DAVOR LUKAS BAJO, VOĐA GRUPE “FIT” IZ RIJEKE, PRED BEOGRADSKI KONCERT U SUBOTU, 28.12. U KLUBU “FEST”

NEIZMERNO MI NEDOSTAJE MILAN MLADENOVIĆ

    TREĆI koncert u Beogradu ove godine imaće hrvatska pop rok grupa “Fit” u zemunskom klubu “Fest” pred novogodišnje praznike, 28. decembra. Pre toga sastav iz Rijeke je svirao na festivalu i muzičkoj konferenciji “Kontakt 2019” u prepunom “Elektropioniru”, da bi skoknuli i na Beer fest gde su okupili zavidan broj publike ispred Alternativnog stejdža (iako oni pripadaju “mejnstrim” pravcu). Fanovi su tada uživali u hitovima “Mačka”, “Zaboravit ću sve”, “Zvoni telefon”, „Beograd“, „Uživaj“, “Ne mogu bez nje”, ali i u novom singlu “Ljubav je magija” (2018).

     Pevač i frontmen Davor Lukas Bajo osnovao je bend 1982. godine sa kolegama – Zorkom Opačićem (gitarista) i Mirom Teševićem (basista). Uz njih, postavu benda činili su i bubnjar Renato Debeuc i klavijaturista Aleks Merle. Sam naziv grupe odabrali su navodno prema gelu za kosu, ali su kasnije promenili objašnjenje i ukazali javnosti da to Fit znači – snaga i čvrstina. Kroz bend su prošli i članovi grupe “Van Gogh” – Zvonimir Đukić Đule i Srboljub Radivojević Srba, producenti su im bili i pokojni Milan Mladenović, kao i kolega iz “EKV” – Ivan Ferce Firči. U to vreme izbacili su dva uspešna albuma – „Uz rijeku“ (1988) i „Daj mi ruku“ (1989), a onda im je karijera nestala preko noći, deo benda odlazi u Amsterdam, počinje rat …
    Ipak, posle rastanka sledi i novi sastanak sa omiljenom grupom i CD “Live uz rijeku”,  lkao i studijski album “2011” .

    Uoči koncerta u subotu, u kultnom zemunskom rock klubu Fest, popričali smo sa pevačem i liderom benda. Davor Lukas Bajo.


     Vaš naredni susret sa Beogradom je u klubu “Fest” 28. decembra, kao treći put ove godine. Da li više volite upravo ove celovečernje solo koncerte od festivalskih nastupa koje ste imali na “Kontaktu” (Elektropionir) i “Beer festu”? Gde je veća draž i šarm?

–  Najviše volimo solo koncerte, jer na njima je naša verna publika koja zaista zna sve reči i peva sa nama sve pesme od početka do kraja.

  Posle raspada grupe radili ste solo album “Lucas – Jedan svijet” (1997) kao novi početak. Da li biste ponovili neko solo izdanje? Koliko je teško bilo tada da krećete od nule, da se ponovo dokazujete sami posle naglog razlaza grupe?

   –   Nedostajala mi je muzika i pripadnost bendu, tako sam odrastao. Sakupio sam super ekipu i otišao u Amsterdam kod Zorka u studio gde smo snimili taj album. Najveći značaj tog projekta je činjenica da bubnjar Alen Tibljaš i danas svira s nama, a i sjajni smo prijatelji. Danas kad radim unutar grupe Fit, nisam zainteresovan za solo projekte.

  Bili ste veoma vezani za kultni sastav EKV, jer vam je Milan Mladenović producirao CD “Uz rijeku”, a u tom projektu je učestvovao i Ivan Ferce Firči. Da li vam nedostaje – Milan?  Žalite li za tim vremenima kada smo imali zaista velike umove i umetnike kao što je Milan?

    –   Nakon što smo snimajući prvi album mesec dana, doslovce živeli zajedno, jako smo se zbližili i nastavili da se družimo i van te saradnje. Svirali smo zajedno na koncertima, izlazili, išli na na bilijar, na „žurke“… Sećam se kad smo zajedno puštali njemu i Magi materijal za naš treći album, a oni nama za njihov „Dum dum“. Nakon tog dana nismo se nikad više videli, ali kao da smo znali, nekako tih i poseban je bio taj posljednji susret. Neizmerno nedostaje i on i EKV, ne samo nama, nego i svima koji su upoznali njihovu magiju.

  Da li ste nekada čuli komentar od grupe Blondie nakon vaše obrade hita “Zvoni telefon”, a da li su “Neverne bebe” čule utiske posle njihove obrade vaše “Mačke”?

     –   Pesma “Hanging on the telephone” je zapravo u originalu od benda “The Nerves”, tako da bi trebalo da oni komentarišu i Blondie i nas, ali to se naravno nije dogodilo. Što se tiče “Mačke”, ljudi iz benda “Neverne bebe” su nas kontaktirali i naravno uz naš blagoslov napravili su zanimljivu obradu. Jedino mi je teško da se naviknem na vokale koji pevaju moju pesmu u ženskom rodu.

  Da li ćete imati vremena u Beogradu da se družite sa vašim starim saradnicima – Đuletom i Srbom iz Van Goga? Koliko pratite njihovu karijeru i da li ste ponosni što je vaš stari prijatelj veoma vredan u muzičkom svetu?

    –   Ma naravno, vidimo se skoro svaki put kada dođemo. I sad u okviru Beer festa smo se družili par dana. Fascinantan je Đuletov rad i uspeh koji je postigao, ali to se i onda  ’80-ih odmah videlo i znalo. Imali smo oduvek sličnu energiju i to je ono što nas je u prvom susretu i zbližilo.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Youtube screen shot