BIVIS I BATHED: ,, JEL OVO  YANNI? A DA ,OVO JE PINK FLOYD ,,

Pink Floyd nije bas bend u fazonu Bivisa i Batheda. Generalno gledano njihove pesme su previse duboke, mlake  i kompleksne za dva animirana tinejdžera koja obožavaju bendove kao što su AC/DC i Metalika.  Moguće je da kapirali teže stvati kao što su ,,Run like hell´´ i ,,One of this days,, i da bi sigurno gotivili onaj  ,, We don`t need no education´´ refren u ,,Another brick in the wall,, ali ako pesme ne navode na hedbengovanje sigurno se neće cimati i da je uopste slušaju.

Ako je tako , teško možemo zamisliti bilo koju pesmu u kojoj bi uživali posle ,,Division Bell´´ singla ,,High hopes´´. Singl je snimljen deset godina nakon što je Roger Waters napustio grupu i osvrće se na Gimorove godine mladosti u kojima je trava zelenija , svetlost svetlija a vazduh sladji. Video koji je  režirao Storm Thorgerson je pravi surealistični  kolaž , gitare koje plutaju  niz rečicu, džinovski plišani meda koji ispada kroz prozor itd.  Zamislite spot potpuno suprotan spotu Motli Krua npr. ,,girls, girls,girls,, i to vam je to.

,,Oh, no  ,, Kaže Bathed kada se spot pojavi na tv-u ,,Jel ovo  Yanni? a da ,ovo je Pink Floyd,, Za Bivisa se čini da ni ne zna za taj bend. ,,Jesu li iz Engleske?,, pita ,, Da,, kaže Bathed ,,Još jedna ekipa šonja iz Engleske,, Što budi Bivisovu maštu jer on zamišlja Englesku kao zemlju u kojoj može da išutira sve muškarce u dupe a onda odvoji sve ženske.

,,Mislim da bi tamo ti za njih bio šonja,, kaže Bathed.

,,Nikako,, kaže Bivis ,, Dok su oni u fazonu kako je trava zelenija, ja ih šutnem u jaja i odvojim ženske,,

Kada Storm Thorgenson i Pink Floyd stvarali  ovaj spot bili bi preneraženi da znaju da će se u Americi  često čuti baš ovakvi razgovori dok ide spot.Beše to čudna stvarnost MTV-a u ono vreme . Muzička industrija  nije htela da prihvati bendove kao što su Cycle Sluts From Hell, Alien Sex Fiend, Mutha´s day pa čak i Pink Floyd u njihovu standardnu rotaciju uz Guns n Roses , Green Day . Ali jesu pristali na to da ih propuste kroz konstruktivnu kritiku Bivisa i Batheda. Posledica je ta da mnogi koji su odrastali devedesetih kada čuju ,,high hopes,,  od Floyda, ne mogu a da ne pomisle na grcanje od smeha Bivisa i Batheda.

 

Ostavite komentar