Alex Callier, lider grupe “Hooverphonic” (26. i 27. maj u Beogradu): Imali smo veoma uspešan prvi sastanak sa Srbijom

O koncertima u Beogradu danas i sutra, o produktivnoj karijeri od 27 godina, čestoj promeni pevačica, konceptima u stvaralaštvu, o Kovidu 19, želji da se i dalje vraćaju u Srbiju

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno



O koncertima u Beogradu danas i sutra, o produktivnoj karijeri od 27 godina, čestoj promeni pevačica, konceptima u stvaralaštvu, o Kovidu 19, želji da se i dalje vraćaju u Srbiju

BEOGRAD: Istina, zaista su nas oduševili prvi put kada su nam gostovali 2019. godine na celovečernjem koncertu u bivšem Domu sindikata, tadašnjoj Kombank Dvorani, a sadašnjoj Mts Dvorani. Pružili su nam tada skoro puna dva sata uživanja i prolazak kroz hitove sa svih studijskih albuma.

I, evo njih ponovo, večeras, 26. maja i sutra 27.05. od 22.00h u novom prostoru za njih, popularan koncertni klub BitefArtCafe Summer Stage na Kalemegdanu, u sklopu festivala “Musicology Session”, gde će nam tokom leta gostovati i Mario Biondi (9. i 10. jun) i bend “Snarky Puppy” (3. jul).

Naravno, znamo o kome govorimo: HOOVERPHONIC.

Belgijski pop rok elektro psihodelični ambijentalni trip hop alternativni bend.

Zaista imaju više mogućih žanrova kao veoma efektnu mešavinu, i dolaze nam ne na jedan, već čak dva koncerta.




Naravno, često BitefArtCafe zakazuje po dva koncerta u nizu, što je izvanredno, a gostovanje ovih inostranih svetskih zvezda realizuju u partnerstvu sa Centrom beogradskih festivala – CEBEF.

Tren utna postava benda izgleda ovako:
Alex Callier – bass gitara, klavijature, tekstopisac, lider i ko-osnivač benda, prisutan od 1995. godine,
Raymond Geerts – vodeći gitarista, ko-osnivač grupe,
Geike Arnaert – pevačica (1997–2008; onda od 2020. do danas).

Ekskluzivno razgovaramo baš sa veoma harizmatičnim frontmenom, izuzetno šarmantnim i duhovitim momkom Aleksom Kalierom, za agenciju Tanjug i istovremeno za online magazin Music Pocket.

U veoma prijatnom razgovoru, prvi čovek slavnog evropskog benda otvorio nam je dušu.

Hajde samo da se podstimo njihove produktivnosti.


Alex_Callier, Hooverphonic @ Breendonk 2008



Tokom 27 godina uspešne karijere snimili su 11 studijskih albuma:

„A New Stereophonic Sound Spectacular“ (1996),
„Blue Wonder Power Milk” (1998),
“The Magnificent Tree” (2000),
“Hooverphonic Presents Jackie Cane” (2002),
“No More Sweet Music/More Sweet Music” (2005),
“The President of the LSD Golf Club” (2007),
“The Night Before” (2010),
“Reflection” (2013),
“In Wonderland” (2016),
“Looking for Stars” (2018)
i poslednji, aktuelan – “Hidden Stories” (2021).



Alex Callier i Raymond Geerts
sa Geike Arnaert slave upravo povratak ove mlade dame, tako da im se turneja zove prema trećem hit albumu “The Magnificent Tree” (2000).

Na taj način označavaju jubilej – 20 godina od tog albuma na turneji “The Magnificent Tree Tour” gde se nalazi antologijski hit i evergreen “Mad About You„, ali i ključni hitovi – ‘Vinegar & Salt’, ‘Out of Sight’ i ‘Jackie Cane’.

Njihove pesme su postale i deo muzike filmova i TV serija kao – “Ukradena lepota”, “Znam šta ste radili prošlog leta”, “CSI”, “Entourage”, “Nikita”,Shade“ i drugi.




Dakle, večeras, tonigh is the night!

Hooverphonic /Musicology Sessions/
// 26.05. & 27.05. //
Bitefartcafe Summer Stage



Turneja im je u toku, već su obišli sale i hale po Belgiji, onda su prešli na Češku republiku – Prag, u Mađarsku – Budimpeštu, kao i u Rumuniju, na tri mesta, od kojih je i naravno i Bukurešt.

Sinoć (25. maj) su imali svirku u Bugarskoj, u glavnom gradu Sofiji, i večeras stižu do nas, na prvi koncert, a onda će održati i drugi sutra veče na istom mestu BitefArtCafe na Kalemegdanu.


Aleks je inače pre nastanka benda studirao audio-vizuelne umetnosti i montažu na RITCS izmedju 1990. i 1993. godine, i kasnije radio kao inženjer zvuka za flamanske TV medije, odnosno državnu televiziju VRT.

Onda 1995. godine osniva bend “Hoover”, koji će promeniti ime u – Hooverphonic, gde je gotovo kompletan autor – kompozitor, producent, piše tekstove, svira bas gitaru.





Alex Callier je pisao muziku za belgijski film “Shades” (1999), osvojio je nagradu “ZAMU Award” za najboljeg belgijskog producenta, a naš hiper produktivni sagovornik je 2009. godine lansirao svoj solo projekat “Hairglow”.

Od zapaženih Aleksovih radova ističe se numera “Matter of Time” za izvođača Sennek-a, koji se sa tim komadom takmičio na Evroviziji 2018.

Kad smo već kod Eurovision Song Contest, bend je trebalo da predstavlja Belgiju na takmičenju za pesmu Evrovizije 2020. u Roterdamu sa svojom pesmom „Release Me“.
Međutim, 18. marta 2020. događaj je otkazan zbog pandemije virusa Covid-19.
Umesto toga, predstavljali su Belgiju na Evroviziji 2021. sa pesmom „The Wrong Place“.

Od njihovog formiranja, kroz 27 godina, menjali su razne pevačice: Liesje Sadonius (1996–1997), Geike Arnaert (1997–2008, 2020–danas), Noemie Volfs (2010–2015) i Luka Cruisberghs (2018–2020).


Ali, ovo je sada priča Aleksa Kaliera u ime njegovog benda HOOVERPHONIC.

Izvolite, dobrodošli na njihova dva koncerta večeras i sutra u Beogradu od 22.00h u Bitefu na Kališu!



DANAS JESTE NEVEROVATNO SVIRATI DVA KONCERTA ZAREDOM, ALI PRE PANDEMIJE JE TO BILO NORMALNO

Dragi članovi muzičke grupe Hooverphonic – dobrodošli nazad u Beograd i Srbiju. Prošli put ste, ako se sećate, 2019. godine imali odličan koncert u Beogradu, u nekoj drugoj sali, a onda ćete drugi put svirati 26. i 27. maja na novom mestu za vas – BitefArtCafe. Aleks, čega se sećate iz te noći? Šta mislite o muzičkoj publici Srbije?


Da, naravno, sećamo se tog koncerta, bio je zaista odličan. Tada nam je to bio prvi put da sviramo kod vas, prostor je bio sjajan, kao sala za koncerte klasične muzike, veoma atraktivno. Publika je bila izvanredna, stvorio se poseban vajb, jaka energija, izuzetno posebno osećanje.

Na neki način, bio je to savršen prvi uspešan sastanak – dejt sa Srbijom. I veoma smo srećni što imamo priliku da sviramo kod vas ponovo, i to dve noći u nizu.
Ovog puta će to biti nešto sasvim drugačije od prošlog nastupa, jer 2019. godine to je bio koncert za sedenje, što takodje volimo da radimo. Sada je pristup takav da će biti koncert za stajanje, i tada više dolazi do igranja, njihanja, rokenrola. Opet, volimo obe vrste koncerta, a drago nam je da vam po drugi put dolazimo u tom drugačijem formatu za publiku. Naravno, veoma se radujemo i jedva čekamo da izađemo na scenu u četvrtak i petak, 26. i 27. maja.


Hooverphonic Bern, Switzerland. March 19th, 2022. The Belgian band Hooverphonic performs a live concert at Bierhübeli in Bern. Here singer Geike Arnaert is seen live on stage. Gonzales Photo – Tilman Jentzsch. Bern Switzerland PUBLICATIONxNOTxINxDENxNORxFIN Copyright: xGonzalesxPhoto/TilmanxJentzschx



Ovog puta ćete doći u Beograd na dva koncerta zaredom. Da li je ovo uobičajena stvar, imati dve svirke u jednom gradu u stranoj zemlji? Za nas, ljude u Srbiji, ovo je zaista neverovatno i jedinstveno, odnosno ne dešava se tako često da veliko ime dodje kod nas i svira nam dve noći. Šta očekujete od ljudi u Beogradu ovog puta posle tri godine od prošlog druženja?

Iskreno, nije ni u Belgiji tako čest slučaj da se održavaju dva koncerta istog benda na nekom mestu, ali u poslednje vreme je to posebno tako zbog pandemije virusa Kovid 19, znate već da se u tom pogledu situacija stalno menja. Upravo zbog korona virusa, svi u grupi budemo srećni ako rasprodamo koncert. Ipak, stvari idu na bolje, primetio sam to dok nastupamo, sve više dolazi publika na koncerte, željna je kulture, vidi se da im je sve to nedostajalo.

Tako da, dva koncerta zaredom kod vas jeste danas nešto veoma posebno, u vreme kovida, a pre ove svetske situacije, bilo je to sasvim normalno. Tako da je i Beograd za nas poseban, ima tu privilegiju za dve večeri svirke. Teško je uvek odrediti šta možemo očekivati od publike kod vas, a ono čega se sećamo od prošlog puta, jeste da su gledaoci bili puni entuzijazma tokom trajanja koncerta.

Mi smo rodom ipak iz Belgije, sa Flamanskog dela, i tu su ljudi nekako introvertni, nisu toliko slobodni. Morate dosta da se potrudite da ih animirate ne bi li došli na vaš koncert. Ali u Srbiji nije tako, sećam se da smo odmah dobili vašu punu pažnju čim smo izašli na scenu. Sve je to povezano, jer sviranje muzike je zapravo pružanje energije, ali i dobijanje ljubavi od svoje publike. Što više energije dobijete natrag, to je onda za mene savršena kombinacija u odnosu sa auditorijumom.



ZAISTA NIJE BIO NAŠ IZBOR DA MENJAMO TOLIKO PEVAČICA

Sa ta dva predstojeća koncerta, imaćete tri svirke u našem glavnom gradu Srbije. Da li biste želeli da se vraćate uvek iznova ovde, ili možda da istražite i svirate u nekim drugim gradovima osim Beograda, na primer – Novom Sadu (EXIT festival), Kragujevcu (Arsenal fest), Nišu (Nišville jazz festival)?


Da, svakako da bismo voleli ovde da se vraćamo. Želimo da sviramo svuda po svetu gde ima ljudi koji vole našu muziku. Ako nas publika želi ponovo, postoji potreba za nama da se vraćamo, mi to i uradimo. Tako je i sa vama. Dobili smo poziv da ponovimo gostovanje od pre tri godine.
Podrazumeva se da bismo voleli i u drugim gradovima Srbije da nastupamo. Evo sada na aktuelnoj turneji sviramo u tri grada Rumunije, i osim Bukurešta, prvi put smo nastupali u gradu Bražov, i bilo je sjajno, koncert smo rasprodali.


Foto: Lilen Pautasso



Od 1995. godine kada ste osnovani, nekoliko puta ste menjali vodeću pevačicu: Esther Lybeert (1995-1996), Liesje Sadonius (1996–1997), Geike Arnaert (1997–2008, od 2020 i dalje aktuelna sada), Noemie Volfs (2010–2015) i Luka Cruisberghs (2018–2020). Kakav je osećaj ponovo se vratiti sa Geikeom? Suze i radost? Ponekad je teško početi ispočetka, ili je to možda bila vaša ideja i koncept da svakih pet godina ili manje menjate novu pevačicu?


Da, tačno je da smo imali promene glavne pevačice, ali to nije zapravo bio naš izbor. Tako se desilo da nas je prva pevačica Ester brzo napustila, jer bila je mlada, želela je da se posveti studijama. Lisja je sa nama snimila prvi album „A New Stereophonic Sound Spectacular“ (1996), i bio je problem što se veoma uželela svog doma, što je onda veoma veliki problem kada ste na turneji i morate jednostavno da stalno putujete, takav je posao.

Geike je ostala sa nama najduže, 11 godina, i onda je otišla jer je želele da se posveti nečem drugom kao što je snimanje solo albuma. Iskreno, sve sam to razumeo. Geike je imala je 17 godina kada nam se pridružila, a napunila je 28 kada je odlučila da je vreme da krene dalje.
Onda je došla Noemi Volfs, sa njom smo radili pet godina, imali smo sa njom zaista velike koncerte sa čitavim orkestrom na sceni. Ali, jedino nam se sa njom desilo da se jednostavno nismo povezali kako treba, i samiom tim smo odlučili da dalje ne saradjujemo, nakon punih pet godina.

Na kraju tu je i Luka, sa kojom smo snimili jedan album “Looking for Stars” (2018), sa kojom smo i bili kod vas u Beogradu. I tu nas put dovodi ponovo do Geike, sreli smo se i shvatili da ona želi ponovo da radi sa nama. Raymond Geerts i ja smo odavno želeli da ponovo sviramo sa njom, od kada je otišla. ONA je naš broj jedan, ikona Hooverphonic-a.

Tako da smo obojica veoma srećni što nam se vratila. Da, šteta je to za Luku, što se na kraju tako odigralo, da smo morali da joj saopštimo da ćemo dalje ići bez nje, a sa Geikom. Nije nikome zabavno da čuje tako nešto, znam da je bila povredjena, ali nije bilo drugog izbora, učinili smo to za nas, naš bend, naše fanove, koji su želeli i čekali da nam se vrati Geike. Bend nikada nije bio snažniji nego sada upravo zbog nje. Savršeno je što je Geike sa nama.




KADA SLUŠATE “HOOVERPHONIC”, TO VAM JE KAO DA PUSTITE NEKU PLEJ LISTU SA RAZLIČITIM BENDOVIMA


Veoma je zanimljiva mešavina žanrova koje imate u svojoj muzici: Trip hop, pop dens, elektronika, indi pop, malo alternativnog roka ili glame roka, dream pop. Koji je žanr najbliži vašem stvaralaštvu, ili vam to nije toliko važno?

Tačno je da imamo toliko različitih žanrova u našoj muzici i uvek sam govorio za nas da smo najeklektičniji bend koji postoji. Prolazili smo kroz razne faze i žanrove, od elektronskog hip hopa, preko pop muzike, sa raznim psihodeličnim uticajima, do tkz. “chamber rock” izraza, psihodelične rok muzike ili dream pop. Na taj način jasno je da imamo veoma rasprostranjen ukus za muziku. Uvek smo želeli da evoluiramo kroz karijeru u tom pogledu. Tako vam je i u životu, koračate kroz njega, onda ga menjate kako želite, a muzika je slična tome, i nju menjate vremenom kroz stvaralaštvo.

Verujem da ljudima nije jednostavno da nas prate kroz tu seriju promene žanrova, ali opet, sa druge strane, to je istovremeno i ono što publika voli kod nas. Kada slušate Hooverphonic, to vam je kao da puštate neku svoju plej listu sa različitim bendovima. Mislim da ljudi vole varijacije u životu, ne da slušaju uvek jedno te isto, kao što se dešava kad odete na neku svirku trip hop benda.
To vam je koncert od sat i po gde se stalno ponavlja jedan isti usporeni ritam, i koliko god to može biti veoma dobro, ipak postaje dosadno.

Lično više volim dinamiku, a opet nekad me ponese i da budu intimne, lagane, sporije kompozicije, da bih poželeo u narednom trenutku psihodeliju, ili disko. Možda i to vole kod nas što ne mogu da nas svrstaju ni u jednu “kutiju”, nismo im predvidljivi ni standardni, već žele od nas da dožive emocije, energiju, to očigledno vole.



MENI NIJE OMILJENA PESMA “MAD ABOUT YOU”, VEĆ SASVIM DRUGA, MANJE POPULARNA – “STRANGER”

Postoji nekoliko bendova ili muzičara koji su zaista omiljeni u Srbiji, pa se vraćaju i ponovo mnogo godina i decenija (Whitesnake, Deep Purple, Iron Maiden, Mariza, The Prodigy). Da li biste voleli da budete u toj grupi umetnika koji žele da se vraćaju ovde do kraja karijere?


