EXIT razgovori: Marko Grabež iz benda “KOIKOI” – Od kada znam za sebe, znam za Exit

„Kada kod svoje kuće napraviš dobar koncert, to je najjači osećaj“

NOVI SAD, 10. jula (Tanjug) – Nezavisni alternativni sastav “KOIKOI” održao je koncert prve večeri 07.07. na festivalu EXIT u Novom Sadu, a pevač i gitarista benda, poznat pre svega kao glumac – Marko Grabež kaže za agenciju Tanjug – online magazin Music Pocket da uživa kada spaja ove dve umetnosti, jer podjednako voli glumu i muziku.

  “Svi koji smo odrastali na ovim prostorima, stasavali smo uz Exit festival, i od kada znam za sebe, znam za Exit. Kad sam bio baš mali, redovno sam gledao direktne prenose koncerata sa Exita na RTS-u, od dva ujutru, obično sa Dance Arene. Odmah sam pomislio kako hoću i ja da tu nastupam”, izjavio je Marko Grabež, koji je svirao na bini Visa Fusion Stage.

U to vreme je pratio svitanje i Exit, nije spavao noćima, što mu je bio deo odrastanja, kada traje festival jednom godišnje.

Grabež opisuje dalje periode da je počeo da posećuje Exit, prvo sam, onda sa društvom, u početku je išao na jedan dan, a kasnije se produžilo na svih četiri.
Kasnije je prestao da odlazi na festival u nekom trenutku.

„Promenila se klima, publika, ciljna grupa, i malo smo svi na neki način odrasli. I onda mi je sada povratak na Exit takodje veoma drag, posebno jer dolazim u drugoj ulozi, ne više kao posmatrač, već učesnik“, primetio je Grabež.

 Muzičar je izjavio kako ga nije Exit dalje u toj meri interesovao, jer se dosta promenio od početne ideje, osnivanja, ali da mu je sada drago da je ovde.

 Sastav neobičnog naziva “KOIKOI” čini sledeći kvartet: Marko Grabež (gitara, vokal), Ivana Miljković (sint, vokal), Emilija Đorđević (bas, vokal) i Ivan Pavlović Gizmo (bubanj, semplovi).

 Publici su se premijerno predstavili 2019. godine na kompilaciji “Hali Gali2” – platformi, koja udružuje novu generaciju muzičara i publike koji se ne ograničavaju standardnim muzičkim žanrovima, već vole eksperimentisanje.

 Predstavljaju pravi fenomen na domaćoj muzičkoj sceni, jer samo što su se pojavili sa debi albumom “Pogledi u stranu” (2021), već su svuda traženi, tako da im je normalno da sviraju koncerte tako brzo i širom bivše Jugoslavije.

 Sigurno je prijatan i neočekivan osećaj da ponovo na neki način ujedinjuju bivšu SFRJ.

“Nekako od starta nismo imali odnos prema tom uspehu da nas to iznenadjuje. Muzika bi trebalo da komunicira ne samo po ovom ili sledećem regionu, već i znatno šire. Cilj nam je da ko god može da se “nakači” na našu muziku, da to uradi, bez obzira na jezičke barijere. Što se tiče regiona, od starta smo znali i očekivali da će naša muzika tamo da se uključi”, samouveren je vokal i gitarista “KOIKOI”.

 Nedavno su imali koncert u rasprodatoj sali “Amerikana” Doma omladine Beograda, nastupali su u još nekim klubovima kao sve popularniji “Drugstore”.

 Muzičari često imaju tremu kada treba da osvajaju rodni grad, ovde je to u pitanju upravo prestonica ili veći gradovi kao Novi Sad.

 “Apsolutno je tako, Beograd predstavlja za mene najveću tremu i frku. Najludji i najopušteniji smo bili u Estoniji, kada smo svirali, jer znamo da nema šanse da nas tamo bilo ko poznaje. Uvek je sa gostovanjima tako, budem mnogo rasterećeniji, jer nema lokalnog konteksta, pogleda u publiku gde me svako poznaje, i ja mnoge znam. Mnogo je teže da se opustim pred najbližima”, smatra Grabež.

Istaknuti glumac i pevač dodaje kada se probije ta barijera i stvori jedna posebna konekcija sa publikom, onda je sve veoma čarobno i jedinstveno.

 „Kada kod svoje kuće napraviš dobar koncert, to je najjači osećaj“, smatra Grabež, koji je sa bendom nastupao na raznim manifestacijama, povodima, festivalima u Beogradu, kao ispred Muzeja Jugoslavije, ali i kroz sve bivše republike – Sloveniju, Bosnu, Hrvatsku, Makedoniju.

 Nakon uspešnog beogradskog koncerta u Domu omladine, u aprilu, bend „KOIKOI“ je već vrlo brzo nastupao u Novom Sadu, koji drugu godinu zaredom ima uvek veliki broj festivala i manifestacija kroz Fondaciju „Evropska presonica kulture 2022“ i time je svaki mesec zapravo kao Exit u malom – gostuju muzičari iz inostranstva, kao i celog regiona.

 Tako je Exit na neki način jedan veliki deo umetničkog spektakla koji u Novom Sadu traje već godinu i po dana.

„Vraćamo se često u Novi Sad, svaki drugi vikend se nešto odigrava, stvarno je veoma bogato, sve se uvezalo, da je non stop aktivnosti. Nije prošlo ni dva meseca kako smo ovde gostovali na programu „Zastave budućnosti“, tako da je i Novi Sad naš grad“, sa ponosom je istakao Marko.

Sastav „KOIKOI“ smatra se da pripada struji nezavisne, alternativne rok scene, ne toliko glavnoj struji – mainstream.
 Ipak, ima nekih bendova i muzičara – Nikola Vranjković, „Buč Kesidi“, „E-Play“, „Artan Lili“ koji su se iz jednog snažnog alternativnog zvuka, približili ubedljivo ka mejnstrimu.

 Neki umetnici imaju odnos ka tome da se te dve celine danas prelamaju i imaju bliskosti.

 „Pripadam generaciji kod koje se ta granica prilično izbrisala. Toliko slušam raznoliku muziku, da sam prestao da pravim tu vrstu distinkcije, da je jedno mejnstrim, drugo alternativa. Realno, muzika koju mi pravimo, prilično je – komercijalna“, ocenio je jedan od lidera ovog kvarteta.

 On priznaje da ne zna tačno šta se danas sve definiše da je mejnstrim muzika, gde se pravi ta granica šta je alternativna muzika, a šta nije.

 „Glavna polazna tačka nam je da naša muzika komunicira. Onda zapravo ko će naše stvaralaštvo negde da svrstava, mislim da za tim nema potrebe. Važno nam je samo da ne postanemo mejnstrim sa nekim proračunatim namerama i odnosu, u smislu da znamo šta prolazi, pa bismo samo to da sviramo. Koji god žanr da nam dodje na probi, sviraćemo ga samo da prirodno izadje od nas“, opisivao je muzičar senzibilitet benda koji je veoma energičan i dinamičan na bini, uvek se daju maksimalno u svakom pogledu.

 Nije jednostavno odrediti kojem žanru pripada bend, time su malo otežali publici da ih definiše u nekoliko reči.

 Marko je pokušao da razjasni koja je to vrsta muzike koju komponuju i sviraju svi zajedno.

„Ima neka tri osnovna punkta koji označavaju „KOIKOI“. Iskreno, ne volim ni ja kad bendovi ne znaju da objasne kome žanru pripadaju, jer onda odmah ističu to sve kao da je nešto veoma autentično i neobično do te mere da ne znaju da ga okarakterišu. Zato se uvek trudim da objasnim, tako da smo mi u osnovi – rokenrol, i post-pank, uz uticaje mnogih bendova“, približio je odrednicu Grabež, koji je sa KOIKOI nastupao i na velikom festivalu Arsenal fest 2022 u Kragujevcu (01.07.).

 Takodje, prema njegovim rečima, u bendu je prisutna elektronska muzika kao drugi punkt, i sa treće strane to su etno – folk motivi, koje obradjuju i poigravaju se sa njima.

„Kada sve to spojim, rekao bih da je to neki rok rejv pank sa malo melosa“, definisao je muzičar.

 Iako nezavisni, delimičnu atraktivnost bend postiže jer je Marko Grabež – veoma poznat i priznat glumac.
Prevashodno je vredan i veoma tražen u pozorištu, najviše angažovan u Ateljeu 212 (sjajna duo drama „Crvena“, „Kafa i cigarete – Pozdravi iz Beograda“, „Prisustvo“, najnovija predstava „Amsterdam“), ali i u drugim teatrima (BDP – komad “Čitač” prema istoimenom romanu Bernarda Šlinka, JDP – “Ajnštajnovi snovi”, Boško Buha -„Magareće godine“ Branka Ćopića).

Publika velikog i malog ekrana ga zna iz TV serija “Senke nad Balkanom” (druga sezona) Dragana Bjelogrlića i “Nečista krv – Greh predaka” (film i serija) Milutina Petrovića.

Očekuje se i najnoviji film “Usekovanje” debitanta Siniše Cvetića, koji je nedavno imao premijeru na Festivalu u Sopotu, a uz njega igraju Pavle Mensur, Aleksandra Balmazović, Bojan Žirović, Dubravka Kovjanić i drugi.

 Ipak, kao da mu gluma nije dovoljna, te ima veliku potrebu da se bavi i muzikom.

 

“Muzika je bila u mom životu od kada znam za sebe, znatno pre glume, koja je došla malo kasnije. Zato mi nije samo gluma dovoljna. Imao sam ranije svoj bend “CheGerilaz” u srednjoj školi, sa drugarima, gde je svirao i moj kolega glumac Strahinja Blažić. Kasnije smo tek on i ja upisali glumu na FDU. Dok je muzika bila prisutna, sve je bilo u redu. Onda kad više nismo imali bend, ostala mi je samo gluma, i tada sam osetio prazninu. Isto bih osetio i da prestanem da se bavim glumom. Shvatio sam da nije tačno da mogu bez jednog, a bez drugog ne mogu. Tako sam programiran, da ne mogu ni bez glume ni bez muzike”, opisao je svoje kreativno biće glumac i muzički umetnik.

“Samo sam osetio ogromnu prazninu koju ne mogu da ispunim isključivo glumačkim pozivom, i shvatio da mi je muzika veoma potrebna”.

 Možda je onda idealna ideja da spoji te dve svoje ljubavi, tako da svestrani umetnik sa bendom krene da komponuje primenjenu muziku za filmove, TV serije i pozorišne predstave.

 “Već ima toga u nekim naznakama. Ne bih još ništa otkrivao, ali mi se čini da ćemo vrlo brzo da se prebacimo u neko pozorište I tamo da stvaramo muziku. Tako da očekujte nas tamo”, zaključio je Marko Grabež za Tanjug – Music Pocket, ispred benda “KOIKOI”.

Ivan Makragić

TANJUG
Music Pocket