Domaći film „Ljubav i drugi zločini“ Stefana Arsenijevića dobio i svoju pozorišnu verziju u – Transilvaniji

Rumunija neguje scenarija srpske kinematografije

TRANSILVANIJA: Domaći film „Ljubav i drugi zločini“ Stefana Arsenijevića postavljen je na scenu pozorišta “Tamási Áron” u Transilvaniji (Rumunija).

Reditelj predstave je Theodor-Cristian Popescu, poznati rumunski reditelj i profesor na fakultetu u Bukureštu. U predstavi glumi ceo ansambl pozorišta – Bence Kónya-Ütő, Janka Korodi, Tibor Palffy i Zsuzsa Gajzágó.

„Bilo je neverovatno uzbudljivo i jako emotivno videti naše junake kako dobijaju novi život, govore na jeziku koji ne razumem, oživljavaju u jednom sasvim drugačijem umetničkom svetu”, podelio je svoje utiske Arsenijević, koji je prisustvovao nedavnoj premijeri.

“Fasciniran sam originalnim i efektnim rediteljskim konceptom koji je Cristian Popescu izmaštao da „otključa“ naš tekst. Duboko sam dirnut nadahnutom i posvećenom glumačkom igrom celog ansambla. Tokom cele predstave sam bio na ivici sedišta od uzbuđenja“, zaključio je režiser koji potpisuje i scenario tog filma uz Srđana Koljevića i Bojana Vuletića – koautora i scenarija najnovijeg filma “Strahinja Banović” koji je otvorio 50. FEST u Kombank Dvorani.

Najnoviji spomenuti film Arsenijevića osvojio je glavnu nagradu na 55. izdanju festivala u Karlovim Varima 2021 (Češka republika), imao je srpsku premijeru na Festu.

Od leta 2022. će krenuti na sve domaće i regionalne festivale, i u septrembru odlazi u redovnu distribuciju, a prava su prodata čak i za teritoriju SAD.

Poznati dugometražni igrani film „Ljubav i drugi zločini“ u produkciji Miroslava Miše Mogorovića i filmske kuće “Art & Popcorn”, svetsku premijeru je imao na Berlinskom festivalu 2008. i osvojio je više međunarodnih i domaćih nagrada.

Glavne uloge su tumačili Vuk Kostić, Anica Dobra, i na žalost pokojni – Milena Dravić i Feđa Stojanović.

Radnja je smeštena na Novom Beogradu gde junakinja Anica, nezadovoljna svojim životom, odlučuje da ukrade znatnu količinu novca i zauvek ode iz zemlje.

Priča prati taj njen poslednji dan, od jutra do večeri. Ona se tiho oprašta sa prijateljima i svima onima koji su činili njen život, čini sitne osvete o kojima je oduvek maštala, govori ono što je oduvek želela i poklanja stvari koje ne može sa sobom da ponese. Kroz taj jedan dan se formira slika njenog celog života.

Sve bi išlo po planu da joj tog istog dana, Stanislav, mladić iz kraja, deset godina mlađi od nje, ne izjavi ljubav.

I ona počinje da se pita – šta ako je to ljubav njenog života? Pošto to sazna, njihov odnos se razvija, a ona do kraja večeri treba da odluči šta da uradi.