BRITANSKA ZVEZDA TOM ODELL RASPAMETIO I OSVOJIO BEOGRAD – 12.02.2019.

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Umetnik si? Spreman si za međunarodnu karijeru? Prijavi se!

Prijave do 23. decembra 2020 Budite deo ovogodišnjeg programa talenata i iskoristite priliku da dobijete personalizovanu podršku stručnjaka međunarodne muzičke...

Svetski: Irina Karamarković

Druga epizoda dokumentarne TV serije „Svetski“ vodi nas u Grac kod doktorke Irine Karamarković, slobodne umetnice, pevačice i naučnice,...

Zaposlenima u ustanovama kulture 100 odsto plata ako dobiju kovid

Zaposleni u ustanovama kulture imaće pravo na naknadu plate u visini od 100 odsto prosečne plate ostvarene u prethodnih...

Izvor: Ivan Makragić – Music Pocket 12.02.2019.

Fotografije: Strahinja Jovanović

Odmah da bude jasno: ovaj muzički izveštaj nikako ne može dočarati sedmo svetsko čudo koje se desilo ove noći u Beogradu. Bilo kakvi opisi, metafore, lepota izražavanja ne može biti zamena za neviđenu čaroliju i čudesni san na javi koji je omađijao sve prisutne! Da, ove noći, Beogradu se desio niko drugi do – TOM ODELL! Vrlo je moguće da ni on sam nije svestan šta je učinio večeras, šta je uradio Beogradu, i da li zna da sada apsolutno mora da se vraća iznova u Srbiju do kraja života?!




    Britanska pop zvezda već je napravila haos na festivalu EXIT 2015, ali eto sada prvi put je nastupio u Beogradu, posredstvom uspešne koncertne agencije Charm Music. Predgrupa je bila u vidu Odelovog imenjaka – TOM SPEIGHT, prvi put u Srbiji, koji je imao odličnu uvertiru i zagrevanje za nezamislivo ludilo koje tek sledi publici Hale sportova “Ranko Žeravica” na Novom Beogradu. Ovaj momak kao uvod u spektakl pokazao se izvanrednim, u duetu sa svojom koleginicom na vokalu oduševio je publiku, koja se u jednom momentu ponašala kao da će ovaj prvi Tom biti glavna zvezda večeri. Uživali su svi prisutni u pesmama koje vuku na country pop, veoma šarmantno i simpatično, i u tih pola sata Tom Speight je i sam bio veoma zahvalan i prepun ushićenja. Publika ove večeri je širila samo pozitivnu energiju pa i na samoj predgrupi, čak je u jednom trenu i pozvala Speight-a na bis, što je njemu bilo beskrajno dirljivo, što je pokazao samo jednim širokim osmehom, dok je odlazio iza bine. Sasvim dovoljno, osmeh uvek govori više od hiljadu reči.

Kako je predgrupa bila gotovo na vreme, e, tu nailazimo na mali problem. Istina, tačno u 21.30h kako je i najavljeno, samo 20 minuta posle prvog Toma, izlaze neki ljudi na pozornicu, i publika se ponadala da je start koncerta na pragu. Tada se Hala sportova pošteno napunila (za predgrupu je bilo znatno manje), ceo parter je bio krcat ljubiteljima ovog plavušana. Ali, koncert ipak ne počinje, još skoro pola sata će biti nepotrebna pauza, da bi konačno, malo pre 22h izašao gospodin – TOM ODELL u veoma elegantnom zelenom odelu! Ženska populacija je vrištala čim ga je ugledala, a on se samo nasmešio, mahnuo toj gužvi koju vidi ispred sebe, i nonšalantno seo za klavir. Nimalo nije ličio na  muzičku senzaciju nove generacije, vanserijski talentovanog i višestruko nagrađivanog britanskog kantautora, već na skromnog dobrog momka iz komšiluka koji je eto svratio malo na sopstveni koncert, tek da sedne za piano u nekom klubu i malo svira, dok ostali večeraju i piju skupa vina. Bez reči, bez priče, samo je … utonuo u magiju klavira i započeo nežno muzičko putovanje na aktuelnoj svetskoj turneji “Jubilee Road”. Nekoliko večeri ranije posetio je Zagreb i Ljubljanu, ali i Budimpeštu, Kijev, Moskvu, neumoran je Tom ovog februara, ne ume da stane (već sutradan je u Skoplju). Sada je eto stigao do prestonice Srbije, i za klavirom započeo “Jubilee Road” sa istoimenog albuma (2018), nadahnuto, lirično, dirljivo, nije se podigao, samo je zaronio u instrument koji obožava. Publika je u delirijumu sve vreme, skoro da Tomu nije dala od vike da se posveti kompoziciji, glasno peva svaki stih kao da su oni autori pesama, posebno onih koje prave emotivni rascep među fanovima – “I Know” pre svih. I dalje se Tom ne obraća publici, kao da je zanesen sopstvenim hitovima, uživa u svojom kreacijama, i pomalo tek osluškuje reakcije publike na sve naredne pesme (“Sparrow”, “Still Getting Used to Being on My Own”), i onda zastaje, dolazi do proscenijuma.

“Veoma smo srećni što smo ovde, juče smo baš stigli u Beograd, i na svu sreću, imali smo slobodan dan. Tako da sam imao vremena da istražujem vaš prelepi grad (odmah je na ovo dobio ogroman aplauz). Ali, osim toga, učio sam i vaš jezik (naravno, još jači aplauz). E sada, pokušaću da izgovorim neke vaše reči, i mislim da ću ih pogoditi barem 50 %. evo saslušajte.”


I zatim, na relativno uspešnom srpskom izgovara: “Kako ste? Da li ste dobro?” – već tada nastaje euforija, svi su srećni što se Tom konačno obratio prisutnima. Nastavlja opušteni Tom dalje sa repertoarom pop pesama na znatno visokom nivou od klasičnih pop zvezdica danas (Justin Bieber, Justin Timberlake, Jason Derulo) sa svoja tri veoma uspešna albuma -„Long Way Down“ (2013), „Wrong Crowd“ (2016) i već spomenuti “Jubilee Road” (2018). Tom je briljantan kao pijanista, možete ga zamisliti i na sceni Kolarca ili sličnih umetničkih ustanova, a snašao bi se on lako i sa klasikom. Tom lako u dahu i peva i svira magičnim prstima na klaviru, i, odjednom, neočekivano, ustaje naglo sa stolice, i odluči da baci stolicu daleko od sebe. Nema tu ničeg nasilnog, jednostavno mu je ona smetala, a taj gest će ponavljati još nekoliko puta tokom koncerta, što je bilo veoma komično. Sada on svira klavir stojeći, pravi virtuoz pijanista, kome je očigledno dosadilo da bude statičan sedeći sve vreme, i odlučio je da prošeta po sceni.



Njegov mizanscen se sastojao od obilaska svoja tri člana benda (bubnjar i dvojica gitariste), a zatim, neočekivano, dok izvodi pesmu “”Go Tell Her Now”, silazi tik blizu publike u prvom redu partera, deli ih samo ograda između. Ali, nije Tom došao da bude obožavan u toj masi i gužvi, ne, njegov osmeh i zadovoljstvo na licu su mu bili dovoljni da zna da je sve u redu. Tom dalje nije pričao, samo je pevao izvanredne numere poput “Magnetised”, i klavir mu nije davao mira, već je ustajao i ponovo dolazio do publike, tako blizu, nadohvat ruke, da ih ponovo oslušne, opipa puls obožavaoca, da oseti kako dišu, a oni svi pevaju uglas sve pesme kao da su rođeni sa njima. Devojke su ga opkolile iz publike, on je bio zbunjen i dalje, nije mu bilo jasno kako je moguće da je toliko popularan ovde, na kraju sveta. Pustio je publiku da peva, i onda gledao u svoj bend, vrteći glavom u neverici da oni svi znaju reči napamet, igrao se sa publikom uz moćne pop pesme “Can’t Pretend””, i naravno snažna i emotivna “Grow Old With Me”, na kojoj kreće već da se dešava dosta toga neočekivanog! Tom se penje na klavir, skače po njemu, baca stolicu daleko od sebe, uživa u kolegama koji praše na bubnjevima ili gitarama, mlatara rukama po vazduhu simulirajući palice bubnjeva. Prepun energije, uživanja u muzici koju stvara, divno se provodio. I onda, sledi … prava fantazija, gde prestaje stvarnost i nastaje ... pa – TOM!

  Počinje predivna pesma “Hold Me”, na klaviru, ponovo dakle mala sedeljka, ali ubrzo, on opet baca stolicu, ustaje, uzima mikrofon i sada peva šetajući se oko bine, ali prilazi ponovo užarenoj masi curica i iskrenih obožavateljki, kao i parovima. Ipak, po ko zna koji put dolazak samo u prve redove, ispred scene, ne, to Tomu nije dovoljno. Momak u zelenom kompletu odlučuje da uradi nešto što niko nikada nije u Srbiji na koncertima: skače sa platforme, silazi u parter, gura ogradu da bi prošao u publiku. Tu nastaje već panika i pometnja, čitav haos i veliki problem obezbeđenju, jer ne znaju šta da rade, kako da ga spreče! Ali, Toma ne možete tek tako zaustaviti! On je rešio da bude sa svojom publikom, sve vreme pevajući uz mikrofon na gajtanu, koji je sada bio u rukama dvojice momaka iz obezbeđenja, koji su nosili dugačak gajtan kao na poslužavniku, a Tom je skočio na tribine pune ljudi, prolazio pored njih, rukovao se, smejao, a dame tamo nisu znale šta ih je snašlo. Onda je preskočio tribine i skočio na šank! Cela hala se usijala od oduševljenja i ovog spektakla, ne, ovo zapravo i nije spektakl, nije ni fantastičan koncert, ovo je sada – jedinstven i neponovljiv doživljaj koji nema kraja. Pritom, Odell sve vreme peva “Hold Me”, i zove ostale da pevaju. Jedna devojka iz publike mu olako preuzima mikrofon i nastavlja da peva stihove, i to radi veoma teatralno, sva se uživela, kao da će sada voditi ljubav sa mikrofonom i predati se cela Tomu, kome je ovo bilo zabavno i neverovatno. Devojka je jedva završila refren, sva uzbuđena, pravi vatreni zaljubljeni fan, zatim je Tom preuzeo kormilo i pevao na šanku i dalje. Ta scena je bila retko remek delo, nikada ništa slično nije viđeno u Srbiji na koncertima. Nije Tom stigao tu da bi se šepurio ni da bi bio okružen tolikim devojkama, on je jednostavno toliko bio presrećan prijemom publike, da je želeo da bude deo njih, u potpunosti izjednačen, da pokaže kako smo svi isti, nevažno da li je on zvezda.



Produženu verziju sopstvenog hita Odell je sa tolikom ljubavlju pevao pred okupljenim mladim damama i njihovim pratiocima, i nije mu se odlazilo sa tog šanka. Osoblje kod šanka mu je pružilo kriglu piva, on je sa zadovoljstvom uzeo i kucnuo se sa svojom publikom, gledao je oko sebe, i nije verovao da je okružen tolikom ljubavlju. Onda se lagano vratio preko tribina, preskakao ljude, i stigao natrag na binu. Publika je ostala zamrznuta, nije mogla odmah da se oporavi od ovog predivnog emotivnog performansa zbližavanja sa fanovima, što je za sada jedinstven slučaj na koncertima stranih muzičara u Beogradu. Kao da ni Tom ni obožavaoci nisu bili svesni šta se desilo, kakva čarolija, bajka, fantazija, i kao da svi budni sanjaju. Tom se malo pribrao, i nastavio na klaviru dalja uživanja – “Entertainment”, i posebno divnu baladu “Half As Good As You” (u originalu duet sa Alice Merton), da bi se malo igrao sa klasikom,  instumentalima besmrtnih pesama The Beatles ili Coldplay, izvanredni su svetlosni efekti sve vreme koncerta dok on svira, reflektori izviru iz tmine, samo na njega koji u polu tami peva, dok se u kasnijim numerama svetla ne pojave u bojama i sijaju na njega kao da je zvezda! I onda zvaničan deo završava se sa “Son of an Only Child” i “Concrete”. Naravno, bis ne sme i ne može da prođe bez čuvene i najsnažnije pesme, zna se koje. Ubrzo se Tom pojavljuje sa bendom, ponovo je u publici, tu mu je očito najlepše, odomaćio se, ušuškan i blizak sa fanovima, prvo peva “Somehow”, koji ošamuti i zavede publiku, da bi seo za klavir i već sa prvim taktovima napravio tektonski poremećaj u Hali sportova sa neprolaznim hitom “Another Love”! Publika i Tom su ovaj briljantan hit koji ima sjajnu gradaciju od veoma tihog početka do izuzetnih povećanja frekvencije vokala do usijanog finala, svi su horski razvalili sa emocijama i uživanjem!

“Hvala vam puno, puno! Nakon ovakvog koncerta, i vašeg prijema, siguran sam da se vidimo uskoro! I dolaziću ovamo godinama i godinama! “ –

i svi su na ovo pali u trans. Možda su neki očekivali još, ali i ovaj tobogan prelepe muzičke avanture od skoro puna dva sata (110 minuta) samo je odzvanjao u ušima posetilaca, pitajući se da li je ovo remek delo od koncerta bio samo puki san. Tom Odell je svakako posle ovog savršenstva, koje niko nije očekivao, zauvek dobrodošao u Srbiju, i otvorio je sebi širom vrata da postane stalni gost Srbije. Ljubav na prvi pogled je bila mega-uspešna, i na ovaj način je Tom zadao težak zadatak svim kolegama stranih muzičara da održe ovakav koncert za pamćenje! Ukratko, ovo beše apsolutno NAJBOLJI koncert u poslednjoj deceniji stranih muzičara u Srbiji. I retko ko može da Toma skine sa ovog visokog trona!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

“Kratki metar iz ženskog ugla” online u Institutu “Servantes” od 7. decembra

Novi španski filmovi ženskih autorskih rukopisaČetiri kratkometražna filma španskih rediteljki biće dostupna od 7. do 28. decembra za besplatno gledanje na Vimeo...

Legendarna YU grupa obeležila sinoć (04.12.) svoj 50. rođendan izuzetnom kolekcijom svih albuma

Jedan akord dovoljan za rokenrol, a dva su već gužvaJubilej od čak pet decenija postojanja, uz promociju boks set izdanja “50 godina YU grupe”...

EDO PLOVANIĆ MUZIKA.HR: Imam jednu excelicu sa svime šta želim napraviti, čovječe, nema kraja

U najnovijem nastavku naše muzičke PR priče, upoznajemo veoma zanimljivog, ambicioznog, nadasve svestranog mladog čoveka, koji je do sada postigao toliko toga kao da...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!