Buč Kesidi – Luka Racić i Zoran Zarubica: Sledeća godina će nam biti glavna za novi album

O nedavnom koncertu u Beogradu, pandemiji i kako opstati u njoj, o čak 5 koncerata u Zagrebu koji tek slede, mjuziklu u planu, primenjenoj muzici, hitovima i kako nastaju

Svakako su danas jedinstven fenomen, i kako su krenuli žestoko sa uspehom koji ne jenjava, jedna reč ih može tačno definisati: Rasprodati!


Uvek su zaista takvi, u gužvama, imaju puno obaveza ne bi li sve perfektno postigli oko snimanja novih pesama, albuma, spotova, ili čak i dugometražnog filma. Ali, ono najvažnije: uvek su im svi koncerti, svirke, nastupi – sold out, rasprodato, više sreće dogodine.


Negde su ovako drugi zapisali par redova o njima: levoruki indi-rokenrol-elektro-disko duo iz Pančeva osnovan 2014. godine sa idejom da uzrdmaju i obogate trenutnu scenu originalnim i najmodernijim rokenrol izdanjima.


Može se i tako reći, zašto da ne, samo odabrani mogu da promene svet, ostali su tu u ulozi slučajnih prolaznika.


Auditorijum ih se uželeo nakon izbijanja pandemije, jer nisu imali prilike da sviraju užiovo, osim što su od 2020/2021. imali poneki online koncert … ali u njihovom slučaju, to nikada ne može biti surogat za eksplozivnu energiju koju proizvode na bini.


Dvojac sa ili bez kapetana, kormilara, lidera, znamo već o kome se radi:
BUČ KESIDI!


Samo dvojica čine ceo bend, nema pratećih članova, podrške, ne, oni su SVE – alfa i omega, a onda sve to na kub.


Gitarista Luka Racić i bubnjar Zoran Zarubica, a obojica su i pevači, kao i junaci svakog njihovog spota, gde su utisnuti u zanimljive muzičke video priče.

Novi trijumf koji su postigli van granica Srbije svi već znaju, ali hajde da podsetimo, utvrdimo, potvrdimo i ponovimo: ovi momci su za delić sekunde i možda treptaj oka rasprodali tri koncerta u Zagrebu na velikom prostoru dvorišta Akademije likovnih umjetnosti.
Kada odoše tri, zakazana su još dva koncerta.

Šta onda dati ovim likovima koji imaju sve?

Mnogi razgovor sa njima počinju na opšte poznate teme, mi smo rešili da odmah u startu razjasnimo nešto drugo, a to je ono od čega su nastali: njihovo ime.

Ovo je sada njihova priča pred svima nama: Luka & Zoran – Buč Kesidi.

NA ČUVENOM FILMU SMO SE UPOZNALI I ODLUČILI DA TAKO NAZOVEMO BEND


Kako i zašto baš Buč Kesidi, prema antologijskom vesternu “Buč Kesidi i Sandens Kid” Džordža Roja Hila, iz davne 1969. godine, gde su glavne uloge odigrali zvezde Pol Njumen i Robert Redford.

Nisu bili ni blizu rođenja kada je taj film snimljen, odnosno premijerno prikazan.
Ali eto, bend je nazvan prema tom anti-heroju i pljačkašu.

Da li je ime nastalo po tom filmskom junaku, i postao im inspiracija za bend?

  Luka objašnjava da bend, nastao 2013. godine, jeste nazvan po tom kultnom ostvarenju, kao jasna inspiracija, tu nema dileme, ali ne i samo po filmu, već i prema istorijskoj ličnosti, koja je predstavljena u vesternu.


Da se malo podsetimo istorije…

  Robert Leroj Parker, poznatiji kao Buč Kesidi, bio je američki pljačkaš vozova i banaka i vođa „Wild Bunch“ bande na Divljem zapadu.

 Kao najozloglašeniji lopov svih vremena, Buč Kesidi je 1900. godine sa svojom bandom opljačkao u Nevadi prvu Nacionalnu banku Amerike, odakle je izneo 32.640 dolara.

Počeo je da pljačka od malih nogu kada je 1880. godine otišao u gradić u kom je naišao na zatvorenu prodavnicu. Ušao je u nju, uzeo farmerice i malo pite i ostavio ceduljicu sa natpisom da će platiti kada sledeći put bude svraćao u istu.

Vlasnik prodavnice je podneo krivičnu prijavu protiv njega, ali je Buč ubrzo bio oslobođen, jer je imao svega 14 godina.

Ubijen je u pucnjavi u Boliviji, novembra 1908. u svojoj 42. godini života. 
   
