Dr Nele Karajlić: Danas živimo u korporativnom kapitalizmu (Letnji Plato BGB, razgovor sa piscem i muzičarem)

Tragičan lik vam je bliži kroz komediju – Moja ljubav prema komediji je zaista bezgranična

 
Svestrani umetnik Dr Nele Karajlić – muzičar, pisac, scenarista, reditelj, glumac bio je ove nedelje gost redovnog ciklusa „Letnji plato BGB“  ispred Biblioteke grada Beograda pred velikim brojem iskrenih ljubitelja njegovog stvaralaštva.

  Prema planu ove biblioteke, Karajlić je trebalo da otvori ove letnje književne susrete, ali usled drugih obaveza to nije moglo da se realizuje u julu, već je pomereno na poslednji dan avgusta.  

   Autor čuvenih TV serijala „Top lista nadrealista“ (1984-1991) i „Složna braća“ (1995), kao i bivši frontmen popularne sarajevske rok grupe „Zabranjeno pušenje“, prisetio se tih vremena kada je pop kultura bila na vrhuncu i svestan je da gotovo svi pamte taj period kao veoma idiličan i savršen u svakom smislu. 

  Kako je napomenuo, tadašnja pop kultura je imala snažnu, dominantnu ulogu kao pravo „Periklovo doba“, i bila je važnija od svega – ekonomije, društva, politike, i svestan je da kada ga ljudi vide, odmah se sa blaženstvom sećaju SFRJ i njegove role u muzici i televiziji. 

 


„Vi mene gledate kroz te naočare, jer sam ja na neki način držao kist tog vremena, koje se danas glorifikuje. Ali da se ne zavaravamo, bio je to period kada je bilo mračno i vladalo sivilo. Recimo, od smrti maršala Tita, svaka godina naredna bila je sve gora od prethodne“, podsetio je dr Nele Karajlić, već neko vreme dokazan i kao književnik. 

  Podvukao je da taj period kada je on stvarao nije bio glamurozan kako ga mnogi pamte, već da je bilo dosta užasa, ali da je kultura bila veoma prijatna. 

  Nenad Janković, kako glasi pravo ime Dr Neleta, smatra da je nemerljiva lepota tada bila u filmu, muzici, da su rok muzičari bili nešto posebno. 

  „Sećam se da smo željno trčali za novim albumima grupa „Bijelo dugme“, „Idoli“ ili „Azra“, jurili smo da gledamo nove filmove. Ploče su mogle da se kupe bilo gde, na svakom ćošku, i mi smo bili presrećni. Naš svet su tada činile pokretne slike – filmovi i muzika“, istakao je Karajlić. 

   Onda je uporedio vreme sada i tada, i primetio kako danas, za razliku od tog spokoja, muzičar nudi svoje albume preko interneta i na neki način juri svoje fanove, sledbenike, odnosno publiku, da ona kupi njegove pesme. 

  Smeta mu što je internet previše dostupan svima i nije potrebna posebna inteligencija da se on koristi, dok su nekada umetnici imali druge namere.

 


„Cilj rokera je bio da se napravi bolji svet. Sa gitarom i četiri stiha može da se okrene planeta naopačke. To je bila naša utopijska slika“, siguran je Karajlić. 

  „Utopija je stvorila bend „Rolling Stones“, oni su išli ka idealima, dok danas imate nešto što se zove – korporativni kapitalizam, koji vam pokazuje da je navodno sve u redu i da živite u raju. Takav primer je i upravo tržni centar pored nas“, naveo je scenarista, pisac, reditelj, misleći na TC Rajićeva. 

On je rekao da su „šoping molovi danas za mnoge ljude kao crkve novog sveta, a utopija je danas prilično ismejana, te da je teško ljude ubediti da im tržni centri nisu nikakav raj. Nadam se da će ljudi shvatiti da to nije raj“.

 Pisac i muzičar se prisetio da su upravo ti legendarni „Stounsi“, koji su nedavno na žalost izgubili svog voljenog bubnjara Čarlija Votsa, bili na neki način deo NATO propagande.
 Tako su svirali u Bugarskoj, koja je odmah zatim ušla upravo u – NATO.


    Kako kažu u romanu „Zvonar Bogorodičine crkve“ Viktora Igora – „Bog ti pokaže šta je život, a šta smrt“, smatra Nele.   


  U njegovom profesionalnom životu je trenutno aktuelna serija „Složna braća – The Nekst Đenerejšn“ kao nastavak poznate mini serije iz 1995. godine.

 „Snimanje takve igrane serije je isto na neki način pristajanje na uslove jedne druge vrste kapitalizma, gde pristajemo na razne kompromise, uslove, da bi se to radilo, realizovalo. Naravno, pristao jesam, ali nisam se predao“, kroz čuveni osmeh i smeh priča dr Nele i dodaje da je prvi, originalni serijal iz 7 epizoda sniman u veoma loše vreme.

   Tada su i dobili kritike da oni prave seriju o nekom ratu, a taj rat se završio, jer je serija o trojici junaka koji žive u nekom skladu u kafani, emitovana 1995. kada je potpisan čuveni Dejtonski sporazum.

  „Sećam se da mi je jedan prijatelj Slovenac pričao da mi Srbi kada želimo da uradimo neki epohalni, grandiozni film, uglavnom omanemo, a kad hoćemo da radimo neku malu komediju, tada tijumfujemo. I bio je u pravu“, podelio je utiske muzičar.

  Duhoviti, nasmejani i zabavni Nele izdvojio je antologijsko ostvarenje „Ko to tamo peva“ prema scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Slobodana Šijana kao jedan od 5 najboljih domaćih filmova ikada, i sigurno u red 100 najvećih na svetu.

 Po njemu je taj period bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine bio jeziv, kao ubitačna, duhovita, ozbiljna drama u filmu.

 “Tragičan lik vam je bliži kroz komediju. Dokaz za to je i čuveni film „Život je lep“ Roberta Beninjija. Moja ljubav prema komediji je zaista bezgranična. Ako nema neke šege u knjizi ili na filmu, ja to onda ne čitam i ne gledam. Priznajem, jedini koji se izdvaja u tome jeste – Dostojevski. On je apsolutno bez konkurencije, kao Biblija“.

 
Prisetio se Nele, povodom pitanja iz publike koje sve pisce voli da čita, da je kao mali u školi voleo da nosi knjige i ploče, da se pokaže u razredu pred curama i ostalima kako je ozbiljan frajer ako konzumira nešto veliko.
 Tako je u životu dosta čitao Džordža Orvela, posebno remek delo futurizma „1984“, i podrazumevali su se klasici – Meša Selimović, Ivo Andrić, Danilo Kiš, a posebno je bio oduševljen – Radojem Domanovićem.

   Nakon benda „Zabranjeno pušenje“ koje i dalje postoji sa drugim liderom – pevačem (Sejo Sekson), Karajlić je otišao u drugu grupu sa režiserom Emirom Kusturicom – „No Smoking Orchestra“ i zahvaljujući tom periodu proputovao je ceo svet. 

Onda su se desili poznati zdravstveni problemi, te je umetnik morao da pauzira od muzičke karijere, ili da je zauvek napusti, što mu je jako teško palo, da se rastane od – scene. 

  „Evo nedavno sam proslavio 10 godina od kako mi se desio taj nagli prekid, srce je kao osigurač iskočilo, što je za mene bio jasan znak da nešto nije u redu, te da moram da prikočim. Onda je ta situacija otvorila pisca u meni za kojeg nisam ni znao da postoji“, iskren je autor svog nagrađivanog prvenca „Fajront u Sarajevu“ (Novosti/Laguna 2014). 

  Taj roman mu je otvorio dalji put ka književnosti i dao mu vetar u leđa da se razmahne sa novim delima – „Solunska 28“, zamišljena kao trilogija. 

  „Pitao sam se uvek da li je muzička karijera mogla da me odvede na stadion Vembli u Londonu, ali to nećemo nikad saznati. Onda sam se okrenuo pisanju, i učinilo mi se kao bolja ideja nego da i dalje skačem po bini i ludujem“, podvukao je Nenad Janković. 

 

Prisetio se perioda dok je stvarao muziku sa Kusturicom, da su imali hiper produkciju pesama, da su svaki dan donosili nove numere, stvarali jako mnogo i da se vremenom sve to ipak iscrpelo. Tako se na neki način osetio kreativno prezasićenim.  

  „Za razliku od mnogih umetnosti, pisac nema nikoga nad sobom, osim izdavača. Jednog pevača može da povuče gitarista, a njega će inspirisati bubnjar, ili će reditelja neki glumac pokrenuti, i obrnuto. Međutim, pisac radi sam. Ima pred sobom beli papir, odnosno sada je to beli ekran. Nema ko da mu pomogne. Mora da postoji neka sinergija među ljudima“, otkrivao je pisac i tu stranu.

  Roman „Fajront u Sarajevu“ je ukupno stvarao tri do četiri godine, toliko mu je sazrevalo u duši, a samo pisanje za kompjuterom je potrajalo godinu i po dana, kada je sve složio. 

 Želeo je da kroz pisanje romana ostavi iza sebe neki trag, zapis, zaostavštinu, i u tome je požurio, ne znajući koliko će ostati ovde sa nama, kad je već imao jedan snažan infarkt.

