Državni kamerni muzički teatar «Opera Sankt Peterburga» ponovo je na turneji u Srbiji

13. i 14. NOVEMBAR 2020. OPERA B. BRITNA NASILJE NAD LUKRECIJOM, NARODNO POZORIŠTE 15. i 16. NOVEMBAR 2020. OPERA V.A. MOCARTA OTMICA IZ SARAJA, MADLENIANUM

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji, i van njenih granica, Državni kamerni muzički teatar «Opera Sankt Peterburga» ponovo je na turneji u Srbiji. Posle najavljivane, pa odložene turneje u maju mesecu ove godine, organizatori su našli novi termin da se ovaj vrhunski operski ugođaj dogodi u sred pandemije, jer za umetnost ne postoje prepreke. Osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima je odabrao dva naslova za ovu turneju: Nasilje nad Lukrecijom Bendžamina Britna koja će se izvesti 13. i 14. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu i Otmica iz saraja Volfganga Amadeusa Mocarta koja se igra 15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum.

Bendžamin Britn je veliki, svetski priznati engleski kompozitor 20. veka. Jedna od glavnih tema njegovog stvaralaštva je protest protiv nasilja i rata i zaštita bazičnih vrednosti krhkog i nezaštićenog čovečanstva. Najpopularnije Britnovo delo je opera Nasilje nad Lukrecijom (1946), muzička tragedija sa jednom pauzom. Radnja opere zasniva se na jednom detalju iz rimske istorije. Lukreciju, suprugu rimskog vojskovođe Lucija Kalatina, obeščastio je Tarkvinije Sekst koji je stanovao u njihovoj kući. Pošto nije mogla da izdrži takvu sramotu, Lukrecija je izvršila samoubistvo, otkrivši pred smrt mužu i ocu šta je Sekst učinio. Ovu krvavu dramu prvi je zabeležio rimski istoričar Tacit, kasnije pesnik Livije, a postala je i osnova Šekspirove poeme. Opera i teatar Madlenianum je ovu operu premijerno izveo 1999. godine.

Opera Nasilje nad Lukrecijom je prvi put izvedena u Rusiji upravo u pozorištu «Opera Sankt Peterburga». Arije se izvode na engleskom jeziku tako da u potpunosti prenose svu poetičnost i lepotu Britnove muzike. Reditelj predstave, narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, odustaje od neposredne ilustrativnosti i kreira svoju priču – večiti dijalog muškarca i žene o ljubavi, vernosti i prevari. Umesto muškog i ženskog hora, kao u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona i svedoče o davnim događajima. Njihova nesrećna sudbina prepliće se sa radnjom koja se odvija na glavnoj sceni. Prefinjene scenske metafore i lepota glasa mladih pevača čine ovu prestavu ekskluzivnim projektom «Opere Sankt Peterburga».

„U tragediji koja se dogodila Lukreciji poseban akcenat sam stavio na surovost sveta u kome je živela Lukrecija, kasnije Britn, pa i mi danas. Na nama je odgovornost da Britnovo delo bude dostojno interpretirano i izazove adekvatnu reakciju publike. Nije dovoljno samo odsvirati tu muziku jer je opera nastala kao protest, kao reakcija na događaje iz Drugog svetskog rata.

Izvodeći ovu operu, odustali smo od jednostavne ilustracije teksta i osmislili smo svoju priču. U prvoj varijanti koncertnog izvođenja tekst je bio na ruskom jeziku, a u drugoj je na  engleskom. U scenskoj verziji ostali smo pri varijanti na engleskom jeziku. Na taj način se, pre svega, dočarava poetska lepota opere. Osim toga, bio mi je neophodan tekst bez ikakvih ulepšavanja, baš onakav kakav je u originalu. Pišući ovu operu, Britn je uzeo u obzir ograničeno vreme gledalaca, kao i činjenicu da u posleratno vreme pozorišna trupa nije mogla biti brojna. Nasilje nad Lukrecijom je dokument jedne epohe, dete svoga vremena. Moja predstava je nastala u skladu sa našim vremenom. Ima mnogo toga nesigurnog i nemirnog», kaže Jurij Aleksandrov reditelj predstave.

Lirska komedija u dva čina Otmica iz saraja je prva nacionalna opera napisana u stilu zingšpila i do danas se smatra najstarijom operom na nemačkom jeziku. Žanr zingšpila, to jest vesele predstave sa muzikom, bio je rasprostranjen u Nemačkoj i Austriji krajem XVIII i početkom XIX veka. Radnju prate dijalozi, a arije razotkrivaju osećanja junaka. Melodiku austrijske i nemačke narodne pesme prate brzi dijalozi, izraziti i intonaciono bogati rečitativi.

Mocart je ovu operu komponovao u vreme ženidbe Konstancom Veber. Kompozitorov otac je bio protiv tog braka… Situacija je razrešena u trenutku: Mocart je oteo Konstancu iz kuće njenih roditelja. Oženio se njome tri nedelje posle premijere opere. To je bio najsrećniji period Mocartovog života, što se odrazilo i na njegovu muziku. Osim toga, glavna junakinja opere se zove isto kao kompozitorova buduća supruga.

U ovoj bajkovitoj priči radnja se dešava u Turskoj. Zaplet se vrti oko heroja Belmontea, koji uz pomoć vernog sluge Pedrila pokušava da spase svoju dragu, Konstancu, iz saraja turskog paše Selima. U muzičkim krugovima, za ovu operu vezana je anegdota u kojoj je car Jozef Drugi, koji je inače naručilac ove opere, nakon izvođenja prišao Mocartu sa žalbom da je ta muzika suviše fina za njegove uši i da sadrži u sebi previše nota, na šta mu je Mocart odgovorio da nota ima taman onoliko koliko je potrebno. Poslednji put je ova opera izvođena pre 62 godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Božanstveni Mocart se svom silom svoga genija i strasti otisnuo na pučinu budućeg remek-dela Otmica iz saraja.“ „Biće to njegova najbolja opera. O, Konstanca! Voljena suprugo! Glavna junakinja buduće predstave nosi tvoje ime. Konačno će se i to dogoditi – muzika ga više neće razdvajati od porodice. Naprotiv, ona će povezati zaljubljena srca, srušiće prepreku između života i scene!

U složenom lavirintu predstave gledaoci će videti privlačnu i veselu priču o dogodovštinama mladog zaljubljenog para u bajkovitoj i nepredvidivoj Turskoj XVIII veka, ali i lirsku pripovest o složenim međusobnim odnosima Mocarta i njegove žene Konstance, o sudbini genijalnog stvaraoca i njegove supruge koji igrom slučaja postaju učesnici predstave“,kaže Jurij Aleksandrov, reditelj predstave.

Povodom izbora predstava reditelj je dodao “Mada je naše gostovanje povodom 75-godišnjice Pobede nad fašizmom, pred dolazak ovamo pomislio sam da srpskoj publici treba da podarimo ne samo Britnovu dramu koja je kompozitorova reakcija na događaje iz Drugog svetskog rata, već i komičnu operu koja će nam omogućiti da, bar na kratko, zaboravimo na svakodnevne probleme. Zato smo odabrali upravo ove dve opere!

Kako se ovo gostovanje u Srbiji dešava u izuzetno složenim okolnostima, Opera Sankt Peterburga, kao i domaćini u Srbiji su učinili sve da do turneje dođe. Prvi čovek Opere iz Petrograda je istakao da ceni poštovanje i ljubav koje osećaju svaki put u kontaktu sa srpskom publikom. “Više puta sam napominjao da su ljudi u Srbiji veoma duševni i obrazovani. Zato ovdašnja publika uvek dobro razume sve naše namere. Čini mi se da srpska publika podseća na lenjingradsku. Ne na peterburšku, već na inteligentnu lenjingradsku publiku i to je još jedan razlog što uvek dolazimo u Srbiju sa ogromnim zadovoljstvom.”

IzvorPress
FotoPromo
- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

ZORANU SIMJANOVIĆU POSTHUMNO NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO 67/68. MARTOVSKOG FESTIVALA

Sa velikim žaljenjem primili smo vest o smrti kompozitora Zorana Simjanovića, velikog umetnika i izuzetnog čoveka, laureata Nagrade za...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket