Dino Jelusić (Jelusick): Većina ljudi mi čestita ulazak u „Whitesnake“ kao da sam dobio nagradu za životno delo

Ekskluzivno za Music Pocket o ulasku u veliki britanski bend, svojim snovima i da li ih uvek prati, učešću u bendu „Trans-Siberian Orchestra“, turnejama koje ga tek čekaju, o muzičkim korenima, snovima i njihovim ostvarenjima, o karijeri sa 5 godina




Mnogi ljudi ne znaju čime će se baviti ceo život, dosta lutaju, ne uspevaju da nađu pravi fokus, a ovaj momak je znao šta želi da bude kad poraste još sa svega tri godine! Tada je krenuo da se bavi pevanjem, a inače potiče iz prave muzičke porodice: Otac mu je gitarista, majka svira flautu.


Ljubav prema notama, melodijama, kompozicijama, uživanju u umetnosti muzike nastavljala se intenzivno, i onda je 2003. godine pobedio na prvoj Dečjoj Evroviziji, sa svega 11 leta!


Kao tinejdžer njegov muzički uskus se razvijao i napredovao, postao je kao liučnost izrazito zreo, tako da je slušao samo vrhunske rok muzičare i bendove: Led Zeppelin, Kingdom Come, Whitesnake i Iron Maiden, što ga je inspirisalo da promeni muzički pravac.


Upravo ovaj treći, legendarni hard rok sastav će mu dve decenije kasnije promeniti život!

Ovih dana je upravo naš današnji gost, specijalno za Music Pocket, niko drugi do talentovani srećnik, kome se ostvario san snova: postao je član legendarnih veterana WHITESNAKE!

A on je, sada već svi znamo – Dino Jelusić, ili kako mu je umetničko ime – Dino Jelusick!


Već sa 5 godina, Dino je krenuo da nastupa na raznim festivalima, televiziji, uveliko je bio deo muzičke pozornice.

Rođen u Požegi, a veći deo života je živeo u Zagrebu, hrvatski muzičar je u junu napunio tek 29 godina, a toliko toga je već postigao da se ima utisak ili da se veoma uspešno klonirao, da je svetski fenomen, ili da je na neki način usporio starenje i postao večno mlad sa veoma produktivnom i sadržajnom karijerom.

Sada, on je deo svetske elite.
Kako i ne bi, kada je sa samo 7 godina napisao svoju prvu pesmu na – engleskom jeziku!

Krajem jula ove godine postao je deo univerzuma zvanog Whitesnake, taj britanski hard rok metal bend, koji je u poslednjih 15 godina bio 5 puta u Srbiji, odnosno Beogradu – u Beogradskoj Areni (sada Štark Arena), dva puta na stadionu Tašmajdan, u Hali Pionir i na Kalemegdanu.

Dejvid Koverdejl je ovim povodom naravno pohvalio svog mlađeg kolegu Dina.

– Apsolutno mi je drago što pružam dobrodošlicu izuzetno nadarenom Dinu Jelusiću u grupu Whitesnake. Oči i uši su nam bile uprte u njega otkako smo pre dve godine zajedno svirali u Zagrebu. Zavolećete ga– izjavio je nedavno frontmen grupe Whitesnake na sajtu ovog benda.

Naravno, tada se oglasio i sam Dino na svom Instagramu.

„Izuzetna mi je čast što sam deo jednog od mojih najdražih bendova svih vremena. Telefonski poziv Dejvida Koverdejla nešto je o čemu svaki pevač i muzičar moje generacije može samo sanjati, i dalje mi sve izgleda potpuno nadrealno. Jedva čekam da krenem na put s Whitesnake-om i kao što mi je sam veliki Dejvid Koverdejla rekao, da dam deo svog identiteta zvuku ovog kultnog benda” – napisao je Dino skoro na toj društvenoj mreži.


Diplomac sa Muzičke akademije Univerziteta u Zagrebu (2020), možda nije ni svestan ovog uspeha, gde mu je samo nebo granica.

Odavno je već stekao taj luksuz da stvara i sarađuje sa vrhunskim svetskim muzičarima u obećanoj zemlji – SAD.

Prvi solo album je objavio 2003., dakle sa svega 11 godina, a engleska verzija je izašla 2004. što mu je donelo turneju u SAD, po Skandinavskim zemljama i Australiji, a taj serijal je uključivao i četiri velika koncerta u Danskoj, gde je imao ukpno neverovatnih 100 000 posetilaca.


  Sa 12 godina, ovo čudo od deteta je nominovano za čuvenu hrvatsku nagradu “Porin” kao najmlađi kandidat u istoriji, a dodatni trijum se desio 2005. kada je bio jedan od tri glavna izvođača na festivalu “Langeland” u Danskoj, rame uz rame sa grupom “UB40” i kolegom Ronanom Kitingom.


Od 2012. godine Dino osniva progresiv rok grupu Animal Drive, a internacionalnu karijeru pokreće kada postaje deo američkog benda Trans-Siberian Orchestra, nakon što je impresivno otpevao pesmu “The Show Must Go On” grupe Queen.


Veoma je bio gledan i zapažen muzički TV šou program “A strana” na programu Hrvatske radio televizije (HRT) u kojima je apsolutno dominirao Dino Jelusick.

Naravno, poneke krize su dolazile i prolazile povremeno, svima se dešava, i najboljima i najgorima.
U jednom trenutku je razmišljao i da ostavi muzičku karijeru.

Kako je ranije pričao za medije, imao je raznih faza, došao bi kući, ne bi uopšte ni pogledao klavijaturu, ne bi razmišljao da piše pesme, a i roditelji su mu rekli da ne vide više smisao. Padao je u neku polu-depresiju, da bi se kao Feniks izdigao i nastavio dalje.

Dino Jelusić je skrenuo pažnju svojim vokalom i talentom stranoj diskografskoj kući “Frontiers Records”, koja stoji iza slavnih bendova tipa “Toto”, ali i naravno – “Whitesnake”!


Jelusić je na koncertu na Šalati nastupio sa svojim bendom Animal Drive kao predgrupa Whitesnake-u, a njihov gitarista Joel Hoekstra svira sa Dinom u grupi Trans Siberian Orchestra. Sve se dakle složilo, neki bi rekli kao “kec na 11”.
I tako se desila povezanost, ljubav prema umetnosti dva benda, prepoznavanje.

Zašto da ne, kada su im žanrovi muzike koju stvaraju veoma bliski, senzibilitet im je gotovo identičan.

Dino je oduvek bio deo rock kosmosa – hard rock, hevi metal, progressive rock ili blues rock.


Ipak, sada je već vreme za – priču Dina Jelusića ….

Pre svega čestitamo, velika je zaista čast da postanete deo tako velikog brenda od benda – Whitesnake! Ne možemo ni da zamislimo kako se predivno osećate kada vam se pruži tolika čast, posebno u vreme pandemije kada je koncertna industrija i uopšte muzika gotovo zaustavljena? Da li ste odavno maštali da vam se desi tako nešto, odnosno da li sledite svoje snove, nadanja, želje i snažno idete za njima u životu, da ih ostvarite?

Hvala. Naravno da slijedim svoje snove.
Samo se snovi mijenjaju tokom života.

Većina ljudi mi prilazi kao da sam dobio nagradu za životno djelo time što sam ušao u Whitesnake i govore “To je to, nema dalje, san ostvaren”, a to nema veze sa stvarnošću.
Ovo je zaista velika čast.



Davno su u školama bivše SFRJ bili domaći zadaci iz srpsko-hrvatskog jezika na temu “Šta sanjam, a šta mi se događa”. Vama je sada izgleda sve to podjednako, ono što sanjate, vi izgleda lako doživite a veoma ste mladi? Za vas je onda možda nebo granica?

Da, ja sve ljude s kojima sam htio surađivati sam nekako prizvao. Ali ne na način “Idem sad zatvorit’ oči i prizvat sve svoje najdraže” nego poznavanjem glazbe, radom i pametnim potezima, koje mnogi oko mene nisu razumjeli, a sad su im stvari jasnije.



Da li je neobičan osećaj da ste sa samo 3 godine već krenuli da se interesujete za muziku, koja će vam biti životno opredeljenje? Niste dugo ni čekali da pobedite na Dečjoj Evroviziji 2003, sa svega 11 godina? Onda vam se život menja iz korena?

Kad si ti “taj” lik, onda nije neobično voljeti glazbu od malih nogu.
Imao sam veliku podršku roditelja u svemu tome i kad spojite to jedno s drugim, uz dozu sreće i puno rada, mogu se dogoditi čuda.

Dolazite iz muzičke porodice. – Otac vam je gitarista, majka svira flautu. Da li je to upravo uticalo da od malih nogu budete predodređeni za karijeru muzičkog umetnika?
Ipak, da li su vas zanimale i neke druge sfere umetnosti – slikarstvo, književnost, strip ili dramske veštine – gluma, režija, scenario, kamera? Privlači li vas onda primenjena muzika, da komponujete i pevate za pozorište, TV serije, reklame, filmove?

Da, otac mi je svirao u bendu “Neki to vole vruće”. Mamino sviranje flaute je zapravo nevažno u svemu ovome jer mislim da danas ne zna ni gdje se nalazi C na njoj (smeh), ali ima sluha, to je ono što je bitno u cijeloj priči. Glumio sam i u mjuziklima i rock-operama, zanimalo me kazalište oduvijek, a pisanje glazbe za drame (i to sam radio 2014. godine) i za filmove je uvijek bilo u mojem polju interesa, obožavam Williamsa i Zimmera.


Još u detinjstvu ste slušali tako ozbiljne hard rok ili metal bendove – Led Zeppelin, Kingdom Come, Whitesnake i Iron Maiden. Da li se tada još javila želja da upoznate neke od njih i možda, kao sada, postanete njihov deo? Koji su još vaši favoriti kao uzori, osim Dejvida Koverdejla i ekipe?

Svi kao klinci sanjamo da budemo u velikom bendu, ali ako se dovoljno razviješ onda sanjaš veliki uspjeh, ali sa svojim bendom. To je ono što ja smatram pravim ispunjenjem sna. Uz Coverdalea sam veliki fan Billy Joela, Elton Johna, R.J.Dia, Warrel Danea, Laynne Staleya, Ray Gillena, Paul Rodgersa, Phil Anselma… Poprilična je lista.


Ipak, desila vam se i faza kada ste razmišljali da napustite muziku, kada roditelji i vi niste videli smisao da nastavite? Srećom, taj period je ipak kratko trajao? Kako muzičar na kraju to prevaziđe, šta odnese crne talase i sive oblake u tom stanju?

Ah, ima dana kad je sve beznadno. Prolazio sam to i tokom korone. Ali to traje par dana, možda čak i par tjedana i onda se uvijek vratim. To je jedan od tih znakova da je za mene to – to. Jednostavno je uvijek tu i to je moj poziv.

• 

• 

Kako uspevate da budete gotovo paralelno u dva uspešna rok benda – “Animal Drive” i “Trans-Siberian Orchestra”? Da li će se sada sve to promeniti, jer postajete deo Whitesnake univerzuma? Nemoguće je verovatno biti u tri benda simultano, a u vezi sa tim, koji su vam dalji planovi u karijeri, osim Whitesnake angažmana, u doba korone?

„Animal Drive“ nažalost više ne postoji. Kolega Keller i ja i dalje radimo na novim pjesmama, pa ćemo vidjeti gdje će to odvesti. Tako da osim što sad imamo u 9. mjesecu Jelusick tour po Europi, nakon toga ide Trans-Siberian Orchestra, zatim4 mjeseca pauze i onda sledi – Whitesnake. Sve se stigne ako se dobro izorganizira.



Pored vas, malo je onih iz vaše branše koji su imali priliku da sviraju sa najvećim zvezdama SAD-a, pominje se vaš zemljak Alen Brentini? Da li ste se sretali Alen i vi na turnejama i postoji li mogućnost da zajedno snimate neke projekte?

Alen i ja se dugo već znamo. Strašan gitarist!
Nadam se da ćemo složiti nešto on i ja, moram do njega navratiti sljedeći put kad budem u Rijeci.



Verujete li u sudbinu da su vam zvezde naklonjene samo za velike stvari – poduhvate? Kao cela ta okolnost kada ste na koncertu na Šalati svirali sa svojim bendom Animal Drive kao predgrupa Whitesnakeu? Da li ste svesni šta ste sve postigli pre svoje 30. godine, ono što mnoge vaše kolege ne urade toko čitave karijere?

Ne vjerujem, već vjerujem u rad i to da moraš imati nešto da bi privukao nešto drugo, neće ti to zvijezde napraviti za tebe. Mislim da imaš jednu veliku priliku i da onda ako znaš šta radiš će se kad tad nešto dogoditi. Ta moja prilika bila je Trans-Siberian Orchestra, nakon toga sam dolazio do svega radom. Uz rad je jako bitna naslušanost i koliko razumiješ muziku, tako da me moje sviranje više instrumenata opet dovelo u predonost, ali trebalo je i naučiti svirati, tako da se opet vraćamo na rad u mlađim godinama.

Ne znam da li znate, ali Whitesnake je jedan od omiljenih bendova u Srbiji, tako da je za manje od 15 godina gostovao 5 puta kod nas u Beogradu, gotovo svaki put na različitim prostorima (Kalemegdan, stadion Tašmajdan – 2 puta, BG Arena, Hala Pionir).
Da li ste ih možda posetili na nekim od tih koncerata u prestonici Srbije, a koliko puta ste ih inače u životu gledali, štoi u Hrvatskoj, što u belom svetu?

Gledao sam ih 2 puta u Ljubljani i 3 puta u Zagrebu.
Do 2023. godine ću ih gledati jedno 60 puta (smeh)!



Ivan Makragić