Džuls Maksvel iz benda “Dead Can Dance”: Želimo često da gostujemo u Srbiji, vaša publika je tako strastvena

Priča o koncertu koji se desio sinoć u Beogradu, novim albumima tokom pandemije, primenjenoj muzici za film, teatar, svojoj prvoj operi, o publici u Beogradu na koncertu „Whitesnake“

BEOGRAD, 13. maja (Tanjug) – Australijski sastav “Dead Can Dance” održao je koncert sinoć (12.05.) u Štark Areni, a jedan od članova ovog benda klavijaturista Džuls Maksvel (Jules Maxwell) iz Irske ekskluzivno za Tanjug / Music Pocket je istakao da bi voleo često da dolazi u Beograd, jer je ovde publika veoma strastvena, što nije često vidjao u karijeri.

“Veoma se radujemo koncertu kod vas, verujemo da će biti uspešno. Mi smo na britanskoj i svetskoj turneji već sedam nedelja, krenuli smo u drugoj polovini marta. Nakon koncerta kod vas, mi sutra već putujemo u Sofiju, a onda i u Bukurešt. Tako da nas put vodi u Srbiju, Bugarsku i Rumuniju”, predstavio je jedan deo plana turneje Maksvel, koji je sa ovim bendom gostovao na rasprodatom koncertu u Beogradu na sceni Sava centra na leto 2019. godine.

Desilo se te godine, tačnije tog 28. juna 2019, da su u isto vreme koncert u Beogradu imala dva strana benda i to oba u organizaciji kuće Charm Music, što se nije nikada desilo u istoriji.

Druga grupa koja je trijumfalno obeležila to veče jeste hard rock sastav “Garbage” na bazenima “11. april”.

Svestrani muzičar Džuls Maksvel juče je potpisivao svoj najnoviji album “Cycles”(2022) u prodavnici ploča “Leila Records” u Beogradu i družio se sa fanovima grupe “Dead Can Dance”.

Bila je to prigodna prilika za upoznavanje sa ovim irskim umetnikom – kompozitorom koji će svojim solo nastupom početi koncert kultne grupe večeras u najvećoj hali na Balkanu.

Verovatno je naporno imati dva nastupa iste večeri, kao predgrupa samom sebi i onda kao klavijaturista uticajnog australijskog sastava.

“Na prvi pogled deluje da je teško, ipak su to dva nastupa zaredom, ali meni je drago da ću u uvodnom delu predstaviti svoj autorski materijal, a onda se prebacujem i sviram klavijature za “Dead Can Dance”. Svidja mi se takav aranžman, jer to su dva različita nastupa”, kaže Maksvel.

Poreklom je iz Irske, ali trenutno živi u Londonu sa suprugom i malim sinom, dok svira i nastupa po svetu sa australijskim bendom “Dead Can Dance”.

Najznačajnija svetska world music grupa, jedinstveni muzički fenomen, vratila se beogradskoj publici sinoć nakon izuzetno uspešnog prvog susreta u našoj zemlji 2019. godine, a sada slave 40 godina postojanja. Ipak, od tada se dosta toga promenilo, jer je nastala pandemija korona virusa, koncerti, kulturne aktivnosti su najednom obustavljene u celom svetu.

“Bilo je veoma frustrirajuće za sve nas kada je izbila pandemija, jer smo sa grupom morali da odložimo tri turneje, veoma nezgodno. Imali smo započetu američku turneju, koju smo morali da pomerimo za neke neizvesne datume, znate već kako se ništa nije moglo znati tada 2020. godine. Uticalo je takodje i na moj autorski rad, projekti koje radim za pozorište su takodje stali, jer su teatri tada bili zatvoreni. To je bio snažan udarac za mene lično”, rekao je Maksvel, i dodao da je u tom periodu bio jako kreativan, snimajući razne albume u svom malom studiju.

Tako je iste 2021. godine objavio dva albuma – “Nocturnes” za diskografsku kuću “Archangelo Recordings”, kao i “Burn” sa pevačicom ovog sastava “Dead Can Dance” – Lisom Džerard.

Onda je usledio “Cycles”, koji je, prema njegovim rečima, zapravo nastavak, kao drugi Volumen, nova celina materijala “Nocturnes”.

Novi album “Cycles” je objavljen je 25. marta ove godine za berlinsku kuću “Ghost Palace”, a dostupno je i ograničeno duplo vinil izdanje sa upravo njegovim prethodnikom – “Nocturnes”.

“Sva tri albuma su nastajala pre pandemije, i onda su tokom virusa Kovid 19, i celog karantina, samo dobili svoj završetak u post-produkciji. Pandemija mi je i omogućila da ih konačno privedem kraju. Kad ne smete da imate koncerte, onda vam samo to i preostaje – albumi”, jasan je umetnik čija je muzika gostovala u Nacionalnom teatru Londona, Kraljevskoj operi, Šekspirovom teatru Globe i The Roundhouse.

Novi album je projekat meditativne muzike, mirnog i ciklučnog ritma, duboke atmosfere i na momente dramatičan, sa sledećim instrumentalnim kompozicijama: “Deeper Sleeper”, “Sally Breathe”, “If You Must Go”, “Buttonwillow”, “The Warmth of Him”, “A Rose On The Road” i “Horace Pippin Said”.

Ako bi morao da album definiše u kratkim crtama, Maksvel smatra da je njegov novi projekat – “muzika duše” i “veoma zanosan”.

Izuzetno produktivan i svestran, Maksvel je – klavijaturista, kompozitor, tekstopisac, izvanredan multiinstrumentalista, stvara primenjenu muziku za teatar i film, ima toliko uloga koje pomiruje u jednoj kreativnoj osobi.

Ipak, on je naveo da mu ta svestranost olakšava posao i kreativnost, jer spaja sve te angažmane, te je tako album “Nocturnes” kao melanholičnu kolekciju instrumentalnih komada, veći deo napisao u saradnji sa plesnom kompanijom “Vincent Dance Theatre” iz Velike Britanije.

Kako je angažovan u bendu Lise Džerard, jedne od najlepših svetskih vokala i muzičkog genija Brendana Perija u “Dead Can Dance”, nekad se stiče utisak da nema mnogo vremena da se posveti svom autorskom radu.

“Meni je sve to izazov, jer u bendu sam u ulozi klavijaturiste, ali sa Lisom saradjujem na različitim projektima, album “Burn” je samo jedan od njih. Tako da u ovoj grupi moja rola nije samo sviranje, omogućava mi širu paletu saradnje”, smatra Maksvel, koji je do sada objavio pet solo albuma.

Na svoj zajednički put Brendan Peri i Lisa Džerard krenuli su još 1981. godine u Melburnu, iza njih je osam studijskih i tri live albuma, i mnogo uspešnih svetskih turneja, a komponovali su muziku za brojne filmove, među kojima je najpoznatiji “Gladijator “ (2000) Ridlija Skota.

Maksvel nije toliko pisao muziku za filmove, želeo bi da mu se u tome pruži više prilike, a njegov rad na Šekspirovom “Globu” uključuje produkciju “Mletački trgovac” Vilijama Šekspira iz 2016. godine sa Džonatanom Prajsom u glavnoj ulozi i komad “Boudike” iz 2017. sa Ginom Meki.

Na tim dramskim projektima Maksvel kaže da je imao ulogu tekstopisca, jer su morali da se osmisle reči, stihovi u pozorišnim komadima, gde nema isključivo plesa – neverbalnog teatra.

Kreirao je muziku za moderne plesove za Vincent Dance Theatre, Bern Ballet, Skanes Dansteater Malmo, Jasmin Vardimon i Candoco Dance Compani.

„Sam ples dok ga gledate već je kao muzika, pruža vam toliko toga i inspiriše vas lako da stvarate kompoziciju te vrste pozorišta“, primetio je Maksvel.

Tokom 2019. godine komponovao je svoju prvu, debitantsku operu “The Lost Thing” na pozornici Kraljevske opere u Kovent Gardenu u Londonu, a često je radio sa pozorišnim umetnikom Markom Stororom na projektima u londonskom “Roundhouseu”.

Iako evropska turneja, koja je najavljena za 2021. godinu i odložena zbog pandemije nije predviđala nastup u Srbiji, uz trud koncertne agencije “Charm Music”, oni su nam ponovo bili sinoć na intimnijoj atmoasferi i u manjem prostoru Štark Arene, što je bilo odlično rešenje.

“Voleo bih da dodjemo kod vas i treći put, i nadalje, često da gostujemo. Bio sam te 2019. godine i na koncertu grupe “Whitesnake” na vašem stadionu Tašmajdan. Bilo je fenomenalno. Volim da dolazim u Beograd, tada smo ostali malo duže kod vas, uživao sam da gledam kako publika u Srbiji poseduje pravu strast za muzikom i svojim favoritima na sceni. Zato je bio neverovatan osećaj nastupati kod vas, pravo zadovoljstvo i rado ću se ovde uvek vraćati”, zaključio je Džuls Maksvel.


Veoma prijatan razgovor sa divnim i opuštenim muzičarem odigrao se u lepom ambijentu kafića i prodavnice ploča „Leila Records“ u Beogradu, na Dorćolu.

Velika preporuka za ovu oazu kolekcije muzike za sve ljubitelje koji žele da imaju ploče, vinile da obogate svoju riznicu svetske i domaće muzike na ovim nosačima zvuka.

Dragi Džuls Maksvel i ostali iz „Dead Can Dance“, dobrodošli ste nam uvek.



Ivan Makragić