DAMJAN DAŠIĆ Gitara & vokal Magic Bush – The BestBeat – Gile & Magic Bush

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Tom Morello (RATM) okomio se na policijsku brutalnost i rasizam u pesmi “Stand Up”

Gitarista i jedan od osnivača benda Rage Against the Machine, Tom Morello, u vremenima kad je ovaj...

Grupa Vervet objavila debi album

Novigradski sastav Vervet predstavlja debitantski album Dok plačeš i smiješ se prvi put u digitalnom obliku uz...

BIOSKOPI U SRBIJI IPAK ZATVORENI DO AVGUSTA

VELIKU AKCIJU „POVRATAK U BIOSKOP“ USPORILA GLOBALNA KRETANJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI  USLOVLJENA COVIDOM - 19Uprkos optimizmu i...

NISAM VEROVAO DA ĆU JEDNOG DANA SKAKATI SA GILETOM NA SCENI

O novom Live i studijskom albumu, kako pomiriti stomatologiju i muziku, o Giletu, EKV, Vladi Divljanu, o uspomenama na druge bendove u kojima je svirao


  Sarađivao je sa mnogim bendovima o kojima ima uglavnom samo lepe reči. Potpis ovog momka mogli ste videti na albumima sastava E-Play, Dejan Cukić i Spori ritam bend, Vampiri, ali i Presing, Antifrizz, Sinestezija. Na sve to blues muzičarka Katarina Pejak je ostvarila sa njim saradnju, dok on paralelno stvara i nastupa u tri sastava: The BestBeat – popularni The Beatles Tribute, onda Magic Bush, kao i nastavak tog benda – Gile & Magic Bush, sa kojim je imao zakazan koncert večeras(04.01.) u Beogradu, u klubu pivnici Subbeerni centar. Na žalost koncert je iz tehničkih razloga odložen, i čeka se novi termin za svirku.

 On je … DAMJAN DAŠIĆ, gitara i vokal pomenutih muzičkih grupa.

  The BestBeat uvek ima aktivne turneje po zemlji, regionu i svetu, jedini autentičan tribute bend o Bitlsima na našim prostorima. U Beogradu su nastupali često u Domu omladine, ali i scenama UK Vuk Karadžić, Letnje scene SKC-a (BELEF festival), klub Fest u Zemunu, Zappa Barka, na Kolarcu matine svirka za decu, kao i mnogi drugi prostori.
  Sastav Gile & Magic Bush nedavno je izdao live album iz Doma omladine sniman 09.03.2018. – “Retko svirane pesme” (izdavač: Odličan hrčak 2019).
   Svirali su na mnogim mestima u prestonici – Beer fest, klub Fest, Sajam automobila, Elektropionir, Dorćol Platz. Svaki koncert – novo mesto. Na repertoaru su pesme koje je Srđan Gojković Gile, lider “Električnog orgazma” stvarao van matične grupe – sa Vladom Divljanom, muzika koju je komponovao za filmove i serije, ali i manje svirane naslove iz “Orgazma”, kao veoma zanimljiv koncept.
  Magic Bush kao bend u februaru objavljuje novi album za PGP RTS, kompletno na srpskom jeziku, za razliku o prvog koji je bio na engleskom.
  A na sve to, hiper produktivni i vredni Damjan je i – stomatolog!
  Moguće da je napravio neku formulu za kloniranje, a nije nam otkrio!?

Hajde da zavirimo u Damjanovu priču …

                 SEBE NE SMATRAM LIDEROM BENDA

Za početak, da otkrijemo, ako nije neka mistifikacija, zašto – “Magično žbunje”? Šta tačno taj naziv vaše grupe znači, ima li određenu simboliku, metaforu, prenesenu poruku? Da li je to muzika kao čarolija sama po sebi jedno magično žbunje iz koje može mnogo toga lepog da izađe i da se kanališe na pravi način?

    –  Magično Džbunevlje, Magičnata Grmuška, Magic Bush, kako god da vam se dopada… Bilo je tu svakakvih asocijacija na muziku koju volimo, pa smo stigli do Magic Bus, od grupe The Who, ali smo malo izmenili i dodali jedno slovo. Svidelo nam se i ostalo do danas. Eto, nešto sam, kao objasnio… Na novom albumu imamo pesmu koja se baš zove Magični žbun i u kojoj nam gostuje draga koleginica Tijana Rašić.

