavno – umeju vešto da spajaju teoriju i praksu. Obe uspešno postoje na sceni i iza scene. Jedan dan su pevačice na bini, sledeći trenutak su muzički PR menadžeri koji stoje iza nekog benda, koncertne agencije ili konkretnog kluba, prostora, čiji kompletan program promovišu na mesečnom, godišnjem nivou.
Kao i Maja Cvetković, liderka alternativnog (hard) rok benda “E-Play”, koja nam je bila u prvoj epizodi ove serije, i ove dve dame su muzičarke i PR profesionalci, koje plove u veoma jakoj konkurenciji i bore se za svoje mesto pod PR nebom.
Isto tako, ove dame imaju i nešto zajedničko: obe su vezane za riff and roll – rock bend “The Bite”. Prva sagovornica je aktuelna pevačica spomenutog sastava, dok je druga dama bivše vokalno uživanje u ovom bendu.

Ovo su njihove priče u svetu muzike i u svetu muzičkog Public Relations-a.

Prva dama za danas je …

LJILJANA ZDRAVKOVIĆ
Muzički PR manager

Klubovi: Garaža, Fest
pevačica benda THE BITE


ČESTO SU MI MANJI PROJEKTI VEĆI IZAZOV

Svestrana, izuzetno vredna, praktična, pragmatična, deluje kao da ceo život živi u samo godinu dana. Novinari uvek od nje dobijaju na vreme PR najave za sve zanimljive i atraktivne rock ili hard rock koncerte u klubovima, a sama ima značajno iskustvo kao novinarka u domenu rok muzike. Njen prepoznatljiv i privlačan glas krasio je nekoliko prestoničkih radio stanica (Radio 3, Rock radio), gde je vodila emisije upravo o muzici, a pisala je i za razne online medije kao izveštač sa mnogih koncerata stranih muzičara. Ipak, njena velika ljubav je pevanje, te je iskustvo stekla i na sceni na kojoj uvek ponosno dominira, i posle nekoliko cover bendova, aktuelna je u sastavu “The Bite”, neobičan spoj energije panka, hard rocka u zanimljivoj fuziji zvanoj “Riff and roll”.
Pored karijere muzičarke u bendu koji dosta snima spotove i nove pesme, i nastupa po Srbiji, ona je PR menadžer muzičkih klubova – kultni Fest u Zemunu, kao i Garaža.
Osim toga, ova rokerska dama je i PR pojedinih bendova na duže ili kraće, zavisi od dogovora, ili samo po jednom koncertu, van prostora spomenutih klubova. Tako je bila PR koncerta benda “Irish Stew” u Domu omladine proteklog vikenda (subota, 02.11.).


Ona je, naravno … LJILJANA ZDRAVKOVIĆ.

Veliki ljubitelj muzike, u praksi i teoriji, privlače je mediji, ali i sve na samoj muzičkoj sceni, voli obe strane ogledala, da vlada binom, i da promoviše druge na njoj.
Radila je i kao stalni spoljni PR saradnik za koncertnu agenciju “Charm Music” koja realizuje isključivo koncerte stranih muzičara, te je Ljiljana radila kompletnu PR platformu za takve zvezde kakvi su Mando Diao, Tom Odell, Garbage, Dead Can Dance ili najskorije – velika zvezda Eros Ramazzotti. Ipak, ono što je važno za Ljilju reći je da je ona – freelancer. Slobodni strelci nisu vezani ni za jednu kuću i zvezde, rade sami, po dogovoru, ugovoru, po potrebi, da svima na taj način bude komforno.
Kao da joj nije dosta toliko angažmana, Ljilja je PR i raznih muzičkih festivala po zemlji, radi i za hrvatski Ticketshop, a uskoro i za Ticketshop.rs u Srbiji koji treba da krene sa radom. Od aktuelnih angažmana, Ljilja je i PR za BARF 9- Beogradski autorski rok festival, čije će finale biti održano 15. decembra u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Prijavljivanje bendova je uveliko u toku i traje sve do 25.11.

Hajde da čujemo Ljiljinu priču.

Od kada si ti u PR vodama, i da li si zavolela upravo odnose sa javnošću preko novinarstva ili preko muzike, jer si istovremeno odavno pevačica, muzičarka? Muzika i umetnost oduvek su bili tvoja ljubav za ovaj PR posao?

