“Uz puno ljubavi, znoja, truda, i neumoljivim vođstvom Lenke, čini mi se da smo uspeli da napravimo nešto originalno, što se ne oslanja ni na film, ni na bilo koju drugu pozorišnu verziju, već samo na izvorni komad i ono o čemu je Tenesi Vilijams pisao”, kaže slavna glumica.
BEOGRAD, 2. septembra – Nova verzija predstave “Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa u režiji Lenke Udovički, premijerno će biti izvedena večeras (subota, 3. septembar) u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a glavna glumica Branka Katić specijalno za Tanjug/Music Pocket je izjavila da njena nova uloga nije nimalo jednostavna ni opuštajuća, i da se oseća svaki put kao da je na rolerkosteru u luna parku.
Čuvenim komadom američkog pisca po kome je nastao i antologijski film 1951. godine, reditelja Elija Kazana, zatvorena je prethodna pozorišna sezona u BDP-u, a zanimljivo je da se istom dramom i otvara nova sezona ovog teatra na Krstu, kao dvostruki format premijere.
“Može se tako posmatrati na jedan način, gledaoci sa strane sigurno tako vide, mada ja ne razmišljam tako. Znam samo da sam sada posle dva meseca neigranja, imala tremu na Brionima gde smo nedavno gostovali. Trema je nastala i od prostora tamo, od publike, malo smo i promenili naslov za Brione – “Tramvaj zvani čežnja”. U pitanju je publika pred kojom nikad nisam igrala u pozorištu, a imali smo zaista fantastičan prijem”, prenela je svoje utiske za Tanjug/ Music Pocket Branka Katić, koja tumači glavnu žensku ulogu u drami, nesrećnu junakinju Blanš Diboa.
Premijera “Tramvaja zvani želja” je izvedena krajem juna na Beogradskom letnjem festivalu – BELEF 2022 i odigrana je tada tri puta na Maloj sceni “Predrag Pepi Laković” u BDP-u.
Sva izvođenja u septembru i oktobru su već unapred rasprodata, kako su rekli čelnici BDP-a.
“Volim da kažem – pobedili smo i taj ogroman prostor, ta tvrđava na Brionima je čarobna, a naša predstava je zaživela, naša scenografija je i lepo legla tamo, tako da nam je divno iskustvo. Naravno, volela bih da nam i druga premijera u BDP bude uspešna, kao i sva naredna izvođenja, ali, predstava je kao neka životinjica, jedno biće koje svi zajedno pravimo, i mi glumci na sceni i publika sa nama, koliko god ja mislila da znam šta radim. Mogu samo da se nadam da će bogovi pozorišta biti na našoj strani i da ćemo uspeti da prenesmo ovu priču koju smo tako vredno i predano radili”, rekla je Katić, i dodala da nema tremu pred drugu premijeru, ali se oseća kao da je “na prstićima”.
Nakon junske premijere na BELEF-u, proslavljena glumica u srpskom filmu i u projekima inostrane produkcije, kaže da je dobijala uglavnom samo pozitivne komentare i utiske od svojih kolega, toliko velike komplimente da skoro da ih je prihvatala sa rezervom.
Prijaju joj i dobre kritike stručne javnosti, posebno iz razloga jer je tokom procesa rada imala trenutke nesigurnosti i velikog straha.
“Takav osećaj mi se javio najviše zbog činjenice da sam ipak svih ovih godina radila najviše na filmu i televiziji, i onda sam se plašila da li imam taj mišić potreban za pozorište, je li sve kako treba da bude. Srećom, imala sam puno ljubavi od rediteljke, mog profesora glume Radeta Šerbedžiju, koji nam je donosio na probe sve živo od kolača do ćevapa, naravno puno svog iskustva i najdivnivnije savete celoj ekipi”, opisala je atmosferu sa proba glavna glumica.
Ona je navela da su kao glumci imali mali fantastičnu podršku i dobili su jedno zaista dobro čitanje ovog komada od strane rediteljke Lenke, koja nije došla sa nekim modernim konceptom u vidu rešenja, nije želela da izmesti dramu u savremeni trenutak, već je znala da su teme o kojima je pisao Tenesi Vilijams, jednako aktuelne i danas.
“Uz puno ljubavi, znoja, truda, i neumoljivim vođstvom Lenke, čini mi se da smo uspeli da napravimo nešto originalno, što se ne oslanja ni na film, ni na bilo koju drugu pozorišnu verziju, već samo na izvorni komad i ono o čemu je Tenesi Vilijams pisao”, napomenula je Katić, i naglasila da je sam kraj u filmu sa Vivijen Li i Marlonom Brandom promenjen u odnosu na autentičnu pozorišnu dramu.
Samim tim, u predstavi Lenke Udovički igra se sve izvorno, dakle originalan kraj drame, bez holivudskog završetka, kojim i sam Vilijams nije bio zadovoljan te 1951. godine.
Branka Katić je pre više od godinu dana postala stalni član BDP-a i ostvarila je uloge u komadima “Sumrak bogova” prema filmu Lukina Viskontija, u režiji Jagoša Markovića i “Tiho teče Misisipi” po romanu Vladimira Tabaševića, reditelja iz Hrvatske – Ivice Buljana.
Kod dramskih umetnika obično postoji velika trema i bojazan kada treba da igraju u nekom poznatom naslovu koji publika već dobro poznaje kroz sedmu umetnost, možda tada osećaju veliki pritisak i neku vrstu odgovornosti prema tom delu.
“Istina, osećala sam pomalo strah kada sam krenula u proces, stvarno je “Tramvaj zvani želja” velika drama i film. Oduševila me je jedna prijateljica, takodje glumica iz Izraela, koju sam upoznala dok sam živela u Los Anđelesu. Sjajno je što je ta divna osoba sela u avion i došla čak iz Izraela da me gleda. Ona je gledala i Kejt Blanšet u toj ulozi Blanš u pozorištu, u režiji još jedne glumice Liv Ulman, ja nisam imala prilike da pogledam tu verziju. Onda sam saznala za Kejt da je posle tri meseca skoro svakodnevnog igranja, počela da joj opada kosa. Smršala je užasno, i ne može više da igra Blanš”, otkrila je Branka i dodala da ova uloga nije nimalo laka.
Osim Branke, u novom “Tramvaju zvani želja” igraju – Vanja Nenadić, Marko Todorović, Miloš Petrović Trojpec, Nađa Sekulić, Jovo Maksić, Nikola Malbaša, Miloš Lazarov, Bojana Stojkov.
Nova pozorišna Blanš je uporedila svoju novu rolu sa iskustvom vožnje rolerkostera u luna parku, jer kako kaže “sad si gore, onda dole, nisi opušten, već u nekom ustreptalom stanju”, tako da se plašila da li će imati snaga, glasa, umeća za tako zahtevnu, kompleksnu, tešku ulogu, ali joj je drago da je uspela.
Slavna glumica bi volela da igra u još nekim komadima američkog dramatičara Tenesija Vilijamsa, koji je stvarao neprolazna dela dramaturgije (“Mačka na usijanom limenom krovu”, “Tetovirana ruža”, “Staklena menažerija”, “Slatka ptica mladosti”, “Noć iguane”).
“Fascinirao me je božanstveni intervju koji je Tenesi napravio sam sa sobom, koji prati dramu “Tramvaj” u engleskom izdanju, što je potpuno čarobno. On je bio i alkoholičar, i gej, neshvaćen, imao je oca nasilnika, tukao ih je u porodici. Imao je nervno labilnu sestru koja je završila u ustanovi, uradili su joj lobotomiju. Tada su elektro-šokovima lečili bilo koje psihičke poremećaje. Tako da je on zaista puno surovosti ispričao o svom životu”, priča Branka za Tanjug-Music Pocket.
Postoji tihi trend u BDP repertoaru da se na scenu postavljaju strani i domaći popularni naslovi koji su imali svoje filmske ekranizacije kao “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Čitač”, “Ružni, prljavi, zli”, “Zaljubljeni Šekspir”, “U raljama života”, “Ko se boji Virdžinije Vulf?”, kao i “Sumrak bogova” u kome igra upravo Branka Katić.
Glumici se dopada što njeno matično pozorište realizuje takve projekte, koji će publici približiti te slavne romane i filmove kroz pozorišno čitanje.
“Zašto da ne, podržavam taj izbor, jer svaka verzija je ipak nova. Eto za “Sumrak bogova” Ivor Martinić je napisao odličnu dramu prema tom filmu Lukina Viskontija. Svidja mi se i zato što je to dobar način da se publika što više privuče u teatar zahvaljujući naslovima za koje su čuli preko popularnih filmova”, zaključila je za Tanjug-Music Pocket – Branka Katić.
A evo kako je bilo na samom susretu sa medijima povodom druge premijere “Tramvaja zvani želja”.
Predstava “Tramvaj zvani želja” nakon BELEF-a, premijerno 3. septembra u BDP-u
BEOGRAD: Predstava „Tramvaj zvani želja“ prema drami Tenesija Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, premijerno će biti izvedena u subotu, 3. septembra na maloj sceni “Predrag Pepi Laković” Beogradskog dramskog pozorišta, najavila je glumačka ekipa u ovom teatru.
Zapravo je u pitanju druga premijera ovog komada, izvedenog prvi put krajem juna u okviru Beogradskog letnjeg festivala – BELEF 2022, koji je i koproducent projekta sa “Teatrom Ulysses” na Brionima, gde je takodje nedavno odigran.
Glavnu ulogu kompleksne i nesrećne junakinje Blanš Diboa tumači proslavljena glumica Branka Katić.
“Imamo tu sreću da smo pred publikom predstavu odigrali već sedam puta, što je velika prednost, tako da možda u ovu premijeru idemo uigraniji nego inače. Na Brionima smo imali zvezdano nebo nad nama, šum mora, fantastičnu tvrđavu iz 18. veka i oko 450 ljudi u publici, što je bilo izazovno”, prenela je prve utiske Branka Katić o gostovanju “Tramvaja” na Brionima, čiji “Teatar Ulysses” vode bračni par Rade Šerbedžija i rediteljka Lenka Udovički.
Katić je istakla da je tamo bio divan “kontakt” sa publikom, odnosno da se stvorila snažna tišina, jer su u miru ljudi pratili ovaj težak i zahtevan psihološki komad.
“Svi mi glumci to volimo, jer onda znamo da je publika sa nama svakog trenutka. Mislim da smo jedan dobra grupa glumaca koji se medjusobno izuzetno poštuju i vole, tako da nam je malo lakše da igramo kada smo već doživeli premijeru teškog komada”, rekla je glumica i navela da joj je rola Blanš svakako jedna od najtežih i najdražih uloga ikada u karijeri.
“Sva njena stanja, bol, patnja koju ima, sve je to uticalo da mi uloga postane omiljena, kao loša vožnja u luna parku. Junakinja pokušava da sakrije sve muke koje ima, i šest sati dnevno na probama sam bila u tom njenom stanju, to me je malo i plašilo. Posle svakog izvođenja imam utisak da je čitav tramvaj prešao preko mene, ali neka. Lepo je Tenesi Vilijams i govorio – “Ne zanima me umetnost ako ne ide do kraja, do kosti, krvi”, objasnila je nosilac glavne ženske uloge.
“Tramvaj zvani želja” je kultni američki film iz 1951. snimljen po istoimenoj drami Tenesija Vilijamsa, u režiji Elija Kazana, koji je postavio originalnu predstavu i na Brodveju.
U glavnim ulogama su briljirali Vivijen Li, Marlon Brando, Kim Hanter i naš glumac – Karl Malden (Mladen Sekulović) i svi glumci su, osim Vivijen, nastupili i u pozorišnoj adaptaciji drame.
Za antologijski film pre 70 godina, Oskara su osvojili vodeći glumci, osim, veoma neverovatno, Marlona Branda, koji je ostvario tada jednu od najboljih uloga u plodnoj legendarnoj karijeri.
Čuvenu Stelu Kovalski igra Vanja Nenadić, koja je podsetila da treći put sarađuje sa Lenkom Udovički, nakon takodje koprodukcije BDP-a i Teatra Ulysses”, poznati naslovi “Ko se boji Virdžinije Vulf?” i “Ružni, prljavi, zli”.
“Na neki način ovo mi je treća sreća sa rediteljkom. Iako su i prethodne dve predstave bile uspešne, ulogu Stele gledam kao krunu naše saradnje. Želela sam da igram ovakav tekst i drago mi je da je Lenka odlučila da se klasično postavi komad, što je veoma nedostajalo sa glumačke strane”, primetila je Nenadić i dodala da je cela ekipa bila vrhunska na ovom delu.
“Lenka veoma voli glumce, sluša ih, inspiriše, vodi sa nama divan dijalog. Njihovo pozorište na Brionima je zaista predivno danas, i sjajno je iskustvo igrati i tamo. Moje kolege su ostvarile izuzetne uloge, i kad nisam na sceni, kada nemam svoj tekst, ja uživam da ih gledam sa strane”, Nenadić je pohvalila svoje kolege.
Mlada glumica je otkrila da je Branka Katić njen veliki idol i uzor još od kada je bila sasvim mala, tako da je za nju veoma dragoceno što sada dele pozornicu u predstavi u trajanju od dva i po sata.
Miloš Petrović Trojpec igra Stenlija Kovalskog, koga je tumačio Marlon Brando.
Mladi glumac je rekao da mu je ovo prva saradnja sa rediteljkom, da je bilo naporno, ali da je zahvalan na strpljenju, ljubavi i poverenju što mu je dodelila glavnu mušku ulogu.
Trojpec smatra da će se predstava tek razigravati pred publikom, imaće neke nove momente i nijanse, te će se svi truditi da je razvijaju.
Marko Todorović je dobio ulogu Miča, i ponosan je što je taj lik igrao Karl Malden, i zasluženo osvojio Oskara za najbolju epizodnu ulogu.
“Za mene je ta rola bila izazov i sigurno nešto sasvim drugačije od likova do sada koje sam igrao. Baš zato sam sumnjao u početku da možda to neću moći, uloga je dosta daleko od mene, ali uspeli smo to da rešimo. Bio je težak i naporan rad, a sada kreće najlepši deo, da se osvaja publika do neslućenih visina”, rekao je Marko Todorović.
Predstava prema želji rediteljke se drži originalne drame Vilijamsa, a scenario za film je bio promenjen, što ni pisac nije bio zadovoljan, tako da u filmu koji publika pamti ne nalazi se izvorni kraj te drame, već drugačiji, gde je na neki način pravda holivudski zadovoljena. Zato će auditorijum u BDP-u gledati pravi originalni komad bez ulepšanog kraja u filmskoj verziji.
U “Tramvaju zvani želja” igraju još – Nađa Sekulić, Jovo Maksić, Nikola Malbaša, Miloš Lazarov, Bojana Stojkov.
Prevod drame potpisuju Vera Nešić i Dragoslav Andrić, dramaturg je Željka Udovičić Pleština, a autorsku ekipu čine i – scenograf Zorana Petrov, kostimograf Bjanka Adžić Ursulov, koreograf i scenski pokret -Staša Zurovac.
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