Naravno da bismo voleli da postanemo redovni u Srbiji, jer nema ništa lepše kada vidimo da publika u nekoj zemlji toliko uživa sa nama, a to ste vi pokazali pre tri godine u Beogradu. Posebnoi volimo kada publika na kraju naše svirke potpuno poludi. Upravo zato se bavimo muzikom, zato postojimo, zato smo na pozornici. Ako se sve to bude ponovo desilo na koncertima u četvrtak i petak, onda definitivno se vraćamo kod vas, nema sumnje.

Foto: Timmy Haubrechts




Da li ste ponosni na sve one albume i hitove koje ste napravili za 27 godina rada? Koja je tvoja omiljena pesma koju si napravio, a koja publici? Možda isto: „Mad About You? Postoji li formula da se napravi hit pesma ili hit album?


Svakako da smo ponosni na svoju karijeru do sada, i samo idemo dalje. Za bilo koji bend danas je teško da ostane i opstane tako dugo na vrhu i da traje, kao što se nama desilo, mada smo mi nezavisni bend. Kada sviramo svako veče, naravno da ljudi žele da čuju “Mad About You”, ali opet vole i pesme “Eden” ili “2Wicky”, takodje i “Badaboum”, “Amalfi”, “The Wrong Place”, “Romantic”, “Anger Never Dies”. Naša publika ne dolazi samo da bi čula jedan evergrin kakav je sigurno “Mad About You”. Naravno, ljudi vole tu pesmu i uvek se raspamete kada je čuju, ali neće dolaziti da smo to slušaju. Ne verujem da ijedan bend na svetu može da opstane na osnovu uspeha samo jedne pesme.

Verovali ili ne, meni lično nije omiljena pesma u našem opusu “Mad About You”, već je to jedna manje popularna numera “Stranger” (Stranac). Nalazi se na našem veoma mračnom albumu “The President of the LSD Golf Club” (2007). Tu pesmu sviramo skoro svako veče na nastupima, jer je veoma bliska našem srcu i duši, a gledano iz ove perspektive, ta pesma je veoma realna, aktuelna, ako posmatramo u kakvom svetu živimo. Ljudi su danas upravo takvi, otudjeni, kao stranci jedni prema drugima, svet se pretvorio u nešto sasvim drugo, a trebalo bi da bude kao nekada u hipi pesmama, da se ljudi duboko vole, obožavaju, zaljubljeni su i postojani.

Tako bi trebalo i mi da se ponašamo, da se puno volimo, cenimo, tako da je “Stranger” definitivno meni omiljena pesma. Ali, znate šta, kako sam ja tekstopisac, najbolja pesma za mene je ona koju ću tek napisati, koju još uvek niste čuli. Tako da je meni favorit uvek ta nova pesma u procesu nastajanja, jer je ona tada sveža, najnovija. U ovom trenutku to je pesma “Misterious” koju stvaram, veoma je volim. Ali, ta numera se sprema tek za naš naredni album, još nije objavljena, tako da nju nećemo svirati dve večeri zaredom u Beogradu.

Hooverphonic_ foto: Willy Vanderperre




Za sve ljubitelje Hooverphonic-a, večeras i sutra – 26.05. i 27.05. možete očekivati set listu koju inače trenutno predstavljaju na svetskoj i evropskoj turneji:


A Simple Glitch of the Heart

The Wrong Place

Belgium in the Rain

Vinegar & Salt

2Wicky

Stranger

Sometimes

Anger Never Dies

Romantic

Eden

Jackie Cane

One Big Lie

The Night Before

Full Moon Duel

No More Sweet Music

Lift Me Up

Badaboum

Mad About You

Barabas

Gravity

Amalfi

The World Is Mine

Hidden Stories


Ivan Makragić

TANJUG / Music Pocket


Hooverphonic @ Breendonk 2008



- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Dodeljene regionalne muzičke nagrade: 18 gitara najboljim video spotovima

Nagrade su dobili: Rambo Amadeus, Marčelo, Artan Lili i Cane, Porto Morto... U izuzetno jakoj konkurenciji od više stotina video...
Reklama
musicpocket