Muzička priča o raspadu jedne države i benda koji je nadživeo tu bivšu zemlju
BEOGRAD, 3. marta – Svetska premijera dokumentarnog filma „YU Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova, svečano je održana sinoć (četvrtak, 2. marta) u velikoj sali Mts Dvorane na 51. izdanju FEST-a, u prisustvu mnogih kolega iz sveta domaćeg rokenrola.
Novo ostvarenje je prikazano u programskoj selekciji “Fest Fokus”, i jedini je dugometražni muzički dokumentarac na ovogodišnjem medjunarodnom filmskom festivalu.
Film oslikava portret antologijske „YU Grupe“, na čelu sa besmrtnom energijom i snagom rokerske braće – Dragija i Žike Jelića, inače najdugovečnijeg benda na našim prostorima, koji postoji ponosno već 52 godine.
Arhivski video snimci poslednjih pet decenija, kroz VHS materijale i stare fotografije, uz priču iz savremenog trenutka, predstavljaju koncept i format novog dela od 85 minuta.
Reditelj Lungulov filmski projekat je neplanirano snimao čak sedam godina, premda je zamišljeno da bude znatno kraće, a montiran je duže od dve godine.
Autor se opredelio da delimično ulogu naratora i domaćina filma dodeli gitaristi sastava Petru Jeliću, što je veoma dobra odluka i koncept, da pratimo priču donekle iz njegove vizure.
„Gledao sam na njih lično, kao na moje stričeve. Shvatao sam njihovu popularnost, ali sam bio potpuno nesvestan njihovog kulturološkog značaja za čitav region i tadašnju Jugoslaviju“, ispričao je Petar u filmu koji počinje otvaranjem koncerta 2015. u Hali sportova na Novom Beogradu.
Tada su proslavili 45 godina postojanja, a jasno se vidi Zoran Kostić Cane, lider rok benda „Partibrejkers“, koji ih najavljuje i grli srdačno.
Na tom koncertu gostovali su još legende – Radomir Mihajlović Točak („SMAK“) i Dušan Kojić Koja („Disciplina kičme„).
Odavno najavljen, godinama željno očekivan, film je sinoć naišao na topao prijem publike, i taj duži proces realizacije se taman uklopio sa snimanjem i spektakl koncerta YU Grupe sa mnogim gostima na Stadionu Tašmajdan u septembru 2022. godine, kada su obeležili izuzetan, zlatni jubilej – 50 godina karijere.
U toj rokenrol sagi je stalo 80 godina života, preko 60 godina sviranja rokenrola, 52 godine postojanja YU Grupe i 45 godina jedne bivše velike zemlje.
Srednji brat Radovan Rade Jelić otkrio je u filmu da su skromnije živeli kao sasvim mali, njih trojica sa roditeljima spavali u jednoj sobi, dok im otac nije dobio stan u Paviljonima.
Rade je odlučno odustao od muzike, kako kaže nikada se nije pokajao, sasvim mu je odgovaralo, prvi se od njih oženio, porodični život mu je bio na prvom mestu, tako da nije ostalo suđeno da budu trio, već – tandem.
Zato je sudbina htela da upravo Radetov sin Petar zauzme tu poziciju i brani boje rokenrola sa svoja dva voljena strica.
Još pre osnivanja „YU Grupe“, braća Jelić su imali bend „Džentlmeni“, u kome su svirali domaće i svetske hitove i stekli izvesnu popularnost, ali kako je rekao Dragi Jelić u filmu – „Nismo želeli dalje da budemo sastav koji će samo da reprodukuje tuđesadržaje, odlučili smo se da stvaramo svoje pesme“.
Njihova istorija je dalje poznata, dobijaju ime YU Grupa (ranije su imali radni naziv – “Idejni posed”) na svom koncertu 29. novembra davne 1970. godine, u zemunskoj diskoteci „Sinagoga“, gde je disk džokej bio čuveni Zoran Modli.
Tako da su „rođeni“ baš na Dan republike u SFRJ, i obeležavali su svake godine taj datum koncertom u tadašnjem Domu sindikata.
Ipak, veoma potresni, snažni, emotivni segmenti filma dobrim delom uspevaju da prodrmaju publiku, a tiču se porodičnog života Petra Jelića.
Petrova retko predivna briga za svoje dete, neverovatno požrtvovanje, odluka da se preseli u Švedsku da bi lečenje sina tamo bilo uspešnije, sigurno che razoružati i one hladnijeg srca.
Petar i njegova supruga, divno dete sa njima, čine jednu posebnu celinu filma, neki bi rekli da je odvojeno od glavnog toka radnje, ali ne, reditelj je promišljeno želeo da pruži portret najmlađeg Jelića iz ove rokerske dinastije, da bi ukazao na trenutnu situaciju, jer više ne funkcionišu u kontinuitetu kao trio, jer je eto jedan član fizički udaljen od života u Srbiji.
Time je ovaj film veoma dragocen, jer prikazuje i ličnu dramu jednog od članova mega uspešnog benda, i sama selidba u drugu državu svakako dovodi do drugačijih okolnosti po samu YU Grupu, što je jasno izgovorio Dragi Jelić sa tugom i knedlom u grlu u jednoj sceni, na šta je Petar ostao nem i veoma ozbiljan. A suze u publici verovatno ne prestaju.
Naravno, porodica, dete, zdravlje je na prvom mestu.
Samo zbog premijere filma, Petar je došao iz Švedske, a zanimljivo je da niko iz benda do sinoć nije gledao film.
Izgleda da nije bilo prilike, ili je namera režisera upravo bila da Jelićima ne prikaže delo o njima do same svečane premijere, kao iznenađenje.
Film delom pripoveda o periodu kada su boravili u Londonu i nastupali, te im se smešila inostrana, britanska karijera, da ni manje ni više bude predgrupa na turneji čuvenom sastavu “The Allman Brothers Band”. Ipak, kako i sama braća Jelić navode, tada 1973. godine su se vratili u Beograd da održe veliki koncert u Hali sportova, istina je da su bili jako popularni, te im je izgleda ponuda došla u pogrešnom trenutku.
Ocenili su i procenili da je bolje da u Jugoslaviji bude neko i nešto, nego u Velikoj Britaniji niko i ništa, odnosno na samom početku, gde iz same esencije moraju iznova da se dokazuju.
Suviše su oni od početka bili veliki da bi se u toj kraljevini borili od starta za svoje pozicije.
Važno je da Žika i Dragi nisu zažalili, savest im je mirna.
Možda ih Petar nije u početku razumeo, ali sada mu je ipak jasno zašto su odustali, kako priznaje.
Film prikazuje i druge potrese samog benda u karijeri, kao što je fatalni požar, koji je dugo vezao za krevet Žiku Jelića i zaustavio ili zamrznuo aktivnosti grupe punih šest godina (1981-1987).
U filmu učestvuju, osim braće i sestrića (Žika, Dragi, Rade Petar Jelić), nažalost i pokojni Raša Đelmaš i Dragoljub Đuričić, kao i njihov noviji bubnjar Saša Radojević – Žule, rok novinari i publicisti Peca Popović i Siniša Škarica, Dragijev sin Aleksa Jelić, Žikine ćerke – Ana i Tamara.
Svi oni svedoče o razvoju istorije benda i istovremeno pružaju ilustraciju jedne velike bivše države po kojoj je bend i dobio ime.
Tako su Ana i Tamara emotivno predstavile period kada im je tata bio povređen nakon požara, što dovodi i do neprijatnih porodičnih posledica i za njih je to bilo vreme kojeg ne žele da se sećaju ni najmanje, a Dragi je tada razmišljao da od muzičara predje u poziv vozača gradskog autobusa, da bi nekako preživeo i prehranio porodicu.
Onda se bavio organizacijom koncerata, mada toga nema u filmu.
“Hteli smo da se vratimo, ali je tu bilo ipak skeptika, te su nam govorili – pa kako sada da se vraćate posle toliko godina. Mislili su da nećemo uspeti, da je napravljena velika pauza”, govori setno Žika u ovom filmu – “Trenutak sna”, prema njihovoj pesmi.
Sveobuhvatna muzička priča govori i o raspadu Jugoslavije, koji su braća veoma teško podnela, mada im se tada (1993) priključio mladi Petar, i film nas dovodi i do najnovijih perioda – ogromne publike od barem 100 000 duša na njihovom nastupu na Beer festu 2019, pandemije korona virusa, emotivnom susretu sve trojice za vreme izolacije, karantina, kada nisu mogli ni smeli da se bave muzikom, sve do ogromnog spektakl koncerta „Više od 50 godina čistog rokenrola“ na Stadionu Tašmajdan (2022).
Dragi i Žika su i imali korona virus, srećom ništa ne beše ozbiljno, a stariji brat je proveo 12 dana u bolnici. Emotivni su i prizori kada Petar zove iz kola Žiku dok je on kao penzioner u karantinu i ne sme da napušta stan, kako su bila stroga pravila tog proleća 2020. godine.
I onda je usledio navedeni susret, kada Petar stiže da iznenadi svoje stričeve, tako da se sa maskama na licu sva trojica grle, ne poštuju tu distancu, jer se mnogo vole.
A i publika voli sve njih, odnosno – obožava ih uvek i svuda, na koncertima, na filmu, u životu.
Mnogi muzičari i drugi umetnici su bili u publici sinoć u Mts Dvorani, da uveličaju ovaj značajan događaj – Zvonimir ĐukićĐule (lider benda „Van Gogh„), Srđan Gojković Gile (frontmen rok grupe „Električni orgazam“), Nikola Čuturilo Čutura sa suprugom kostimografkinjom Jelisavetom TatićČuturilo, Dejan Cukić, Ivan Fece Firči, Goran Jović, mlada rok grupa „Dram“, rok publicista Petar Janjatović, svetski muzički fotograf Brajan Rašić, filmski i TV reditelji Srdan Golubović i Marko Novaković, i mnogi drugi.
Zbog velikog interesovanja, organizovane su i dodatne projekcije filma na FEST-u, i to je bilo danas, 03.03. od 12 sati, takodje u Sali 1 Mts Dvorane, kao i sutra nas očekuje, u subotu, 04.03. od 17:00 u bioskopu Cineplexx UŠĆE – sala 1.
Podsetimo, Fest i „YU grupa” su skoro vršnjaci, samo je Fest nastao 1971., a bend malo ranije, krajem 1970. godine, i reditelj je želeo da spoji ove dve važne kulturne institucije naše zemlje i bivše Juge.
Dugometražni dokumentarac „YU Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici, jer prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa tom novom Jugoslavijom, tokom 1940-ih godina, čak dotiču u filmu dobrim delom i taj period kada su bili u Londonu, gde ih je čekala ta moguća inostrana karijera, ali su se odlučili da se ipak vrate u SFRJ.
Neki tvrdokorni ljubitelji benda su komentarisali i posle novinarske projekcije i nakon premijere, da film ne pruža dovoljno uvid u kompletnu karijeri i diskografiju grupe, i da su od samog filma očekivali više, te da su želeli da bude više utisnute njihove muzike, odnosno rokenrol hitova.
Ipak, za jedinstveni bend koji je bio pionir tog šumadijskog bluza i rokenrola sa folklornim motivima, po čemu su bili autentični i prepoznatljivi, sigurno je neophodna čitava TV serija da bi zahvatila sve periode veoma plodne karijere kroz njihovih 12 studijskih albuma.
Istina, film je mogao trajati i duže od 85 minuta, barem da se zaokruži na 100, jer je evidentno da je auditorijum to želeo i očekivao, jer ostvarenje dovoljno uvuče svakog u samu priču.
Opet, YU Grupa je neiscrpna tema, rok umetnici su i dalje sa osam decenija života kao večiti mladići i predstavljaju svojstveni fenomen na ovim prostorima.
Sigurno ima materijala u montaži, i šteta bi bilo ne iskoristiti za televizijsku seriju, kako se i realizuju danas hibridni projekti, a širom regiona bi emiteri bili i više nego zadovoljni.
Da je mogao fim biti još duži, sigurno je mogao, ali je eto režiser Lungulov, poznat najviše po zapaženom američko-srpskom filmu “Tamo i ovde”, rešio da ugasi kameru nakon manje od sat i po.
Pozitivna okolnost filma je što ga mogu pratiti svi – obraća se širom auditorijumu i ciljnoj grupi, nije usmeren samo na poznavaoce opusa YU Grupe koji napamet znaju njihove pesme, imena albuma, spisak A i B strane na pločama, već delo komunicira i sa onima koji nisu predano pratili njihovu karijeru. Ima veoma univerzalnu notu, i slobodno može da ide na mnoge festivale po bivšim republikama SFRJ, i iako pripada više festivalima kao što su “Dok ‘n’ ritam” – za muzičke dokumentarce, osnivača Sandre Rančić, ili Beldocs, fino se uklopio i u FEST, da obogati veoma mršavu selekciju srpskih filmova ovog 51. izdanja.
Kod nas je nedavno bilo uspešnih dokumentarnih ostvarenja kao što je film “Nebeska tema – Priča o Vladi Divljanu” Mladena Matičevića, mesecima gledan u bioskopima, kao i dva dokumentarca o rokerima “Električni orgazam”.
Čeka se i mini serijal iz tri epizode ili zasebna TV filma o pop rok bendu “Neverne bebe”.
Originalnu muziku za film „YU Grupa – Trenutak sna” komponovao je Petar Jelić, producent je i sam reditelj Darko Lungulov sa svojom kućom “Papa Films”, koproducent je Marko Miljuš, a projekat je podržao – Filmski centar Srbije.
Zanimljivo da “YU Grupa” za jubilej od 50 godina postojanja, tako dobija i ovaj dugometražni film, a pre toga je realizovano već dosta toga – boks paket deluks set svih albuma u izdanju diskografske kuće PGP RTS, spektakl koncert sa gostima na Tašmajdanu, nekoliko izložbi fotografija o njima, kao što je “Pogledi sa šanka” njihovog vernog fotografa Wooda, kao i raskošni mjuzikl “Crni leptir” u Pozorištu na Terazijama, sa njihovim hit pesmama, a na sve to se očekuje uskoro i monografija – knjiga o ovim rokerima.
P. S. Evo šta su Jelići nakon premijere govorili:
Dragi Jelić je nakon premijere izjavio:
„Prijatno sam iznenađen, nisam znao kakav je sadržaj filma, više sam dirnut nego što sam mislio da ću biti. Veoma je emotivan. Ima dosta kolega kojih se rado sećam i sa kojima sam provodio dane i godine, a koji nisu sa nama više. Dokumentarac je forma koja treba da prikaže nešto što publika ne zna. Mislim da je Darko u potpunosti uspeo da nas opiše kakvi smo kao ljudi, kao porodica, bend. Ne mogu u jednom dahu da ispričam, tek sada vidim koliki je bio Darkov trud i svaka mu čast“.
Žika Jelić je vidno uzbuđen istakao sledeće:
„Bio sam deo publike i nisam očekivao da će biti ovako dobar film. Mislio sam, dobro on je profesionalac i već je priznat kao reditelj, radio je dobre filmove, jasno mu je sve i zna to dobro da radi, ali nisam znao šta će mu biti vodilja i šta će da provuče kroz film. Nedavno na konferenciji za novinare sam shvatio da je koristio Super 8 filmove arhivske koje sam mu dao i da su mu ti amaterski fimovi koje sam ja iz hobija snimao puno pomogli. Oni su mu dali konačnu ideju i mogućnost da poveže period od mog rođenja 1942. godine do koncerta koji je bio krajem prošle godine. To je mnogo godina, lepo je to sve spojio. Jednom rečju – nisam očekivao, ali sam oduševljen filmom“.
Petar Jelić autor originalne muzike za film je svoj utisak o filmu opisao rečima: „Bio sam najuključeniji u celu priču, jer je morala da postoji tampon zona između Dragija, Žike i Darka. Oni su stari vukovi, beli orlovi i teško prihvataju sve te stvari, a Darku je trebalo prihvatanje, da bude sa nama, da bi stekao pravi utisak i u kom smeru želi da ide. Zbog muzike koju sam radio imao sam priliku da vidim par segmenata filma, koliko je trebalo da uradim muziku. Prećutni dogovor je bio da ni na koji način utičemo na film“.
Onda se Petar dalje osvrnuo na projekat nakon gledanja:
„Kada sam odgledao, posle jako puno emocija tokom filma, morao bih još najmanje dva puta da gledam. Jedno je kada gledaš film o sebi, a drugačije kada gledaš o nekom drugom. Znam da mi se jako svideo i da sam veoma zahvalan Darku za to što je uradio. Zato što je svima nama, a i Jelićima ovekovečio jedan veliki deo našeg života i na tome mu neizmerno hvala. Ovaj filme će uvek biti jedno veliko svedočanstvo svega onoga što smo proživeli. Mnogo stvari se u životu dešava i mnogo toga zaboravimo, mnogo toga izbledi, zato su slike, snimci važni. Možeš da im se vratiš i kada vidiš određenu sliku setiš se događaja i počnu fioke u mozgu da ti se odmotavaju. To je Darko uradio za nas i na tome mu neizmerno hvala,“ naglasio je najmlađi roker Jelić.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