Bio si deo raznih poznatih bendova koji danas sve više rade i ponovo su aktuelni, kao Dejan Cukić i Spori ritam bend, ili E-Play. Šta misliš o njihovim novim albumima? Da li bi voleo da ponovo nekada budeš deo tih priča, makar na gostovanjima na sledećim albumima ili samo koncertima, jubilejima i slično?

     –  Drago mi je što sam imao prilike da sarađujem sa ljudima koji muziku vole i cene na isti način kao i ja. Što više prolazi vreme, shvatam koliko lako se muzičari umore, i zasite bavljenja ovim poslom koji vas nekada nagradi preko svih očekivanja, a nekada mnogo uzima i malo prašta. Sa Majom i Dešom sam imao divna iskustva. Oboje su odlični kao vođe svojih bendova.  Uvek mi je drago kada se sretnemo, na koncertnima, promocijama ili privatno… Maja je sjajan primer upornosti i istrajnosti. Uvek smo se dobro razumeli i sa E-play sam imao prve svirke van granica zemlje, što je bila  velika stvar za mene. Deša zna da pazi i mazi svoj bend, kao retko ko. Drago mi je što ima dobar novi album i što je u neverovatnoj pevačkoj kondiciji.

  Ako ikada bude prilike zasvirao bih sa drugarima, što da ne.

Ti si trenutno aktuelan sa tri benda, gde imaš naravno ogromnu ulogu, takoreći lider benda: Magic Bush, The BestBeat, Gile & Magic Bush. Da li ti je naporno da kontrolišeš rad praktično tri različite priče (osim što prvi i treći sastav imaju naravno zajedničke članove, osim Gileta)? Da li ti neke kolege zavide što imaš tri benda i sa njima možeš trostruko da imaš uspehe? Postoje li sujete među muzičarima oko tih tema?

      –  Moram da kažem da sebe ne smatram liderom benda, iako me u to uvek nekako ubace na kraju… U sva tri benda sviram sa svojim najboljim prijateljem Markom Ćalicem – Caxy-em. Zajedno smo osnovali i Bestbeat i Magic Bush, a pre toga je bilo nekoliko zajedničkih pokušaja da napravimo nekakve bendove, ali smo u to vreme bili ritam sekcija, ja bubnjar, a on basista. Nikako nismo uspevali da nađemo gitariste i pevače za to šta smo hteli da radimo i na kraju smo odlučili da se prekvalifikujemo u gitariste. Napravili smo jedan kreativni duo, koji se, kada nabacimo zimske kilaže, zove duet Buco i Debeli (nešto kao Srđan i Buco). Sve odluke donosimo zajedno, a poprilično se dobro slažemo i razumemo, tako da nema mnogo pritiska. Velika je fora kada, sa nekim sa kime praviš muziku, imaš otvoren odnos, tako da možete jedan drugom da kažete šta vam se dopada, a šta ne dopada, a da to bude konstruktivno i dovede do boljeg rezultata.

    Sve što nam se do sada desilo kroz bavljenje muzikom nam je mnogo značilo, ali ne gledam na to kao na neke osvojene trofeje, tako da mi i sam pojam uspeha nije baš najjasniji. Uživamo u tome da sviramo i radili bi smo to dokle god je moguće. Sa kolegama nisam imao nekih nesporazuma po tom pitanju. Većinom poštujemo i podržavamo jedni druge. Čini mi se da je nepotrebno i bezveze da se gložimo. Nema nas baš mnogo, zar ne?

 
     U NAŠEM SLUČAJU ODMOR NE DOLAZI USKORO NA RED

U poslednje vreme imate dosta aktuelnosti i novina: konačno je izašao live album “Retko svirane pesme”, a spremate i drugi studijski CD kao Magic Bush. Da li si ponosan što u nekada učmalom muzičkom svetu Srbije vi vredno radite i imate šta novo da ponudite publici i diskografski i koncertno? Čemu se trenutno najviše radujete i okupirate u bendu od ovih novina i aktivnosti, projekata? I da li stižete da predahnete ikada? Vaš drugi album biće na srpskom, za razliku od debija kompletno na engleskom?

– Album “Retko svirane pesme” je meni jedna jako draga ploča i prvi vinil koji ću imati u karijeri! U pitanju je snimak trećeg koncerta koji je bend održao, čega sam postao svestan tek kada smo smiksali materijal i poslali ga u štampu. Taj podatak mi je jos draži. Da mi je, kao klincu koji je u Buhi gledao Vladu i Gileta, neko rekao da ću jednog dana na sceni skakati zajedno sa Giletom i svirati pesme sa kojima smo naučili prve akorde, ne bih mu verovao. Drago mi je što je jedan od heroja mog muzičkog odrastanja super – cool tip i što smo uspostavili jako lepu saradnju. Posebno cenim to što su sve Giletove ekskurzije, mimo Električnog Orgazma bile poštene i vredne pažnje, pa se iskreno nadam da će to biti slučaj i sa ovim bendom. Gile, Caxy i ja trenutno pišemo i snimamo pesme za novi autorski album. Mogu samo reći da apsolutno uživamo u tom radu i da jedva čekam da i te pesme ugledaju svetlost dana.

  Što se Magic Bush-a tiče, drugi album je gotov, a izaći će u februaru za PGP. Sadržaće 12 pesama, a prvi singl, kao najavu albuma, smo pustili krajem oktobra. Ceo album je na srpskom i meni je lično prijala ta promena. Album smo snimali sami u našem studiju, a miks je uradio Saša Janković. Ono što smo pokušali da zabeležimo na albumu su pesme koje nose skladne pop melodije. Trudili smo se da izbegavamo zloupotrebu kompjuterske obrade zvuka, već da sve odsviramo kako znamo i umemo. Mislim da će se to čuti.  Što se odmora tiče, to u našem slučaju neće uskoro doći na red. Kada god smo mislili da ćemo imati pauzu, pojavilo bi se nešto novo što bi nas samo prešaltalo na novu brzinu i tako u krug…


  DANJU NOSIM BELU UNIFORMU, A NOĆU CRNU KAO BETMEN

  Na sve to, tri benda, ogromno iskustvo i u drugim sastavima, KAKO stižeš da se baviš i stomatologijom? Jedini ste Zlaja Bokun i ti iz sveta medicine i muzike kod nas ili ima još pasioniranih zdravstvenih radnika u rokenrolu? Gde je ta tajna veza tvog poziva zubara i muzike? Da li nekad daješ prednost stomatologiji? Ili je mrtva trka?

    –  Pre svega, moram da kažem da nisam tako redak slučaj, kada je reč o kolegama koji čupkaju zube i golicaju bubne opne. Lista je poduža, i tu ima roka, a i drugih pravaca, ali pokušaću da navedem neka od imena: dr Boban Đorđević (Generacija 5), dr Vladimir Lazić – Laza (Eyesburn), dr Vojislav Beštić – Beške (Bezobrazno Zeleno), dr Slobodan Misaljević (Indexi), prof. dr Vojislav Letić (ProRock Angels – Rolling Stones tribute), prof. dr Ivica Stančić (vokalni solista, izvodi starogradske pesme), dr Željka Zdjelar (solistkinja Opere Narodnog pozorišta), iz branše gastroenterologa tu je dr Jamal Al Kiswani (Svi na pod, Vroom) … Ima još dosta imena . Uporedno bavljenje i tom profesijom je, za mene, dobra vrsta balansa, iako mi oduzima dosta vremena. Ja praktično, nemam trenutke dokolice. Veoma je dobar osećaj kada nekoga oslobodiš bola i nelagode, ili mu poboljšaš stanje koje ga je dugo mučilo. Pacijentima, normalno, puštam muziku koja ublažava anksiozna stanja (često prisutna kod poseta stomatologu), dakle, romantizam, klasicizam i tako to. Kada čuju Šopena, odmah im bude lakše 🙂 Nekada se tu nađu pesme šezdesetih, jazz, black metal…

Nema neke tajne veze, kao i kod mnogih drugih muzičara koji su ekonomisti, pravnici, arhitekte i slično, samo što zubare baš niko ne voli. Danju nosim belu uniformu, a noću crnu (kao Batman).