  Ime romana nije Karajlić dao, već izdavač „Večernje novosti“, a on je želeo da bude „Das ist Valter“, prema kultnom filmu „Valter brani Sarajevo“, ali i istoimenom albumu „Zabranjenog pušenja“ iz 1984. godine. 

„Nije to bio moj fajront, već kraj jednog vremena. Ipak, sve opisano u mom romanu nema šanse da može ponovo da se desi u našim životima – rat, rokenrol. Sve nam je to donelo jednog Kusturicu, Bijelo dugme, „Nadrealiste“. Tako da se sam naslov meni nije svideo u početku, ali kada sam uvideo da je naslov u tolikom tiražu prodao roman, nisam se dalje bunio“, duhovito je u svom maniru poentirao Nele. 

„Pišem postepeno, tako je bilo uvek i sa pesmama. Ne mogu kao moj kolega Bora Đorđević. On je bukvalno predamnom seo i za sat vremena napisao ceo tekst pesme „Avionu, slomiću ti krila“. Svaka mu čast, ali ja to ne umem“, priznaje Nenad Janković. 

   Dva nastavka u kratkom razmaku su za sada objavljena iz druge sfere njegovog stvaralaštva – „Solunska 28: O novcu i strastima“ (2018) i „Solunska 28: O prijateljstvu i izdaji“ (2019).
  Karajlić je napomenuo da su samo adresa ulice – Solunska 28 i porodica Janković koja tu živi nešto stvarno u romanu, dok je sve ostalo njegova imaginacija.

  Dodaje da je za njega pisac mali Bog – on rađa i ubija likove. Tako se i on osećao.  

Njegov pradeda je sagradio tu porodičnu kuću koja će dobiti uskoro treći, završni nastavak.

  „Drugi deo ove planirane trilogije je nešto najbolje što sam u životu napisao. Tu sam skupio sve ono što sam vukao 40, 50 godina života. Jako sam ponosan na taj roman. Tek sam počeo da pišem treći deo, i jedan od likova se zove Dr Nele Karajlić. Mogu samo reći da će treći deo biti još bolji od drugog“, nadahnuto je obećao je svestrani kreativac, koji će uskoro od jeseni imati premijeru svoje najnovije TV serije, nastavak kultne „Složne braće“, od 12 epizoda.

Osim toga, nastaviće dr Nele da snima hit kviz šou program „Ja volim Srbiju“ u produkciji kuće „Emotion“ za RTS 1, što mu je dodatni vid popularnosti u tolikoj svestranosti.

„Kada me pitaju prijatelji šta bih im preporučio da prvo vide i upoznaju u Beogradu, ja im kažem – ISTORIJU. Oni zbunjeni, a ja se mislim, jeste to kompleksno i zajebano, ali tako je, vredi“.  

Za sebe voli da kaže da daje garanciju 30 godina, jer smatra da je toliko stvarao mnoge pesme, onda TV emisije, serije, sada i knjige, a da mu je ta garancija duža od „Mercedesa“, što je veliki uspeh.

Inače je bilo zanimljivo da su se primerci knjiga autora Neleta delili okupljenim ljubiteljima ispred Platoa biblioteke, ali je uslov bio da postavljaju pitanja Karajliću.
Nekoliko odvažnih sau to i činili, tako da je interakcija zaista bila na nivou u tih sat vremena druženja, razgovora, otvaranja duše pisca pred svojim iskrenim fanovima, koji ga sada vole i kao pisca.


Što se tiče koncerata, Nele se vratio posle duže pauze dvočasovnim koncertima u Beogradu – Beer fest 2018. i stadion Tašmajdan 2019.   Onda je naišla korona, sve zaustavila, te on nije imao prilike da radi još veće poduhvate koje je nameravao.

  Ipak, za predstojeći vikend (3. i 4. septembar) biće deo muzičkog rok festivala „Priča“ u Čačku, gde će svirati i druge njegove kolege – Brkovi, Ničim izazvan, Partibrejkers, Kolja i Psihomodo pop.


Prisetio se kako je nedavno bio kod svog kolege da rade na jednom muzičkom projektu koji nije otkrio ove večeri, i bio ubeđen da su nešto snimili i sačuvali u fajlu tokom leta 2020. Kako nisu mogli po folderima ništa da nađu iz tog perioda, shvatio je Nele da je to snimao poslednji put zapravo 2019. godine.


  „Korona nam je pojela 2020. godinu i zaista se osećamo kao da se nije ni desila. Jako bih voleo da je ponovo proživimo, sada kako treba, i da se pravimo da je nismo ni imali”, zaključio je ovo književno, muzičko, umetničko druženje sa svojom publikom u Beogradu.


Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket