KRAGUJEVAC, 3. jula (Tanjug – MP) – Poslednje, treće veče Arsenal festa u Kragujevcu proteklo je juče u znaku spektakla svetske muzičke atrakcije “Thievery Corporation” na Glavnoj bini, koji su sinoć (02.07.) nastupili po drugi put na ovom festivalu, a ukupno šesti put u Srbiji.
Tako su se vratili Arsenalu nakon 2017. godine i priredili su sasvim očekivano još jedan vrhunski koncert za pamćenje, nakon uspešnog nastupa domaće muzičarke Konstrakte.
Te večeri 23. juna 2017. je čak 12 000 ljudi bilo na prostoru Kneževog arsenala na koncertu “Thievery Corporation”, što je dnevni rekord koji do sada nije oboren.
Naravno, koncert im je i sinoć bio ispunjen do poslednjeg metra Main Stage-a, a prema objavi organizatora “Long Play”, drugi i treći dan Arsenal festa su bili rasprodati.
Iako nisu iz benda davali izjave za medije, zato je bend dozvolio nešto što retko koji tako popularan sastav na celom svetu radi: pustili su fotografe da slikaju čak prvih šest pesama na priličnoj blizini, a standard je obično samo dve ili tri numere.
U Vašingtonu 1995. ovaj bend je osnovao producentski i veoma kreativan autorski duo Rob Garza i Erik Hilton.
Thievery Corporation se smatraju zaslužnim za nastanak čitavog podžanra elektronske muzike, i veoma uspešno mešaju – rege, dab, hip-hop, downtemp, indijski trip-hop i bosa novu, I upravo su zbog tog koktela žanrova izuzetna svetska atrakcija.
Nastup sinoć ponovo je bio više od koncerta, više od muzike, jer to je pravo zajedništvo članova benda, u kome svi dišu i stvaraju kao jedan, predaju se u potpunosti muziciranju, pevanju, igranju, koreografiji i uvek ostavljaju vrhunski utisak koji odzvanja publici dugo u glavi i duši.
Zanimljivo je da su oba inostrana benda “Placebo” i “Thievery Corporation” na 12. Arsenal festu započeli karijeru u isto vreme – 1995. godine.
Ipak, dok je britanski alternativni gotik glam grandž rok bend “Placebo” u svom trećem gostovanju u Srbiji (pre toga Beograd 2003 i Novi Sad – Exit 2010) protekao u znaku hladnijeg odnosa sa publikom, gde je više bio cilj da odsviraju sve šta su naumili na repertoaru, dotle se od benda “Thievery” uvek oseća toplina i privrženost srpskoj publici.
Veoma zanimljiva set lista kreirana je u vidu diskografskog preseka koji čine 10 studijskih albuma traženog benda – “Sounds from the Thievery Hi-Fi” (1996), “The Mirror Conspiracy” (2000), “The Richest Man in Babylon” (2002), “The Cosmic Game” (2005), “Versions” (2006), “Radio Retaliation” (2008), “Culture of Fear” (2011), “Saudade” (2014), “The Temple of I & I” (2017), “Treasures from the Temple” (2018).
Uvek je teško rečima opisati šta sve oni čine na pozornici, to je jedna igranka bez prestanka, u kome svako od članova ima više uloga, pozicija, i fascinantno je videti ih kako svi postaju multi-instrumentalisti.
Tekstovi pesama ovog sastava kroz njihovu karijeru pisani su na raznim jezicima kao što su engleski, španski, francuski, persijski, hindi i rumunski što svedoči o njihovom uticaju na world music žanr.
Posebno je zanimljivo što imaju petoro različitih vokala, koji se smenjuju na pozornici pojedinačno – dva muška i tri dame, a često nastupaju zajedno u troje, ponekad se desi da su i svi na sceni u zajedničkom spektaklu glasova.
Onda im se kao pevač pridružuje sasvim iznenada i njihov bubnjar, koji je ostavio palice i zapevao veoma uspešno, dokazujući da može sve, a tokom izvođenja je nekoliko puta pretrčao ukrug celu binu, kao da nosi štafetu, što je bilo simpatično.
Onda Rob Gaza, jedan od lidera benda, inače klavijaturista, u tren oka ostavlja taj instrument i postaje gitarista, dok muzičar na bas gitari u sledeći mah uzima ogroman sitar i svira na njemu.
Pevači su bez problema ulazili medju fotoreportere tik ispred bine uz veliku radost, peli su se na ogromne zvučnike na zemlji i sa njih gledali tu nepreglednu reku ljudi na Glavnoj bini.
Na koncertnoj set listi su im uvek veliki hitovi „The Richest Man In Babylon“, „Sweet Tides“, „Lebanese Blonde“, „Until the Morning“, „Letter To the Editor„, koji su svi na svoj način izazivali euforiju i oduševljenje publike Arsenala.
I dalje su vredni u snimanju novih materijala, tako da su na samom početku pandemije aprila 2020. objavili 10. studijski album „Symphonik“, sa orkestarskim verzijama njihovih najvećih hitova iz 27 godina duge karijere.
U Srbiji su se uveliko odomaćili, tako da su gostovali prvi put 2005. godine na Beogradskom sajmu kao deo festivala “Vajb”, a onda su nastavili da dolaze na samostalne koncerte u Beogradu – Bel Expo centar i stadion Tašmajdan (2019), kao i jednom na Exit festival u Novom Sadu.
Poseban spektakl su priredili te 2019. na Tašmajdanu, i taj osećaj trijumfa su postigli i sinoć, samo što su neke pesme nedostajale sa liste, posebno “Fight to Survive”, uvek izvanredna za izvođenje uživo, što oni tako savršeno demonstriraju.
Ovaj bend sa mnogo članova predstavlja planetarni fenomen, jer su nastupali na mega festivalima kao što su Coachella i Lollapalooza, imaju milionske tiraže albuma i pregleda na Jutjubu, što su postigli bez prevelikih radijskih hitova, visokobudžetnih spotova ili podrške velikih diskografskih kuća.
Ostali su svoji, dosledni, bez kompromisa, a puni slobode da stvaraju kako vole i žele.
Zauzimaju stavove socijalnog liberalizma protiveći se ratu i nejednakim trgovinskim sporazumima, podržavajući ljudska prava i prehrambene programe, što im se ogleda u tekstovima mnogih pesama.
„Na sceni imamo toliko neverovatnih ljudi, različitih godina, nacionalnosti i porekla. Ta raznolikost nam pomaže da pesme sa albuma oživimo pred publikom. Mi smo, definitivno, zabavan orkestar, nema dosadnog trenutka na našim koncertima“, pričao je frontmen Rob Garza, i u potpunosti je u pravu.
Bio je ovo vrhunski dinamičan koncert, koji se prati u jednom dahu, sa izbačenom vilicom do poda, gde publika od toliko plesa i pesama na sceni ne zna gde će pre da gleda, i samo uživa u zaraznim ritmovima medjunarodnih melodija na toliko jezika koji se spajaju u jedinstvenu celinu. Proletelo je sat i po vremena njihovog koncerta, publika je želela i očekivala još na bis, ali grupa je imala svoj zacrtani plan set liste od koje ne odstupa, a obično na festivalima i nema biseva, to je rezervisano za duže, samostalne koncerte.
Trenutno su na američkoj i evropskoj turneji, i pre Srbije su posetili Grčku (Atina, Solun) i Rumuniju (Bukurešt).
Koliko god je divno, prijatno i privlačno slušati ih kod kuće na “Best of” kompilacijama ili kroz čitave albume pojedinačno, to nije dovoljno, tako da je najkompletniji doživljaj da ih publika gleda uživo i doživi tu eksplozivnu energiju, trud, srce, dušu i znoj koji ostavljaju na bini, kroz toliko sjajnih i moćnih, zaraznih pesama, koje pozivaju na ples i uživanje.
Jedini sličan bend im je “Asian Dub Foundation”, koji su takodje nekoliko puta gostovali u Srbiji, pre svega na Exitu, ali i na Beer festu 2017. godine.
Verujemo da će Thievery Corporation i dalje da nam dolazi do kraja karijere, jer je ljubav sa Srbijom veoma bliska i posebna, što dokazuju svakim novim gostovanjem i sjajnim koncertom.
Program na Glavnoj bini na 12. Arsenal festu zatvorio je pank bend “Goblini” oko dva noću, a
na Garden stage-u te završne večeri su svirali od 20 sati do rano ujutru – hrvatski muzičar Darko Rundek & Ekipa, kao i hard rok i alternativni sastavi – “Oathbringer”, “Punkreas”, “Popečitelji”, “Crni Cerak”, “Six Pack”, “Naked”, “Smoke Mardeljano” i “Mortal Kombat”.
Veliki propust je učinjen za Darka Rundeka, jer njegova popularnost kroz novotalasni rok bend “Haustor” i uspešnu solo karijeru zaslužuje svakako Main Stage, jer na Gardenu nije bilo mesta i mnogi ljudi su morali da ostanu napolju da ga slušaju, ne i gledaju.
Nije jasno po kom kriterijumu je Rundek & Ekipa dobio Garden sa manjim prostorom, budući da je u Beogradu uvek bio na Glavnoj bini Beer festa, a rasprodao je samostalne koncerte na Stadionu Tašmajdan, Sava centru, Domu omladine.
Kako god, Rundek je ponovo priredio zaista vrhunski koncert ispunjen pretežno starom slavom, odnosno hitovima „Haustora“ koji su dominirali set listom i pomalo istisnuli hitove njegove bogate solo karijere.
Isto tako, tokom Arsenala popularni bendovi “Električni orgazam”, “Sunshine”, “E-Play” takodje su zaslužili da se nadju na Glavnoj bini, ali su ipak dobili Garden stage.