Saradnja sa Giletom je krenula oktobra 2017. na humanitarnom koncertu Eve Braun. Live CD je upravo sa vašeg premijernog nastupa Doma omladine. Od tada, sa Giletom nastupate gotovo svuda po Srbiji i Beogradu: Beer fest, festival Kontakt – Elektropionir, Sajam automobila, Klub Fest, Dorćol Platz, Dom kulture Novi Sad … Da li imaš utisak da se razvijate koncertno sve na bolje i koji bi koncert posle DOB-a izdvojio da je vidni i znatni napredak u svemu? Ili misliš da održavate istu liniju energije i poleta?

    –  Predistorija našeg spoja sa Giletom, koji se desio na humanitarnom koncertu Eve Braun zapravo je počela u februaru 2017, kada smo svirali koncert u Bečeju, na kome je bilo čak šestoro ljudi – četiri člana Eve Braun, vlasnik kluba i šanker. Da zabava bude kompletna, ostali smo bez tablica na kolima kojima smo stigli. Svirali smo ceo nastup, kao da nam život zavisi od toga, jer obično, u takvim situacijama to postane jedini pravi izlaz. Zahvaljujući tom nastupu, Vaske nas je zvao da sviramo na Bečejskom trgu, koji mesec kasnije i tada smo izvodili Divljanove pesme, u čast otvaranja scene kulturnog centra, koja je ponela njegovo ime. Potom je usledio nastup sa Giletom (“Lutka koja kaže ne” je bila pesma koja je sve inicirala). U maju 2018. bili smo deo Nevladine organizacije, na koncertu Hajde sanjaj me sanjaj, u Sava Centru… Pouka priče je da treba da se svira svugde gde ima struje.

Definitivno smo sada uigraniji, nego na početku. Bend je živa stvar. Pre godinu dana smo promenili bubnjara. Jefta je otišao, da kao i mnogi beogradski muzičari, na sinjim morima i okeanima zaradi neki dinar i popravi kućni budžet, pa se u bend vratio Vitomir, od koga se, ponovo, opraštamo nakon koncerta u Beogradu. U bend nam stiže novi član, ali mislim da ćemo i dalje uspeti da održimo istu energiju, a i da uradimo neke nove stvari. O novoj postavi više kada bude pravo vreme za to. Ovo sa promenama bubnjara, je još jedan dokaz da je film Spinal Tap istina i ništa osim istine.

Sa muzičarkom Julijanom Vincan sarađivali ste ali ne kao kolege i partneri u muzici, već na jedan drugi način: ona je bila vaš (muzički) PR menadžer. Kako je tekla saradnja sa njom na dva benda koje vodiš – The BestBeat i Magic Bush? Da li je i tebi, vama, svima danas neophodan lični PR? Koliko smatraš da je javnost danas neupućena u rad mnogih bendova i na koji način dopreti do većeg broja publike?

  – Danas je neophodna takva vrsta marketinga. Moram da priznam da se time vrlo malo bavim, jer društvene mreže uzimaju previše vremena i energije. Zbog toga smo pokušali da napravimo tu vrstu saradnje, da imamo nekoga ko drži te stvari pod kontrolom. Sa druge strane, mislim da je jedna stvar u svemu ovome presudna, kada je reč o bendovima koji traže svoje mesto pod suncem, a to je dobra pesma. Ono što valja će uvek naći svoj put do slušalaca.


          BLUES MUZIKA JE ITEKAKO ŽIVA U SRBIJI

Kakva iskustva nosiš sa bendovima “Presing”, “Antifrizz”, “Sinestezija”? Za razliku od drugih sastava koji imaju komercijalno tržišnu potražnju, kakav je rad sa bendovima drugačije strukture i namene? Koji je tebi žanr lično najbliskiji od ova tri benda, a koji od svega do sada gde si svirao i stvarao?

     –  Sa Presingom i Antifrizom sam sarađivao kao bubnjar, a sa Sinestezijom kao producent na prvom i drugom albumu. To je bilo vreme kada sam svirao sa dosta bendova u isto vreme, u želji da što pre napravim iskorak u profesionalno bavljenje muzikom. Tako su se dogodile te saradnje i volim taj period. Mladost – ludost. Obožavao sam punk rock, a i još ga volim, pa je Antifrizz bio neka najbliža svirka onome što me je tada zanimalo. Rke-koke-tras! Svirali smo na Akademiji ispred Peter and the Testube babies, to je bilo dobro. Od svega ostalog što sam radio najbliži mi je power-pop koji i sviram sa Magic Bush-om.

