Numera Dugo sam bio sam  – ne i osećaj i pomenuto stanje – u svoj svojoj neočekivanosti i iznenađenju, potvrđuje da rasni umetnici poput Zorana Marinkovića (i u ovom ostvarenju je autor: muzike,  teksta,  aranžmana, glasa, semplova, produkcije, postprodukcije), ne prestaju da prkose i istrajavaju u svojoj misiji da budu umetnici kada vreme za umetnost nije. Tim pre je njihovo delovanje, u ovom slučaju Zoranovo – još važnije, dragocenije i bitnije, i to se mora istaći i podcrtati kako privatno, tako i javno, što ja upravo činim. Ako nema konkretne enormne i adekvatne materijalne koristi od toga, onda barem da neko obrati pažnju – koliko je to moguće u kulturno devastiranoj Srbiji i regionu.

Uvod pesme Dugo sam bio sam sam je u modernom hard core indastrijal techno ruhu, na koje se oslanja stilizovana i nežna harmonika Saše Nikolića koja podseća na Irsku. Tradicionalnu, naravno. Ovde to deluje tako urbano skladno da pršti od emocija. Numera je kratka vremenski (2:21) ali ubitačna. Kao metak u čelo. Pogada u centar mete! Osvaja najokorelija srca svojom neposrednošću. Miluje nebeskom milinom, na trenutke golica i plaši nečastivim. Plus i minus je u njoj. Kao znak i kao krst! Lirički tematski odabiri su impresivni i univerzalni. Duhovni, metafizički i ljubavni… Navikli smo na to od Bjesova.  Uprkos tome, Bjesomarov singl Dugo sam bio sam je iskorak napred i potpisniku ovih redova se itekako dopada! Verujem da će i vama.

Preporuka za preslušavanje se, naravno, podrazumeva!

Izvor: Milan B. Popović

Fotografije: Valentina Nađ

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here