1. Sunrise
2. Church
3. Trouble in Town
4. BrokEn
5. Daddy
6. WOTW / POTP
7. Arabesque
8. When I Need a Friend
9. Guns
10. Orphans
11. Èkó
12. Cry Cry Cry
13. Old Friends
14. بنی آدم (Children of Adam)
15. Champion of the World
16. Everyday Life

Reklama

Coldplay je jedan od bendova koji je odmah na početku svoje karijere napravio najveći hit. Kako je vreme odmicalo, njihova popularnost bila je sve veća i veća, dok je sama muzika postajala sve tanja i tanja pa se gotovo razmerno povećao i broj fanova i broj mrzitelja benda.

Sa zadnjih nekoliko albuma bend je skroz skrenuo u elektroniku i na taj način želio sakriti glavnu manu koja ih je držala već godinama, a to je čisti manjak inspiracije. Pesme su podlegle preteranoj produkciji, što je donelo tek ispraznu radiofoničnost pesama. Ako bi pitali nekog prosečnog slušaoca da nabroji par stvari s početka karijere i par pesama s poslednjih nekoliko albuma, verujem da bi u sekundi dobili odgovor na prvo pitanje, dok na drugom mnogi ne bi došli dalje od pesme-dve. I to je danas Coldplayjeva realnost.

Ipak, da vrag nije odneo sve, pobrinuli su se s novim albumom. Već s najavnim teaserom od dve pesme bilo je sasvim jasno da će ovaj album biti bolji od barem zadnjih dva albuma, ako ne i znatno više. I “Orphans” i “Arabesque” imaju neku potrebnu svežinu koja je godinama nedostajala u zvuku Coldplaya. Sad, kad je konačno i celi album vani, mogu potvrditi tu tvrdnju.

Sam koncept albuma “Everyday Life” je zamišljen u dva dela – “Sunrise” i “Sunset” koji zajedno daju tek nešto malo više od prosečne minutaže u današnjoj pop produkciji (nekih 52-53 minute). Teme se svode na sve ono što Martina okružuje svakodnevno, a ton albuma je mirniji, spokojniji, povremeno eksperimentalniji… Ukratko, bazičniji i bez prevelike produkcije, pa slobodno mogu reći i da je jedan od najosobnijih albuma do danas.

U nekim najavnim intervjuima, Martin je često povlačio crtu s Radioheadom. Iako se na to verovatno mnogima diže kosa na glavi, jer kako Coldplay i Radiohead mogu stati u istu rečenicu, to stvarno ima smisla. “Everyday Life” je najeksperimentalnije njihovo delo do sad i fanovi koji vole posednje albume benda, teško će se pomiriti s ovako radikalnim rezom i odlaskom gotovo u skroz minimalističke vode (nešto vedriji i zvukom bogatiji “Sunset” popravlja taj minimalistički dojam).

Nakon orkestralnog uvoda sa “Sunrise”, dolazimo do prve prave pesme albuma “Church” koja nas vraća u vreme s početka Coldplay karijere – Martinov vokal u prvom planu dok je pop-rock melodija fino ugođena. Kad pričamo o Radiohead efektu na albumu, to svakako nalazimo u hermetički zatvorenim baladama poput “Trouble in Town”.

Ono što ovaj album razlikuje od mnogobrojnih prethodnih albuma jeste povremena opuštenost benda i jednostavno prepuštanje atmosferi. Tako je “BrokEn” jedna od najboljih pesama koje su pokazali u poslednje vreme, jer je jednostavna barska soul/gospel pesma u kojoj pevanje dominira.

Od ostalog svakako treba istaknuti ranije objavljene pesme “Arabesque”, s kojom su se približili free jazzu (a gostuju Femi Kuti i Stromae), “Orphans”, kao moment na albumu, naslovna “Everyday Life” je solidna balada, dok bi sledeći singl trebalo svakako biti “Champion of the World” koja ponovno evoluira na onakav Coldplay kojeg smo svi više-manje voleli.

“Everyday Life” nije revolucija i nije nešto što ćemo slušati u nedogled, ali je ipak fini albumčić na kojeg vredi obratiti pažnju. Tu prvenstveno dolazi ‘Coldplay emocija’ u prvi plan, pa potom želja za od onog što su radili u poslednje vreme, malo istraživanja u pravcima koje još nisu istražili, malo romantike s početka karijere…

Izvor: https://www.muzika.hr/

Izvor: Coldplay – Will Champion, Guy Berryman, Martin and Jonny Buckland / Sky news


OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here