Džuboks koncert od 18 pesama oduševio fanove
KRAGUJEVAC, 2. jula (Tanjug) – Britanski alternativni rok bend “Placebo” okupio je najviše publike sinoć (01.07.) ispred Glavne bine na 12. Arsenal festu u Kragujevcu, nakon nastupa domaćeg rok benda “Van Gogh” i srpsko-američke muzičarke Ane Popović.
Drugi festivalski dan Arsenala je inače bio – rasprodat.
Podsetimo, sastav iz Londona je bio planiran za dolazak na Arsenal u vreme prvog talasa korona virusa 2020., onda su odloženi za 2021. godinu, ali usled pandemije ni to nije bilo moguće i konačno su se stekli uslovi da sada dođu u srce Šumadije.
Oni dolaze u Kragujevac prvi put, ali su u Srbiji na trećem gostovanju, jer su do sada svirali u Beogradu (Hala sportova 2003) i u Novom Sadu na festivalu Exit 2010, dakle nisu boravili u jednom mestu dva puta.
Bio je ovo tkz. “džuboks koncert”, odnosno “Placebo” je priredio skoro 80 minuta čiste svirke gde su isporučili 18 pesama sa set liste kao na pokretnoj traci, bez komunikacije sa publikom, što je bio istovremeno uvid u njihovu dosadašnju diskografsku karijeru.
Putovanje u prošlost je krenulo kroz vivisekciju sedam albuma u kolekciji – “Placebo” (1996), “Without You I’m Nothing” (1998), “Black Market Music” (2000), “Sleeping with Ghosts” (2003), “Meds” (2006),”Battle for the Sun” (2009), “Loud Like Love” (2013).
Aktuelan im je najnoviji, osmi album “Never Let Me Go” (2022), objavljen 25. marta sa pozitivnim reakcijama publike i kritike, gde se izdvojio odličan singl koji su pevali sinoć – “Beautiful James”.
Proslavljeni britanski alternativni bend osnovali su u Londonu pevač i gitarista Brajan Molko i basista Stefan Olsdal koji su vladali pozornicom sve vreme koncerta u visokoj produkciji izvedbe sa grmljavinom gitara svih kompozicija.
Nizale su se pesme jedna za drugom u veoma izraženoj dinamici – “Forever Chemicals”, “Scene of the Crime”, “Hugz”, “Happy Birthday in the Sky”, kao da im se žurilo da postave novi svetski rekord u sviranju što više pesama u kratkom vremenskom intervalu.
Numera “Bionic” posvećena je italijanskom filmskom reditelju i piscu Pjeru Paolu Pazoliniju (1922-1975) , mada to nisu istakli, jer je komunikacija sa auditorijumom izostala, već je bend ranije u medijima objavio tu činjenicu.
Publika je uživala u njihovim pesmama na repertoaru – “Surrounded by Spies”, “One of a Kind”, “Sad White Reggae”, “Try Better Next Time”, “Too Many Friend”, “Went Missing”, “For What It’s Worth”, “Slave to the Wage”, “Special K”.
Ta mešavina žanrova kao glam rok, pop pank, gotik, grandž i alternativa, nalik Dejvidu Bouviju ili dark rok bendu “The Cure”, čini grupu autentičnom, jedinstvenom i posebnom, što je dokazano u njihovom konstantnom trajanju od 27 godina.
Zahtevi benda su bili veoma striktni, tako da je na video bimu stajao veliki natpis da grupa moli publiku da ne koristi mnogo mobilne telefone i snima koncert, jer im to smeta i dekoncentriše ih.
Takodje, predstavnici medija nisu nikako bili u prilici da uzimaju izjave ili dobiju intevjue od članova benda, a na kraju nije bilo dozvoljeno fotografisanje ili video produkcija koncerta od strane profesionalnih snimatelja i fotoreportera.
Koliko čuvaju svoju privatnost, autorstvo, lik, delo i profesiju, govori i zanimljiv detalj.
Na video bimu tokom svakog nastupa prikazani su muzičari dok sviraju i pevaju, u direktnom prenosu. Ali, Placebo je očigledno imao i tu svoja pravila: na video bimu se prenosio taj nastup, medjutim snimak je sav bio u razlivenim bojama, prilično mutno i kao neki eksperiment u vidu muzičkog spota u nastajanju.
Tako je publika iz daljih redova, koja nije mogla da ih vidi jasno na bini, ostala uskraćena da ih barem kristalno gleda na video ekranu.
Pred sam kraj koncerta ostavili su značajnog prostora za njihov gigantski hit koji je publika čekala celo veče – “The Bitter End”, i euforija je zaista bila nezaustavljiva, što se onda nastavilo i sa numerom ”Infra-red”.
Kada se desio ultimativni hit “The Bitter End”, publika kao da je očekivala dalje popularne numere, pre svih „Every You Every Me“, koja se na žalost nije desila.
Ipak, gledajući po set listama benda svuda na evropskoj turneji, uvek je identična, matematički precizna, bez improvizacija i odstupanja, tako da imaju plan od istih 18 kompozicija.
Nije na listi koncerta bilo ni drugih hitova koje se obično očekuju – „Special Needs“ ili „Song To Say Goodbye“, objavljeni na albumima prodatim u preko 12 miliona primeraka širom sveta, uvek medju 20 najboljih na britanskim listama.
Tako da, ako je za utehu, nisu oni svirali ove pesme ni u drugim svetskim gradovima, jer trenutna set lista im je svuda identična, bez promene.
Umesto svih navedenih pesama, Brajan Molko se odlučio da za kraj ostavi “Placebo” obradu čuvene numere “Running Up That Hill (A Deal With God)” od legendarne muzičarke Kejt Buš, u modernom aranžmanu, što je takodje oduševilo publiku.
“Hvala vam, puno hvala za ovo divno veče, učinili smo da ova svirka sa vama bude zaista luda”, jedino je bilo što je rekao Brajan tokom koncerta, poznat po svom androgenom izgledu, što je bio dugo njihov zaštitni znak i jak imidž.
Sada je promenio izgled, ne nosi više kratku i razbarušenu frizuru sa fazoniranim šiškama, već je pustio dugu kosu i stavio brkove, skoro da je neprepoznatljiv u odnosu na dečačko ćosavo lice.
Tokom zapažene karijere sarađivali su sa drugim zvezdama kao što su Dejvid Bouvi ili Majkl Stajp (R.E.M.), čija ih je muzika očigledno veoma inspirisala.
Trenutno su na turneji po rodnoj Engleskoj i Evropi, a već su bili u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Hrvatskoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Letoniji, i danas ih čeka koncert u Sofiji (Bugarska).
Tokom ove godine “Placebo” će svirati na velikim festivalima u Moskvi, Kijevu, Madridu, belgijskom Verhteru.
Na koncertu sinoć pružili su zaista maestralnu svirku punog kapaciteta, produkciono izvanredno, uigrano, sa sjajnim gitarskim prženjem, ali je nekako sve to bilo pomalo uigrano i bez duše, odnosno, više da pokažu da su i dalje u top formi, i to sve, kao da je to samoj sebi svrha i da su oni sami sebi dovoljni.
Set lista je odsvirana i otpevana u dahu, bez potrebe za komunikacijom sa fanovima, osim što su se na kraju pozdravljali i mahali fanovima, čak je Brajan Molko glumio da mu je žao, tako što je rukom pokazao da mu mogu ići suze na oči, uz karakterističan osmeh.
Program na Main Stage-u do duboko u noć na Arsenalu su zatvorili regionalna trep atrakcija Senidah i engleski di-džej Roni Sajz.
Na Garden Stage bini svirke tokom noći su imali alternativna hard rok grupa “E-Play”, hrvatski muzičar Goran Bare i bend “Majke”, sastav “KOIKOI” na čelu sa glumcem Markom Grabežom, “Eyesburn”, “Bolesna štenad”, “Who See“, i drugi.
Večeras na Main Stage-u će biti nastupi umetnice Konstrakte, inostranog benda “Thievery Corporation” i čuvenih pankera “Goblini” i time će biti završeno 12. izdanje Arsenala.
Ivan Makragić
TANJUG – Music Pocket