Opet, stižeš biti i deo obnovljenih “Vampira”? Kakav utisak nosiš iz ove avanture i stižeš li i tome da se posvetiš, ako i kada pozovu kolege iz tog benda? Upravo je frontmen Era bio i deo The Beatles tribute benda, i tu je vaša povezanost?

– Prestali smo da sarađujemo pre nekih 7-8 godina i mislim da ne bih obnavljao taj angažman.

Da li ti prija blues muzika i koliko uspevaš da je pratiš, budući da si sarađivao i sa našom blues umetnicom Katarinom Pejak? Misliš li da taj žanr ipak kod nas nije zaživeo, i da je više za građenje karijere u inostranstvu, iako ima nekih usamljenih predstavnika (Texas Flood & Nenad Zlatanović, Kolja, Zona B, Di Luna Blues band, Point Blank)? Ili jedino ako se vrata otvore ka Americi što je iskoristila Ana Popović?


       –  Taj muzički žanr je itekako živ! Beogradska scena traje više od četiri dekade. Sva imena koja si naveo su apsolutni blues autoriteti na ovim prostorima. Kada je, pre nekih dvadesetak godina, Klub Doma omladine Beograda nosio ime St. James, veliki broj beogradskih blues imena je tamo nastupao, a ja sam posećivao sve te koncerte i sa svojim tadašnjim bendom tamo imao probe. Puno smo učili slušajuci te bendove. Caxy i ja smo se upoznali baš za šankom kluba, na svirci Sirove Kože. Sećam se da je tada izašao njihov album Hugger-Mugger. Tu sam i upoznao Katarininog oca, Vladu Pejaka, jednog od najvećih blues pregalaca. Mnogo godina kasnije, na njegov poziv, sam kao snimatelj, učestvovao na snimanju klavijatura za jednu pesmu na Katarininom prvom albumu, a  svirač je bio niko drugi do moj kolega iz Magic Bush-a – Darko Grujić. Ja nisam vrsni poznavalac bluesa, ali mogu da primetim da je beogradska blues scena primer posvećenosti i ljubavi prema muzici, a kolege koje ovu scenu čine su fenomenalni muzičari čija je publika isto tako verna i posvećena. Vidim da se pojavljuju i neka nova mlađa imena. Finansijski aspekt nije ono što je presudno. Tako je i u životu. Ne družim se sa ljudima koji padaju u nesvest na marke automobila i visinu mesečnih prihoda. Koliko perspektive ima kada je karijera u pitanju, zavisi od mnogo faktora, a oni koji su odavde krenuli u svet su imali šta da pokažu. Meni je drago što sam, pre 20-ak godina, imao sreću da slušam Anu Popović sa grupom Hush, to je bilo fenomenalno!

SA ODLASKOM VLADE DIVLJANA OTIŠAO JE VELIKI DEO BEOGRADA U NEPOVRAT

   Ponovili ste humanitarno veče ove godine u UK Vlada Divljan takođe sa Evom Braun, ali bez Gileta. Društvo su vam pravili Artan Lili, dobitnici nagrade Milan Mladenović. Smatraš li da se eto legende Divljan i Mladenović nekada suviše često koriste u formi tribute bendova, i da li to smeta i vama i Giletu barem zbog Divljana?

   – Što se bendova koji funkcionišu kao tribute bendovi, lično, nemam ništa protiv, pod uslovom da se to radi od srca i sa mnogo truda, kako bi imalo smisla i bilo dostojno onih čija se dela izvode. To je kao kada slušate ozbiljnu muziku. Na taj način ona ostaje u životu, jer je živo izvođenje prava magija i dobar način da se mlađe generacije upoznaju sa bendom. Take the money and run projekti su bezveze, ali toga je ipak, manje. Za Giletovo mišljenje, na ovu temu, ipak moraš da pitas njega lično.

   Odlazak članova EKV-a je za ljude iz moje generacije bio ogroman gubitak. Mi, uglavnom, nismo uspeli da ih čujemo uživo i to nam nedostaje. Normalno je da neko ko sada ima 30-40 godina ode i čuje Cimu i Marka, kao polovinu velikog benda, kada već nije imao prilike da to čuje kada je bilo pravo vreme i da uživa u muzici koju je stvarao jedan jako dobar bend.

  Sa Divljanom je otišao veliki deo Beograda, kakav se nikada neće ponoviti niti vratiti. Njega sam imao sreću i da slušam i upoznam i mislim da ga je diljem bivše domovine volela najbolja ekipa. Kada smo u Sava Centru svirali koncert Vladi u čast, momci iz benda su pričali kako je Vlada, u svojoj skromnosti, zazirao da zakaže koncert u Sava centru, sumnjajući da može da ga napuni. Dva puta je Sava centar bio pun – na memorialnom koncertu i na premijeri filma. Uspeo je da taj prostor rasproda posthumno. Ljudima nekada treba vremena da shvate šta su imali pred sobom, a to se obično dogodi kada umetnik više nije među živima. Vladino delo nastavlja da živi.

   Postoji još jedna teza koju možemo preispitati, a to je: da li takva scena ugrožava autorski rad? Mi smo kroz naše projekte pokušali da napravimo simbiozu, u kojoj je Beatles tribute bend otvorio put ka evropskim scenama, do kojih teško da bismo na drugi način stigli, a to nam je omogućilo da naučimo koja je doza ozbiljnosti i profesionalizma potrebna za bavljenje muzikom na zapadu, pa da to iskustvo i finansijsku dobit od tribute projekta uložimo u rad na svojim autorskim pesmama. Dosta napornog rada, ali se na kraju isplatilo.

  Kolege iz Queen real tribute benda, trenutno prave fenomenalne turneje po Kini, Rusiji, a čini mi se da uskoro idu i na Nemačku turneju. Znači da je moguće da bend iz Srbije napravi posao i da treba biti uporan.

Mi, iskreno, ne planiramo da karijeru autorskog benda nastavljamo u Evropi, ali način rada je dobro ukapirati. To može i ovde da se koristi.

Koji su vam dalji planovi sa The BestBeat? Proputovali ste zemlju uzduž i popreko, region, svet … Da li vi intimno volite toliko “Bitlse” svi u grupi i da li vam fale takve legende kao oni? A šta da ih nikada nije bilo kao u filmu “Yesterday” Denija Bojla, ako ste gledali?

       – Nastavljamo kao i do sada, nastupamo po ex-Yu prostorima, a tokom leta imamo zakazane nastupe po Francuskoj. Planiraju se još neke lepe saradnje za sledeću 2021. Letos smo bili u Liverpool-u, ponovo na “Beatleweek” festivalu. Upoznali smo Pit Best-a, Alana White-a, odsvirali 12 koncerata, slušali mnogo dobre muzike…

Naravno, da obožavamo Beatles-e! Mislim da svaki ozbiljan muzičar shvata koliko su ta četiri momka bila važna za muziku 20 veka. Da ih nije bilo, svet bio bio mnogo drugačije mesto, kakvo ne bih želeo ni da zamislim.

Film Yesterday je dobar osvrt na to da zapravo, već dolazi do situacije da mlađe generacije nisu ni svesne Bitlsa kao važnog dela opšte kulture. Nije nam potreban black-out, kao u filmu. To je pomalo zabrinjavajuće, jer se srećemo sa jako erodiranim muzičkim ukusom današnje populacije. Mi se, kroz koncerte za decu, koje održavamo svake poslednje subote u januaru na Kolarcu, trudimo da prenesemo muziku Beatles-a do najmlađih slušalaca.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Iva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Čuveni američki izdavač objavljuje novi album grupe EYOT

Navikli smo da svakim sledećim izdanjem muzički sastav EYOT iz Niša pomera granice i žanrova i produkcije,...

Preminuo američki muzičar: Pisao je i za Elvisa Prislija, Džonija Keša i Boba Dilana

U izjavi se navodi da je Danijels umro od posledica moždanog udara u bolnici u Hermitidžu, u američkoj saveznoj državi Tenesi.

Grupa Vervet objavila debi album

Novigradski sastav Vervet predstavlja debitantski album Dok plačeš i smiješ se prvi put u digitalnom obliku uz najavni singl “Dobar dan” i...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!