Obojica – Luka i Zoran otkrivaju da im to jeste omiljeni film, ujedno je bio i prvi film koji su pogledali zajedno u bioskopu na čijoj projekciji su se zapravo i upoznali. 

 
Onda su kasnije došli na zajedničku ideju da nazovu svoju buduću grupu.
  “U jednom periodu je bio ciklus filmova na otvorenom, posebno vestern filmova i mi smo zavoleli taj žanr, tako da smo ga često pratili, gledali. To je bila prilika da proćaskamo na tu temu”, rekao je Zoran. 

Novi koncert u prestonici Srbije imali su 30. avgusta u mini ciklusu “Urban Sessions” u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF, a dan kasnije na istom mestu je svirao soul pop muzičar Marko Louis.

POBEDNIČKI PROSTOR ZA KRAJ NAŠE LETNJE TURNEJE

Popularan alternativni elektro rok bend imao je snažnu pozitivnu tremu za taj nastup na Platou kod Pobednika na Kalemegdanu, jer nisu dugo nastupali u prestonici. 

  Za njih je to novi prostor za osvajanje, i to na otvorenom, najveći do sada u Beogradu kada je u pitanju njihov solo koncert.

  Poslednji put su svirali krajem 2019. godine kada su rasprodali dva koncerta u Domu omladine Beograda, u sali “Amerikana”.

  Tada je bila promocija drugog studijskog albuma “Euforija” (2019), a već prvi materijal „Posesivno-ospulsivni hospul” (2016) ih je značajno afirmisao.

   “Sada smo želeli da skupimo sve drage ljude u jedan lep prostor, kao što je Kalemegdan, i to baš kod Pobednika. Veoma atraktivan, prikladan, ima sjajan pogled na Ušće, našli smo “pobednički” prostor za kraj naše letnje turneje”, kaže simbolično u šali Zarubica.

Imali su i uspešan koncert u Novom Sadu na jubilarnom 20. izdanju festivala EXIT, tako da uveliko sviraju samo velike pozornice, postali su ozbiljni i “opasni”.


Zanimljivo je da očigledno veoma vole vikend, jer su dve pesme posvećene tim danima – “Nedelja ujutru” i “Subota”. Još da neki singl nazovu “Vikend”.


Pandemija je zaustavila ceo svet od marta 2020, onda je virus popustio mere u jednom periodu, i od leta 2021. krenulo se sa koncertima intenzivnije nego ikada. 

Kao i mnogi, trudili su se da rade, da im vreme prođe u stvaranju, kako je podvukao Zoran.
Ipak, tačna je ona definicija – akcija je neprijatelj misli.


Jedan virus je zabranio umetnicima Srbije i sveta da nastupaju, ali tandem Luka – Zoran su bili vredni – snimili su video spot za svoju hit pesmu “Nedelja ujutru” čak na filmskoj traci, prema velikoj želji rediteljke Vedrane Vukojević i direktora fotografije Luke Trajkovića.

 
“Cela ova situacija nas je veoma zatekla, niko nije mogao da očekuje sve ovo što nam se dešava”, rekao nam je Luka.

DO KRAJA GODINE ĆEMO IZBACITI NOVI SINGL


Osim toga, snimili su veoma ambiciozan koncertni film “Euforija – uživo” u režiji Davida Jovanovića, na šta su veoma ponosni i ističu ga, a ostvarenje je imalo turneju – premijere po bioskopima Srbije i regiona, a na vinilu im je izašao upravo album – “Euforija”.

 Priznaju da ih je pandemije neprijatno iznenadila i prodrmala, tako da nisu očekivali da tako dugo ne smeju da imaju koncerte i kontakt sa fanovima.

  “Potrudili smo se da budemo uposleni, da aktiviramo tu godinu koliko god možemo, da ne bude skroz izgubljena, i mislim da smo uspeli u tome sa ovim projektima”, navode mlade rokenrol zvezde.

 Osim toga, otkrivaju da uveliko rade na novim pesmama za predstojeći, treći album u pripremi.

Nisu previše odmakli, više su istraživali koje su te teme što ih u ovom trenutku privlače i koji je to novi zvuk kojim žele da se kreću.

  “Sledeća godina će biti glavna za naš novi album. Do kraja ove godine želimo da izbacimo barem jedan novi singl. Ne žurimo još uvek, radimo postepeno”, naglasio je Luka., otkrivajući svoj postepeni metoda rada.

  Veliki trijumf su zaista postigli kada su unapred rasprodali tri koncerta u Zagrebu, u dvorištu Akademije likovnih umetnosti. Sada već imaju pet zakazanih koncerta, što je već podvig – 25, 25, 26, 28. i 29. septembar. 

  “Nadali smo se takvom uspehu, ali zaista nismo očekivali da će se zaista desiti. Kada nam se desi ovako nešto, to je onda stvart za sebe. Svaki novi koncert u Zagrebu nas iznenadi, kada nam jave da su nam zakazali. Što nas više ljudi sluša, to je nama zanimljivije. Hvala svima što dolaze na naše koncerte”, euforično su istakli obojica.   

Sigurno je prijatan osećaj biti pop rok zvezda danas u Srbiji, posebno u jakoj konkurenciji, i u doba pandemije.  

Ipak, Luka skromno kaže da oni nisu zvezde, barem se ne osećaju tako, već samo muzičari koji stvaraju umetnost.

DA LI I DALJE „NEMA LJUBAVI U KLUBU” I ZAŠTO “ĐUSKANJE NE POMAŽE”?

 “Mi se trudimo da radimo ono što volimo, da pišemo te pesme, stvaramo tekstove i teme koje nas zanimaju, i koje bi nam se dopale. Sjajno je što smo sve to uspeli da objasnimo i našoj publici”, kažu momci.

Zoran ističe da im je veoma stalo do takve vrste muzike, i dosta polažu energije i kreativnosti na pisanju tekstova, koji su im najznačajniji. 

“Odlično je što smo naš rad približili tolikoj publici, sve više se ljudi pronalazi u tome, a što je njih više, mi imamo inspiraciju i veću želju da radimo za što više ljudi”, smatra Zarubica.

Eto, kad smo već kod tekstova koje ističu, da li danas stvarno i dalje “Đuskanje ne pomaže” i zašto “Nema ljubavi u klubu”, pitanje je koje se nameće prema njihovim najvećim hitovima.
Ili se možda nešto u međuvremenu promenilo?

  “Nisu to baš univerzalne istine, ali se nekad osećamo tako, ili se neko drugi oseća. Mi smo se tako osetili u nekom trenutku. Opet, nismo jedini u takvoj emociji, zato su te pesme tako dobro prošle kod publike”, jasan je Luka.

Naravno, rasprodati koncerti za njih nisu ništa novo, oni tako lako i brzo uspevaju da napune sale po Srbiji, čim se zakažu svirke, karte odmah planu. Tako je bilo i sa Beogradom kad su rasprodali dva koncerta zaredom u Domu omladine, sala “Amerikana” krajem 2019.

Kakav je to osećaj kada im javljaju da su im koncerti svi po Srbiji jednostavno – rasprodati?

Luka kaže uz široki osmeh i veliki smeh: “Najlepši i najbolji mogući! Naravno bolje nego da nam se ne prodaju nastupi”.

USKORO MOŽDA BUČ KESIDI MJUZIKL: ZORAN REŽIRA, LUKA PIŠE MUZIKU


Da li će se ta euforija za Buč Kesidi nastaviti i dalje, kada prođe pandemija, da oni budu i dalje jedan od najtraženijih bendova na tršištu Srbije i šire?


“Novi album radimo sa producentom Milanom Bjelicom, i on će verovatno otvoriti vrata i za neku novu publiku. Možda dogodine napunimo ako ne Arenu, onda možda stadion Tašmajdan”, uz veliki polet i uživanje kroz smeh priča nam bubnjar i pevač Zoran.  

Onda dodaje šeretski: “Svaka lokalna arena nam je zanimljiva kao izazov da je napunimo. Ili fudbalski stadion”.

Veliki dečački san im je da jednog dana u karijeri napune bilo koji stadion, kao što to rade vremešne strane rok grupe često u Srbiji, Beogradu.


  Zoran Zarubica, zanimljivo, studira na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) na Novom Beogradu – pozorišnu režiju, a jedini poznati muzičari koji su diplomirali upravo ovaj smer jesu Nikola Pejaković Kolja i Darko Rundek.


  Da li će Zarubica imati dovoljno vremena da se i ovim bavi u karijeri, jer mu muzika ipak oduzima značajan period?

“Ne bih stizao da se stalno bavim režijom u ovom ritmu koji imamo Luka i ja u bendu, a zajednička nam je želja da postavimo mjuzikl na scenu, gde bi Luka komponovao muziku. Intenzivno režiranje komada u pozorištu, barem za sada, nije izvodljivo.
Ja bih zato režirao taj mjuzikl, tako da možemo očekivati Buč Kesidi mjuzikl u narednom periodu. Možda neće biti za godinu dana, ali svakako će se desiti u bliskoj budućnosti”, sve nam je potanko objasnio bubnjar i pevač.

DRAMSKA I MUZIČKA UMETNOST BI TREBALO DA UVEK KOMUNICIRAJU ZAJEDNO KAO NEKADA ’80-IH GODINA

Primenjena muzika kao nova oblast i izazov ih veoma zanima, žele da snimaju numere za filmove, predstave, TV serije ili reklame, do sada su bili deo TV serija “Jutro će promeniti sve” i “Žigosani u reketu”.


Snimali su i kampanju za neke modne brendove, za to su uradili originalnu pesmu, onda za festival kratkog igranog filma “Bašta fest” u Bajinoj bašti – komponovali su muzičku temu, i ubuduće im taj kosmos deluje jako izazovno i nadahnuto.

“Malo smo zagazili u tu teritoriju, deluje zanimljivo, drugačije od onoga šta mi stvaramo autorski. Ovo je prema porudžbini. Ne razmišljamo o svojoj pesmi i svom izrazu, već stvaramo nešto što bi trebalo sa nečim da se uklopi”, objasnio nam je Luka.


“Ne bismo stigli previše da se bavimo time pored komponovanja naše muzike, ali smo uvek spremni i otvoreni da damo našu muziku onome koja ga inspiriše, posebno studente ili nove mlade režisere, za film, serije, teatar, operu, balet, što da ne?”, nadovezao se drugar Zoran, a onda dodao još neke misli.

“Sve je to sjajno, jer dramska i muzička umetnost i treba da komuniciraju zajedno. To je ranije bila redovna pojava, tokom 80-ih u Jugoslaviji”.

RAD SA GLUMCIMA NA SPOTOVIMA KAO PRIJATELJSKA PRIČA


Spotovi su im kao mali igrani filmovi, imaju scenario, zanimljiv sadržaj, ali i poznate glumce kao što su Miona Marković, zvezda pomenutih serija, igrala je u spotu “Đuskanje ne pomaže”, a Jasmina Večanski i Aleksandar Srećković Kubura u ekranizovanoj numeri “Pola pet”.

Poznaju se odavno sa Mionom, išli su sa njom na časove glume upravo kod dramske umetnice Jasmine Večanski u Pančevo.

Veoma atraktivni spotovi, dakle dosta polažu na vizuelnost, uživanje u slici.

Da li angažuju poznate glumce, jer vole dramsku umetnost domaće filmske i TV zvezde, ili da bi im poznata lica ostvarila sve veću gledanost i zapaženost spotova?

“Svi oni su nama veoma dragi ljudi. Nije zato što su poznati. Miona sada jeste popularna zbog tih serija, ali mi se znamo odavno, pre te popularnosti. Od 16. godine se družimo. Više je to prijateljska priča”, sve nam je potanko razjasnio Luka.

“Mislim da su veoma uspešno izneli te svoje likove u našim spotovima. Mi često predlažemo naše prijatelje glumce, ali reditelj je taj koji onda odabira. Tu puštamo ljude da dobro sarađuju sa našom muzikom”, ubacio se u ovu temu Zoran kao šlag(vort).

“Dobro je da postoji neki drugi prozor kroz koji se gleda ta naša slika koju želimo da pokažemo”, poetično se izrazio Zarubica.

DA LI JE MOGUĆ KULTURNI – MUZIČKI OPORAVAK POSLE TOLIKIH GUBITAKA


Definisani su kao alternativni elektro pop rok sastav, ili levoruki indi-rokenrol-elektro-disko duo. Ipak, kako navode, oni se ne ograničavaju žanrovskim odrednicama, odnosno ne trude se da jure određene žanrove u stvaranju, time se uglavnom ne opterećuju. 

 Jedino kada shvate da ih privlači neka energija pojedinih stranih grupa, onda se otvaraju ka žanrovima. Inače ne idu po svaku cenu ka određenom žanru, ali je, kako Luka navodi, dobro da postoji neka referenca. 

Tako Luka napominje da ih, primera radi, ponekad inspiriše čuvena elektro dens grupa “Daft Punk”, mada se njihova muzika ipak razlikuje.

“Onda je lakše da se puste neke pesme te grupe i da skapiramo šta nas tu dotiče, privlači, zanima i kako nas pesma “vozi”, podvukao je Zarubica.

Za sam kraj, tragična i tužna tema.
Izgubili smo u pandemiji mnoge umetnike, muzičke, filmske, neprolazne veličine..

Da li se može Srbija u kulturi oporaviti od toliko strahota i gubitaka?


“Posle svih tih crnih dešavanja, mislim da je neophodno da se Srbija polako oporavlja od toga. Velika imena su nam otišla, a sada je vreme na mladim ljudima da aktiviraju taj ceo novi pokret, da se potrude da urade sve što su svi ti umetnici tokom svog života”, zaključio je ovu našu priču Zarubica sa svojim saborcem iz benda Lukom.



Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket