Bojana Stamenov: Želim da verujem da će se desiti neka nova renesansa posle pandemije, jer dosta je bilo tuge

Povodom sutrašnjeg koncerta u Kombank Dvorani, pre filma o Areti Frenklin, razgovor o pandemiji, planovima za dalje, Nišvillu, kulturi danas u Srbiji

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) – Premijera biografskog američkog filma „Respect“ o čuvenoj pevačici Areti Frenklin biće održana sutra, 8. septembra u Kombank Dvorani, a kao uvod u novi film biće upriličen mini koncert istaknute muzičarke Bojane Stamenov.

  Upravo će nam Bojana ispričati pomalo utiske o ovoj divnoj prilici gde će prošetati kroz veoma značajnu karijeru zaista velike muzičke dive.

 Glavnu ulogu u filmu tumači poznata glumica i pevačica Dženifer Hadson, koja se afirmisala u čuvenoj muzičkoj TV emisiji „Američki idol“, a zatim je osvojila Oskara za sporednu ulogu u muzičkom filmu, na granici mjuzikla – „Dreamgirls“ 2006. godine. U tom hit ostvarenju igrala je i njena koleginica – pevačica Bijonse Nouls, kao i Edi Marfi i Džejmi Foks.  

Hadsonova je onda uz muzičku karijeru, nastavila da niže uloge na velikom ekranu, gde su bili zapaženi naslovi – „Monstrum“, „Tajni život pčela“, „Uspavanka“, „Vini Mandela“, „Winged Creatures“, kao i slavni mjuzikl „Mačke“ (Cats), prema Brodvejskom hitu kompozitora Endrua Lojda Vebera. Gostovala je i u popularnim TV serijama „Empire“ i „Seks i grad“.  

Biografska drama „Respect“ rediteljke Lisl Tomi, prikazuje uspon kraljice soul muzike Arete Frenklin i njenu neverovatnu životnu priču, od trenutka kada je kao devojčica pevala u crkvenom horu svog oca, do momenta kada je postala internacionalna zvezda.

Osim Dženifer Hadson, igra i pevačica Meri Dž. Blajdž, Forest Vitaker, Marlon Vejans, a distribuciju radi kuća „Taramount film“.


 

Soul, džez, fank muzičarka Bojana Stamenov će prirediti omaž Areti Frenklin kroz mini koncert, gde će pevati pevajući hitove čuvene soul dive.  

 Ove noći Bojana Stamenov će publiku na najbolji način uvesti u film koji sledi, a na samom nastupu biće simbolično, u odeći tog doba koje će vratiti u vesele ‘60, ’70. i ’80-te godine.
  Na video bimu će se nizati arhivski snimci Frenklinove, kao muzički i stilski vremeplov, uz prikaz  života pevačice vrhunskih vokalnih sposobnosti, koja je prošla kompleksan put u građenju svoje karijere. 

Stamenov je jedna od najtalentovanijih dama u svetu domaće muzike.
 Osvojila je 10. mesto na Evroviziji 2015, a afirmaciju za širu javnost je stekla nastupom u TV šou programu “Ja imam talenat”.

  Od aktuelnih dešavanja, imala je nedavno nastup sa kolegom Zoranom Šandorovim na džez festivalu „Nišville“, a sa njim je učestvovala i u velikom muzičkom projektu „Disco Opera“.  

 Pred koncert koji nam sprema, Bojana je odvojila malo vremena za razgovor na mnoge teme.

Imate zaista veliku čast da održite mini koncert povodom premijere biografskog filma „Respect“ o neprolaznoj veličini Areta Frenklin. Šta vama lično znači ova soul diva, njena veoma produktivna, dugovečna karijera? Koliko vam je teško palo kad nas je i ona napustila? Da li vam je na neki način bila inspiracija u muzici, da i vi budete jedna od retkih naših muzičarki u soul žanru?

 

 Areta Frenklin je definitivno jedan od mojih pevačkih uzora. Samo postojanje jedne takve pevačice, muzičara, umetnika, nama mlađima daje nadu da je muzika među nama non stop, i da je zapravo nosimo u sebi. Teško mi padaju odlasci velikana, ali trag koji ostavljaju još dugo će ostati za njim i to je ono što na kraju i obeleži postojanje jednog umetnika. Pronašla sam se u bluz i soul muzici, te tako slobodno mogu reći da mi je Areta Frenklin i jedan od vodiča i inspiracija. 

Možete li nam otkriti barem deo repertoara njenih hitova koje ćete prirediti 8. septembra? Imate li vi svoje lične favorite od tolikog broja nepreglednih numera koje je Areta stvarala?

Potrudićemo se da odsviramo neke od njenih najvećih hitova kao što su “Think”, “Chain of Fools”, a moj lični favorit je definitivno “Natural Woman”. 

Zanimljivo je da u filmu glavnu ulogu igra Dženifer Hadson, pevačica i glumica, koja se afirmisala preko TV šou programa „Američki idol“. I vi ste postali istaknuti široj javnosti nakon sličnog programa „Ja imam talenat“. Da li danas takve emisije mogu pomoći umetnicima u karijeri, kod nas i u svetu? Kakav savet biste dali mladima na samom početku karijere u vezi tih šou programa? 

Takvi TV šou programi mogu biti jako produktivni ukoliko se pojavi veliki talenat i pravi ljudi koji će to prepoznati. U zavisnosti od toga šta vam je cilj, ali da, itekako mogu pomoći u lansiranju karijere jednog umetnika.
 Savet, hmmm…pažljivo i oprezno, jer sve što visoko leti, nisko pada.

 Karijera se definitivno ne može izgraditi preko noći, ali ako ste disciplinovani i fokusirani, onda samo ne gubite iz vida svoj cilj i to je to.
Naravno danas je još i lakše, jer su malo atraktivnije i aktuelnije drustvene mreže, gde ste sami svoj promoter ukoliko se dovoljno angažujete i zainteresujete. 

Kako je danas muzičarima u doba pandemije? Imate li utisak da će se konačno korona povući ove godine, jer se koncerti od juna ipak neprestano održavaju u celoj zemlji? 

  Kao što rekoh…korona je odnela mnogo dragih kolega. Jako smo bili tužni u jednom trenutku. Ipak, kroz muziciranje i druženje smo polako nastavili dalje.

Nije lako, pogotovu za muzičare koji ne sviraju baš komercijalnu muziku i repertoar, ali se nekako snalazimo, podržavam, pomažemo i nadamo se da će se i ovo uskoro završiti i da će se sve vratiti u neku novu normalu i neko novo doba.

Želim da verujem da će se desiti neka nova renesansa nakon pandemije i da će sve biti u savršenom redu, jer dosta je bilo tuge. 

Da li je u Srbiji potrebno da se više pažnje poklanja žanrovima u kojima vi veoma uspešno plivate – jazz, blues, soul, funky? 

  Srbiji je potrebno da se podjednaka pažnja i medijski prostor poklanja umetnosti i kulturi koliko politici, rijalitijima i kojekakvim neukusnim programima za laku zabavu.
 Na moju veliku žalost, znam kako to sve funkcioniše zato i kažem…
Narod uzima ono što mu se daje. Ako bismo malo više skrenuli pažnju na to da i drugi muzički žanrovi, mogu biti itekako interesantni, predstave, izložbe, jednom rečju malo promeniti svest nacije i mladih  naraštaja, shvatili bi da je sasvim u redu da se ponekad osećaju blues (tužno), jer će soul (duša) naći način da sve učini “Jazzy” i “funky” na kraju.
Sve se dešava zapravo onako kao treba… i sve na kraju nađe svoj put…i svoju publiku. 

Sa tim u vezi, nedavno ste tokom avgusta imali koncert sa kolegom Zoranom Šandorovim na festivalu „Nišville“. Kakve utiske i iskustva nosite sa ovog nastupa? Prijaju li vam više solo koncerti ili festivalska gostovanja?

 Bio je to moj prvi put na Nišvilu. Velika čast što sam imala priliku da otvorim jedan sada već tradicionalan festival. Nažalost, zbog mera još uvek nema toliko publike, pa nedostaje taj glasan alplauz. Ali biće, polako, mora i ovo da prođe.
Sada sam u nekoj fazi svog života da mi više prijaju velike bine, festivalski nastupi i solo koncerti, da ima više mesta za kretanje, ali ponekad se još i desi da provirim u neki klub, gde je intimnija atmosfera. Tada se obično tu nađe odabrana ekipa koja voli da je zajedno na bilo kakvoj sceni sve dok možemo svirati i pevati…I tada je provod najbolji. I za nas i za publiku. 

Da li ćete sa istim kolegom i ostalom ekipom nastaviti da izvodite projekat „Disco Opera“ uz SNP orkestar ili pripremate nešto novo u tom smeru? Koji su vam naredni planovi?

 Pre korone je bilo planova čak i o turneji, bilo je zakazanih koncerata po Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji. Moja saradnja sa Novosadskim big bendom je dugogodišnjai na neki način sam tamo deo tima.
 Nedavno je izasao i njihov treći album koji je posvećen kolegi Aleksandru Banjcu, koji nas je nažalost prerano napustio. Na tom se albumu pored ostalih nalazi i numera “Ritam tvoj”, za koju sam pisala tekst, a Aleksandar Banjac je radio muziku.

 Pre izvesnog vremena, oformili smo jedan manji sastav Bojana Stamenov Band, koji se fokusirao na bluz i planovi su da se rade strani festivali, a u medjuvremenu da radimo na autorskoj muzici. Muzicirati se mora da bi se rodilo muzičko delo. 

 
Da li biste se ponovo takmičili na Evroviziji, ili je to vreme daleko iza vas? 

Uz adekvatnu pesmu svakako bih. Divno je to iskustvo. Ponovila bih ga, ali ovoga puta bih bila opuštenija i više bih se zabavljala. 


Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket