S obzirom da je William DuVall već 12 godina u Alice In Chainsu, smatram da je definitivno došlo vreme da prestanemo da ga zovemo novim pevačem. Drugo poglavlje benda se odavno pokazalo kao uspešno, a grunge legende nam isporučuju još jedan solidan album pod nazivom „Rainier Fog“.
Jerry Cantrell i ekipa nam ne donose ništa inovativno, ali nam zato nude ono u čemu su najbolji – dubok zvuk gitare i sjajne vokalne sposobnosti na koji su odavno stavili pečat Alice In Chains zvuka. Od svih grunge bendova, AiC je uvek nekako odskakao svojom prepoznatljivošću. Na ovom albumu, pesme koje najviše „upadaju u uši“ su “The One You Know” i “So Far Under”, dvojac koji smo poslušali i pre samog izlaska albuma u kojem možemo čuti po koju kapljicu Slayera u rifovima, pružajući slušaocima gromoglasnu pozadinu dvostrukim vokalima Duvalla i Cantrella.
Još jedna melodična priča “Never Fade” je hit koji se zavlači pod kožu, dok je pesma “Maybe” malo „poprskana“ Beatles šarmom i Guns N’ Roses „balada stilom“. Album se završava sa sedam predivnih i mračnih minuta u „All I Am“.
Ima jedna stvar: Alice in Chains je legendaran bend, da! I svet jeste izgubio neopisiv i neponovljiv talenat Layne Staley-a, ali hajde da se složimo da je DuVall više nego vredan naslednik? Ono što nedostaje u Rainier Fogu jesu delovi duše koje su ubačene u pesme poput “Man in the Box”, “Rooster” i “Would”.
Iako album sadrži većinu i više nego dobrih pesama, priznajte da vam ni jedna pesma nije poslala supersonički udarac kao što jesu ranije pesme koje navedoh u rečenici iznad?
Rainier Fog iako ne najjači album druge ere benda, lep je dodatak odličnoj diskografiji Chainsa.