– Počela sam da se zanimam za PR odavno, kada me je tadašnji poznanik zamolio da mu pomognem oko koncerta Skunk Anansie… Gledala sam “sa druge strane” kako ljudi rade taj posao ali nisam imala nikakvog iskustva. A ispostavilo se da za njega imam nekog smisla. Godinama kasnije su počele da iskrsavaju neke ponude i otvorile su se neke prilike da se time bavim ozbiljnije i ja sam to prihvatila. Poznavala sam već taj svet iz različitih uglova i čini mi se da mi je nekako prirodno došlo da odem na tu stranu. Najveći deo onoga što radim jeste muzika, ali radim i neke kampanje koje nemaju veze sa tim. Drugačije je, ali osnove PR-a su u suštini iste pa mogu u nekom procentu sebe da vidim i u svetu koji nije isključivo muzički. Ono što znam je da nikad ne bih mogla da se bavim odnosima s javnošću koji imaju bilo kakve veze sa politikom.


Kako izgleda tvoj dan i mesec u vezi PR posla – digitalne kampanje, gostovanja na elektronskim medijima?


– Dan, nedelja, mesec… izgledaju onako kako posao u tom momentu zahteva. Postoje stvari koje moram svaodnevno da obavljam, one koje moram da obavljam periodično… Nema pravila, kao frilenser mogu da imam pola sata posla dnevno, a nekad i po 20.

Danas je sve više dama koje se bave muzičkim PR poslovima. Zašto je to tako? Da li je to naišla prava dominacija ženskog pola koji voli i razume se u muziku više od muškaraca?


– Ne znam koliko to ima veze sa muzikom, mislim da je više u pitanju činjenica da su žene generalno više naklonjene PR-u, pa samim tim i ovom muzičkom. Ne razumeju se žene više u muziku od muškaraca, samo je moguće da imaju bolji osećaj kad dođe do toga kako muziku treba promovisati.

Da li danas dobar muzički PR mora da se odlično razume u muziku, da prati sva dešavanja i aktuelnosti, a možda i sam predlaže koji bendovi da nastupaju i bukiraju se? Ti si onda istovremeno i promoter, organizator koncerata?

– Mislim da je za dobar PR u muzici osećaj važniji od bilo čega. Doduše, ja mislim da je osećaj generalno najbitniji u bilo čemu u životu, tako da je moguće da sam subjektivna. Da, treba da se razume u muziku i dobro je i kada se muzikom i bavi, jer onda poznaje materiju i „iznutra“. A koliko će se PR menadžer baviti i drugim segmentima tog posla zavisi od ličnih afiniteta, želja, ali i poverenja onih za koje radi ili sa kojima radi.

Radila si za koncertne agencije, ali i klubove, mnoge festivale, bendove. Koji PR projekti/kampanje su ti bili najizazovniji u poslednjem periodu vezano za koncerte i festivale na kojima radiš?


– Svaki posao ima svoje izazove… Deluje da najveću odgovornost povlače veliki koncerti (kao što je recimo Eros Ramazzotti u Štark Areni), ali u današnje vreme nije ni malo lako ispromovisati male događaje u rok klubovima. Treba konstantno održavati dobre veze sa publikom i stalno nalaziti načine da ispromovišeš različite događaje u jednom klubu, u moru dešavanja u glavnom gradu… Ili pronaći „mesto“ nekim manjim bendovima na medijskom „nebu“ (koje je prilično sivo, ako se radi o rokenrolu). Odnos medija prema vama menja se u zavisnosti koliko im je događaj interesantan. Kada radite velike koncerte i sa trenutno aktuelnim izvođačima – oni zovu vas, kada radite male događaje – sve je na vama. Tako da su mi često manje stvari mnogo veći izazovi.


Jedna si od retkih PR menadžerki danas koja u isto vreme radi zaista dosta PR projekata, nevezano samo za klubove gde si najviše angažovana. Kako stižeš da se i pored silnih obaveza baviš i muzikom u bendu “The Bite”? Osim Maje Cvetković i Julijane Vincan jedina si u tom svetu koja se i kreativno – praktično bavi muzikom, ne samo teorijom, znači li to da si sama sebi najbolji PR?


– The Bite je ljubav. Bavljenje muzikom je deo mene, verovatno najbitniji. Mogu sutra da se bavim i prenošenjem kutija u nekom magacinu, ali muzikom ću se baviti i dalje. Kad nešto zaista voliš onda uvek nađeš vremena. Verujem da je i sa Majom i sa Julijanom isti slučaj.


Koliko je danas teško plasirati informacije medijima – novinarima? Da li je lakše dopreti do publike na društvenim mrežama nego do novinara koji ponekad ne izlaze u susret za sva kulturna dešavanja, koncerte, festivale?


– Nije teško plasirati informaciju, ali je teško „nagovoriti“ ih da je objave! Doduše, govorim iz ugla nekoga ko se u najvećem broju slučajeva bavi promocijom muzike i dešavanja koji nisu mejnstrim. Nije lako, zaista, mesta za za promociju kvaliteta je sve manje. Ali zato sam dodatno zahvalna onim novinarima / medijima koji uvek nađu mesta za takve stvari i bez obzira na situaciju ipak potroše malo vremena i energije da podrže ono što radim. I zbog toga, ali i zbog činjenice da se ljudi sve više baš na mrežama i informišu o onome što ih zanima, dobro je da one postoje i smatram da je veoma važno da svako ko se bavi PR-om dobro poznaje kako društvene mreže funkcionišu.

Šta bi sve mogla u PR stilu da nam najaviš iz tvoje PR radionice u narednom periodu?

– U klubu Fest smo imali odličan provod uz “Bad Copy” 2.11., a presrećna sam i što će 8. novembra tu nastupiti i Letu štuke, to će stvarno biti koncert za pamćenje! Onda, 16. novembra slušamo i KKN… Mnogo se zanimljivih događaja planira za ovu sezonu, preporučujem ljudima da nas prate na mrežama, jer ne mogu sad ni sve da otkrijem… U Garaži su u prošli petak, 1. novembra bili čuveni Love Huntersi, kasnije u toku meseca dolaze i Bjesovi (09.11.) i Najda (15.11.). Opet, društvene mreže su tu pa neka ljudi izaberu šta im se najviše sviđa. Ali moram da kažem da sam presrećna što sam radila sa ekipom iz “Irish Stew” koji su imali zaista odličan, veliki i uspešan koncert 2. novembra u Domu omladine, povodom „novih 15 godina“ rada!

Ovim naša sagovornica završava priču na temu svog iskustva muzičkog PR-a.


Sledeća neka se pripremi ….

JULIJANA VINCAN

Muzički PR manager
Duo “Playade”

MEDIJI SU ZA MENE PRIRODNO STANIŠTE

Novinarka, pevačica, muzički PR, ali i PR kulture, organizatorka, radi booking koncerata. Već smo sa njom, kao i sa Ljiljom Zdravković, imali intervju za naš portal Music Pocket. Ali ovde je priča fokusirana na nešto drugo, isključivo – profesiju muzički PR. Pevala je u grupi “The Bite”, bila deo sastava “ABBA Real Tribute Band”, ali se bavila i PR-om i bukingom benda “Dea Dia” u kojem je pevala skoro tri godine. Ume lako da menja žanrove, da peva hard rock, onda pop, sve joj leži i sve može. Trenutno je veoma aktuelna sa specifičnim projektom – duo “Playade” gde deli priču sa Željkom Milošević na harfi, a ona vokalno dočarava svetske pop hitove, što je poseban koncept i nešto novo na našoj muzičkoj sceni. Osim toga, peva i u bendu “Valentino” Zija Rizvanbegovića. Freelancer. Sama svoj gazda.
Ipak ovde sada nismo zbog njene muzičke karijere, već – PR poslova.

Ona je naravno … JULIJANA VINCAN.

Dama koja istovremeno bila PR za veoma aktivan koncertni prostor i pivnicu “Subbeerni centar” i restoran “O.U.R. Pub” u kojem su se gotovo svakodnevno održavale svirke. Ovaj prvi je bio dosta produktivan sa neverovatnim brojem najviše alternarnativnih rock bendova koji su prošetali scenom od samog otvaranja decembra 2017. godine, i sve je to bilo neophodno ispratiti u domenu PR-a. Drugi prostor je pretežno sa cover bendovima, ali bukiranje tolikog broja sastava iz noći u noć zaista je pravi podvig. Na sve to za kratko vreme uspevala je da bukira na desetine bendova za manifestaciju “Beer Garden” na Adi Ciganliji i da bude lični PR mnogim sastavima,među kojima su i The BestBeat (The Beatles Tribute) i Magic Bush. Sada Julijana između ostalo radi i za festival savremenog plesa “Dani Smiljane Mandukić“, dakle pozorišni PR, onda je i filmski PR za čuveni festival o ljudskim pravima “Slobodna zona” (07.11.-12.11.). A broj klijenata sve je veći. Kako uspeva? Da nije klonirana?

Hajde da zavirimo u njen svet.
Sledi – Julijanina priča.


Od kada si u PR profesiji, i da li si zavolela odnose sa javnošću upravo preko muzike, jer si istovremeno odavno pevačica, muzičarka, ili i preko novinarstva jer se i time baviš? Muzika i umetnost su bili uvek presudni za PR struku?


– Od malena se bavim muzikom. Išla sam u Muzičku školu za klavir i solo pevanje. Takođe sam išla u Zrenjaninsku gimnaziju. Pošto sam živela u srednjoškolskom internatu, otkrila sam mnoštvo mogućnosti tamo. Imali smo divne vaspitače (da, kaže se vaspitač iako je srednja škola u pitanju) i dosta sekcija. Mene su, naravno, skoro sve zanimale. Tako sam pisala za srednjoškolski časopis „IN“, vodila i uređivala radio emisiju „Euforija“ koja se emitovala na Radio Zrenjaninu u to vreme, bila i u muzičkoj sekciji, likovnoj. To je bio moj prvi susret sa novinarstvom. A kako sam pevala od 14. godine u bendovima, sve se isprepletalo. Neko je trebalo da se bavi promocijom svih tih bendova i to sam nekako uvek bila ja. Volim medije, jezike, muziku, kulturu i umetnost u širem smislu… A oduvek sam samo radila ono što volim, tako je i danas.


Kako izgleda tvoj dan i mesec u vezi PR posla – digitalne kampanje, gostovanja na elektronskim medijima?


– Moj život je jako dinamičan. Onaj od pre tri meseca skoro da nema veze sa ovim sada, te je isto i sa poslom. PR-om sam se bavila dosta kada su u pitanju muzičari, ali sam dosta saradnji i odbila. Jednostavno jer sam shvatila da mi je mnogo bolje da tu energiju usmerim na sebe i svoje priče. Kvalitetan PR se UVEK isplati, bez greške. Promišljajući o svemu, uvidela sam da je trebalo da se usmerim na solo karijeru u svakom smislu, još mnogo ranije.

Ja sam preduzetnik, nisam radila u agencijama u strogom smislu, ali jesam kao spoljni saradnik. Iako to mnogi ne znaju, poslednjih pet godina sam možda najviše imala klijenata iz IT industrije, ali su tu bile i neke advokatske kancelarije, kompanije iz najrazličitijih oblasti, klubovi, festivali, bendovi, muzičari, teatri… Stvarno je svega bilo.  Ono što je pohvalno za mene i što me raduje je da sam retko kad sama tražila klijente ili posao bilo kakav. Najčešće mene neko nađe.


Danas je sve više dama koje se bave muzičkim PR poslovima. Zašto je to tako? Da li je to naišla prava dominacija ženskog pola koji voli i razume se u muziku više od muškaraca?

– Čini mi se da su žene ipak malo veštije na tom polju. Kao što ipak muškarci vladaju određenim oblastima, jednostavno se više bave određenim zanimanjima, tako je češći slučaj da imamo žene koje se bave PR-om, pa i HR-om, novinarstvom… Dok recimo imate više snimatelja, dizajnera zvuka, itd. Ali, naravno, postoji i mnoštvo mukaraca koji se bave fenomenalno ovim poslom.

Da li danas dobar muzički PR mora da se odlično razume u muziku, da prati sva dešavanja i aktuelnosti, a možda i sam predlaže koji bendovi da nastupaju i bukiraju se?


– Ako je neko već dobar PR i odlično se u tome snalazi, mislim da nema mnogo razlike koju oblast prati/promoviše. Naravno da je uvek veliki plus i poželjno da se određena tema drži u malom prstu, ali dobar PR je dobar na svim poljima, brzo uči, brzo kapira, savlada sve za tren. Svakako, kontakti mnogo znače, stoga je ipak veštiji onaj koji se kreće, druži, prati dešavanja, onaj ko je u konstantnom kontaktu sa medijima, muzičarima i svima koji se bave muzikom na bilo koji način.


Umeš li biti istovremeno i promoter, organizator koncerata? Opiši nam nedavno iskustvo brzinskog bukiranja bendova za festival Beer Garden na Adi i promociju tih svirki?


– Uzbudljivo. Nije mi ništa zanimljivije nego kad imam velike izazove. Bilo je dosta stresno, ali kad se uradi određeni posao, nastupa zadovoljstvo koje je neprocenjivo. 

Bila sam u različitim prilikama buking menadžer, PR, muzičar, osoba za digitalni marketing, organizator koncerta, stage menadžer. Imam dovoljno iskustva da zaista znam sve to da radim. Mogu sve da organizujem od nule, mogu i da ispromovišem i da nađem ljude i sve ostalo. Ako nešto ne znam, znam gde mogu da saznam i to je ključno. Ali su svakako najbolji rezultati ako sam zadužena za nešto konkretno unutar tima u kojem su dobro raspodeljeni poslovi i zaduženja.

Ove godine na Beer Gardenu moj zadatak je bio da bukiram bendove za radne dane i nedelju, kao i promocija istih na društvenim mrežama. Prošle godine sam se bavila i medijima za ovu manifestaciju. Rad na takvom događaju počinje mnogo pre početka, a završava se mnogo posle završetka, kao što je i inače slučaj ako ozviljno organizujete nešto. Ključna stvar su ljudi sa kojima se radi, tim, uvek i svuda.

Da li stižeš pored obaveza oko dua „Playade“ da i na miru odgledaš svirke o kojima pišeš PR objave za medije?

– Moj glavni fokus ovog trenutka jesu „Playade“, na drugom mestu je apsolutno sve ostalo, pa i moja solo karijera, kojom sam napokon počela da se bavim. Malo sam zagrebala po površini toga početkom ove godine, ali u potpunosti smatram da treba da budem muzičar/vokal na prvom mestu, pa onda sve ostalo. Pevam u grupi „Valentino“ i to mi isto pričinjava veliku sreću i drago mi je da sam deo i tog tima. Tako da skoro sve svoje PR snage trenutno usmeravam na „Playade“ i sebe. Za sve se nađe vremena. To je moje mišljenje, samo je pitanje koliko ste uporni i ludi, a ja za sve što volim imam vremena.


Najviše si bila vezana za O.U.R. Pub Subbeerni centar? Kako je to biti PR konkretnog muzičkog kluba i jednog kluba-restorana?


– To je bilo lepo iskustvo i mnogo sam zahvalna na tome što sam uopšte imala priliku da se bavim tim stvarima. Za O.U.R. Pub sam se bavila i bukingom bendova i to mi je bilo čak i najslađe. Mnogo volim da komuniciram sa muzičarima i da kreiram program. Oba mesta sam baš volela, divna su u svakom smislu.

Sada sam, ipak, više fokusirana na sopstveno bavljenje muzikom. Malo sam se vratila i u svet PR-a za IT kompanije, jer to su veoma egzaktni poslovi. Tačno se sve zna u najsitniji detalj i IT-jevci su ipak najjači kod nas, stoga je moj muzički PR trenutno rezervisan samo za moje priče. A upravo ove nedelje je od kulture najaktuelnija “Slobodna Zona”.

Pišem i za neke medije, to volim da kažem da je moj hobi, jer je novinarstvo moja velika ljubav. Tako pišem za časopis „Nova ekonomija“, portal „Pokazivač“ i sarađujem sa još nekoliko medija i dalje kao novinar.


Kako stižeš da se i pored PR obaveza baviš i muzikom? Osim Ljiljane Zdravković i Maje Cvetković jedina si u tom svetu koja se i kreativno – praktično bavi muzikom, ne samo teorijom, znači li to da si sama sebi najbolji PR?

– Verujem da ću u nekom trenutku i sama potražiti PR-a koji će mi pomoći da razvijam svoju muzičku karijeru, pod tim spadaju i svi muzički/glumački projekti u kojima sam. Veoma sam zadovoljna kako to radim za sebe, a ako moje muziciranje uzme tolikog maha da sam stalno po turnejama, u tom slučaju jednostavno fizički neću moći da se bavim time, pa čak ni bukingom nastupa. Tada ću se isključivo baviti pevanjem i nemam apsolutno ništa protiv da tako i bude. A sasvim je sigurno da ljudi koji se bave muzikom, kao što je to slučaj sa moje dve koleginice, ipak imaju malo više smisla za te stvari.


Da li ti leži digitalna sfera objava za medije ili gostovanja na TV, kao i u štampanim medijima?

– Sve mi leži i sve obožavam. Došla sam u fazu kada nemam ni trunku treme kada idem npr. na TV ili radio gostovanje, već se radujem i jedva čekam da opet gostujem negde. To mi je tako postala svakodnevnica, da sam se možda malo čak i navukla na taj slatki adrenalin i uzbuđenje javnog nastupa. Sigurna sam da bih mogla i da budem TV ili radio voditelj, jer sam opuštena pred kamerama i mikrofonima, tako da se nadam da ću da se okušam i u tim zanimanjima. 

Bavila sam se novinarstvom npr za RTS kada sam pripremala priloge za emisiju „Ekonom i ja“ skoro tri godine. Pre toga sam radila u naučnoj redakciji RTS-a brojne emisije, priloge i još mnogo toga. Imam baš mnogo iskustva u svim tipovima medija. Radila sam na portalu, u štampi i na televiziji. Jedino sam na radiju poslednji put bila u srednjoj školi, ali vratila bih se za tren i brzo uklopila u radijsko okruženje. Meni su mediji prirodno stanište, ne umem da živim bez njih. Jednostavno – obožavam ih!


Kakvo je iskustvo bilo biti PR menadžer bendova kakvi su „The BestBeat“ ili „Magic Bush“? Da li se podrazumevaju objave non stop o aktivnostima benda, vodiš im FB stranice kao njihov admin, predstavljaš ih u medijima, na TV?

– Da, to sam sve radila. I mnogo više od toga. To je obaveza 24/7. Mnogo energije i vremena je potrebno da se bude menadžer jednog/dva ili više bendova. U ovom slučaju jednog fantastičnog tribjut benda i jednog autorskog sastava. Preveliki je input, a da bi se taj input isplatio, potrebno je da prođu godine. Tu sam negde najviše shvatila da treba da se tako celovito, bar za sada, bavim isključivo svojim muzičkim projektima.


Koji su sledeći tvoji PR poduhvati i kako bi mogla da nam najaviš sada da privučeš naše čitaoce da dođu baš na te koncerte? I da najaviš u stilu PR-a dešavanja u tvom sastavu „Playade“?


– Nedavno tokom oktobra sam radila PR za manifestaciju savremenog plesa „Dani Smiljane Mandukić“ u Bitef teatru i često sarađujem sa Hleb Teatrom, oni su mi jedni od klijenata. Nešto najsvežije je filmski festival „Slobodna zona“, koji traje od 7. do 12. novembra. Što se tiče PR-a uvek imam klijenata i uvek će ih biti, često sami dođu do mene i na tome im hvala. Što se muzičkog PR-a i bukinga bendova tiče, imam nekoliko grupa sa kojima povremeno sarađujem, ali bukvalno ne forsiram uopšte tu priču, malo sam se povukla, jer hoću da se bavim svojom karijerom.

Playade“ su nešto najlepše što mi se ikad desilo što se muzike tiče. To je ideja sa kojom se budim i ležem. Željka Milošević, harfistkinja, i ja se čujemo bilo preko poruka ili pozivom po nekoliko puta dnevno. To je neiscrpna inspiracija i motivacija. Imamo vanserijsku energiju koja nas pokreće i to svi vide i osete. Gde god da smo do sada nastupale ili se makar pojavile da damo intervju, svi su odreagovali sa oduševljenjem. Ne mogu da opišem koliko ljubavi i sreće crpim iz tog našeg sastava! Imale smo predivan nastup nedavno u Subotici u Gradskoj kući na festivalu „Vino i gitare“. Dosta nastupamo po korporativnim događajima i eto, baš nekako najviše za IT kompanije. Izaći ćemo i na Knez Mihailovu. Ključno je to da bismo stalno svirale, gde god možemo, toliko smo zaljubljene u naš projekat. Mislim da je ljudima to sasvim dovoljno da dođu da nas čuju. I da, pripremamo nešto jednostavno FENOMENALNO za naredni period. Proširenje sastava sa još devojaka. Grupa „Playade“ će biti pojačana izvanredno talentovanim i prelepim devojkama, u pitanju su bubnjarka i basistkinja. Takođe, Željka i ja sarađujemo sa jednim DJ-em, te smo spojile electro sound sa harfom i vokalom. To možda ni u svetu niko ne radi. Ovo je jedna posebna, skroz unikatna priča. Zaista mogu zauvek da pričam o našoj grupi i da nikad ne stanem. Eto, toliko je obožavam. Mislim da je to i više nego dovoljan poziv za sve da nas stvarno čuju i vide i da se makar malo zaljube u našu priču, kao što smo i nas dve.


– Tako nam završava svoju priču jedan od traženijih muzičkih i uopšte iskusnih PR menadžera danas. Sledeće dame u sledećem nastavku naše priče.

– Nastaviće se … –

Izvor: Ivan Makragić

Fotografije: Mrvica / Lazar Kovačević Jovanović / Valentino Bilić / Bojan Stevanović

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here