Aja Jung: Pandemija je ozbiljno iz temelja prodrmala Beogradski festival igre

O nastavku 18. izdanja čuvenog festivala, o velikim imenima slavnih koreografa, svim problemima i izazovima iza kulisa tokom gostovanja svetskih trupa, umetničkim angažmanima, pregledu programa 2022, ogromnoj posvećenosti BFI

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


O nastavku 18. izdanja čuvenog festivala, o velikim imenima slavnih koreografa, svim problemima i izazovima iza kulisa tokom gostovanja svetskih trupa, umetničkim angažmanima, pregledu programa 2022, ogromnoj posvećenosti BFI

Sigurno jedan od najznačajnijih kulturnih brendova naše zemlje – Beogradski festival igre (BFI) uskoro će ponovo biti veoma aktuelan, jer će nastavak 18. izdanja biti realizovan od 8. septembra do 12. oktobra, a osnivač tog međunarodnog pozorišnog festivala Aja Jung specijalno za Tanjug ističe da su se lavovski borili da u teško vreme pandemije svaku od predstava dovedu u svoj program.


Osnivač, selektor, direktor, prva dama pozorišnog festivala, organizator, prevodilac prema potrebi, predstavnik ovako velikog umetničkog poduhvata, Aja Jung je dan i noć posvećena svom velikom, ambicioznom poduhvatu već punih 18 godina.

Baletska umetnica, koreograf, producent, menadžer.
Živi svoj san, i za nju nema vidljivih prepreka nikada.


Direktorka BFI je izvela nešto zaista nemoguće i neverovatno vešto – kompletan 17. festival je realizovala od jeseni do zime 2020. u veoma problematično i mučno vreme pandemije i tako je postala jedina manifestacija na svetu koja uspeva da održi program punog kapaciteta izvođača na sceni, jer retko koja od zamišljenih – planiranih trupa je odložila svoj nastup.
Ali, čim je prošla 17. sezona, Aja Jung i njen tim nisu mirovali, odmah su se nadovezali na 18. izdanje koje je krenulo od proleća i evo od septembra je ponovo sa nama, ljubiteljima umetničke igre.






 

Nakon efektnog i spektakularnog završetka prolećnog poglavlja 18. BFI sa grčkim umetnikom Dimitrisom Papajoanuom i delom “Mastilo” u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, sledeće što će Aja Jung sa svojim vernim timom pružiti publici jesu 6 igračkih komada u septembru i oktobru.


  Umetnički festival će krenuti sa gostovanjem predstave “Okruženje” (Umwelt) Kompanije Magi Maren iz grada Sent Foa le Lion iz Francuske, i to 8. septembra na sceni Ateljea 212.

  Osim toga, tu je i delo “Alter ego” Drezden Frankfurt kompanije igre, koreografa Jakopa Godanija, 24. i 25. septembra na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu.

  Takođe, velike nade su utisnute i u američku trupu “Bodytraffic” iz Los Anđelesa (SAD) u okviru jedinstvenog omnibusa – triptiha “Milion glasova”, “Prašina” i “Pucanje” 25.09. na sceni SNP-a i 26.09. ponovo u Madlenianumu, a koreografi su Metju Ninan, Mikaela Tejlor i Hofeš Šehter.


Onda se selimo u oktobar na još tri važna naslova, od kojih je prvi “Nadmudrivanje đavolaKompanije Akrama Kana iz Londona, 1.10. na sceni SNP-a.
Da je u funkciji Sava centar, ali na žalost nije, ovaj komad bi se igrao na toj sceni u Beogradu, ovako, prestonica će biti uskraćena za ovaj spektakl.

Kraljevstvo” Grupe gospodina Serana iz Barselone (Španija), koreografa vlasnika trupe – Aleksa Serana, stiže 7. oktobra u Madlenianum, dok je “Lanac duše” iz nemačkog grada Majnca na repertoaru 12.10. na velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ovaj projekat je delo trupe “Tanzmainz” u koreografiji Šaron Ejal.

Naravno, nismo ni sumnjali, Aja Jung tu nimalo ne miruje, jer je 19. izdanje uveliko u pripremi, tako da imamo dva komada u najavi na sajtu BFI.
Možda nam sada deluje daleko, ali i ti meseci će brzo proći.

Kompanija “Džejson Samjuels Smit Divine” i “Rhytm Productions” iz Nju Jorka sa predstavom “Čudesna dinamika” gostovaće 24. marta u Beogradu, a lokacija još uvek nije poznata, i 25. marta u SNP.

Popularni Balet Jazz Montreal će izvesti “Igraj sa mnom” 12. aprila, a takođe se lokacija još uvek traži, možda neki ambijentalni prostor.
Koreografi ovog scenskog dela su – Anabel Lopez Očoa, Išan Rastim i Andonis Fonjadakis.

Vreme je da zavirimo u priču … Aje Jung.


“Lanac duše“ trupe “Tanzmainz“ iz Majnca, Nemačka




BORILI SMO SE LAVOVSKI ZA SVAKI NASLOV


Koliko ste ponosni što ste zapravo jedini međunarodni pozorišni festival u vreme pandemije 2020, koji je uspeo da se održi u svom 17. izdanju u kompletnom aranžmanu? Verovatno samo vi i vaš tim znate koliko je to bilo zahtevno, stresno i komplesno dovesti tolike inostrane ansambl trupe dok vlada Kovid-19 i bez daha pauze odmah ući u organizaciju 18. Beogradskog festivala igre?


Podjednako nevreme je obeležilo jesen 2020. i proleće 2021. godine. U oba slučaja, dogodio se jedan, a verovatno i jedini međunarodni festival umetničke igre u zatvorenim teatrima. Borili smo se lavovski za svaki naslov. Iako se virus bez predaha poigravao sa planovima, uspeli smo da predstavimo trupe iz Kana, Venecije, Antverpena, Tuluza, Rijeke, Barselone i Buenos Ajresa tokom prošle jeseni, dok su tokom proleća stigle kompanije iz Njujorka, Atine, Ankone, Ženeve, Havane, Brisela, Katanije…

Zbog kubanskog Malpasa i Dimitrisa Papajoanua, u Beograd i Novi Sad su doputovali direktori festivala iz Avinjona i Marseja, predstavnici pariskog Teatra de la Vil i njujorškog Džojsa, selektori festivala iz Ravene i Bolcana, novinari i kritičari. Tada smo shvatili da su nekoliko meseci zaredom naše najave osvajale pažnju i divljenje, kao i da su umetnici koje smo imali priliku da ugostimo i naša publika, učestvovali u jedinstvenoj pobedi teatra. Zahvalni smo Vladi Srbije na hrabrosti da pozorišta budu otvorena tokom ovog strašnog vremena. Sa naše strane, uložili smo ogromne napore za apsolutnu bezbednost izvođača i gledalaca.

Nakon veličanstvenog završetka prolećnog poglavlja 18. BFI sa grčkim umetnikom Dimitrisom Papajoanuom, sledeće što ćete publici pružiti jesu u spektakli u septembru – francuska Kompanija Megi Maren (Atelje 212) i Drezden Frankfurt kompanija igre Jakopa Godanija (Opera i teatar Madlenianum).
Takođe, velike nade su utisnute i u američku trupu Body Traffic” u okviru jedinstvenog triptiha (SNP i Madlenianum). Predstavite nam ta tri nova bisera koja očekuju publiku u nastavku festivala.


Legendarna Magi Maren je sa svojom trupom prvi put stigla u Srbiju na 8. Beogradski festival igre 2011. godine. Igrali su “May B”, jedan od najizvođenijih i najdugovečnijih komada u istoriji savremene igre.
Tada je direktor Beogradskog dramskog pozorišta bio Nebojsa Bradić, ujedno jedan od poslednjih beogradskih upravnika koji je sa pažnjom pratio gostovanja i umeo da dočeka i pozdravi umetnike iz inostranstva.

Komad “Okruženje” (Umwelt), sa kojim se Marenova 8. septembra vraća pred beogradsku publiku, takođe je rekorder po broju izvođenja. Po navodima svetske kritike, u pitanju je najsnažnija među hrabrim postavkama francuske autorke, čiji su “pokreti i slike koje stvara, precizniji i oštriji od reči”. Slede dve trupe koje čekamo još od 2020. godine, i koje pripadaju prethodnoj festivalskoj ediciji.

Drezden Frankfurt kompanija igre sa novim delom Jakopa Godanija u međuvremenu je morala da se preseli iz Sava Centra u Madlenianum. Prvo izvođenje je rezervisano za sve one koji svoje karte čuvaju skoro dve godine, dok je prodaja ulaznica za drugi termin nedavno počela. Nakon nekoliko odlaganja, i trupa Bodytraffic iz Los Anđelesa konačno će nastupiti u Beogradu i Novom Sadu. Među radovima koje izvode se nalazi i jedan izuzetan komad poznatog izraelskog koreografa i perkusioniste Hofeša Šehtera.






TAČNO JE DA JA ŽIVIM SVOJ FESTIVAL, SA NJIM SE BUDIM

Oktobar mesec je onda spreman za tri duže očekivana igračka komada – Kompanija Akrama Kana iz Londona, Grupa Gospodina Serana iz Barselone i Tanzmainc iz Majnca. Ali vi ni tu ne mirujete, već imate još dva zakazana gostovanja u martu i aprilu 2022. godine?
Od navedenih predstava, za koju mislite da će izazvati najsnažnije reakcije publike i ostaviti najdublji utisak?

Da li je 19. izdanje tim komadima iz Njujorka i Montreala već započet kao uvertira? Šta nam u tom pogledu još spremate?



Sa obzirom da su evropski teatri bili uglavnom zatvoreni tokom proleća, turneja najnovijeg komada slavnog Akrama Kana je morala da sačeka jesen. Tako je “Nadmudrivanje đavola” na programu 1. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu. Za razliku od očekivanog odlaganja u ovom slučaju, nastup Grupe gospodina Serana iz Barselone je bio otkazan u poslednjem trenutku. Naime, jedan od igrača je na testiranju pred let za Beograd bio pozitivan. Odmah smo utvrdili novi datum, a direktor trupe, Aleks Serano, obratio se našim novinarima i publici putem video linka.

Reč je o zanimljivoj predstavi “Kraljevstvo” koju smo iz Beogradskog dramskog pozorišta bili prinuđeni da preselimo u Madlenianum. Ovih dana pratimo neverovatan uspeh Seranove trupe na Venecijanskom bijenalu i drago nam je da smo bili toliko uporni da ih predstavimo našoj publici. Takođe neplanirano, 18. Beogradski festival igre, 12. oktobra zatvara popularni Tanc Majnc. Kao i Drezden Frankfurt kompanija igre, u pitanju je državna institucija čije je pomeranje u uslovima pandemije deo odluke najviših nemačkih institucija. Zato smo izvođenje komada “Lanac duše” izraelske koreografkinje Šaron Ejal, odložili i namenili za senzacionalnu poslasticu ovogodišnjeg programa.


Vi ste osnivač, direktor, selektor Beogradskog festivala igre, dakle pokretač broj jedan. Da li smatrate da je u dosadašnjoj bogatoj karijeri vođenje tako velikog i izazovnog festivala ono što vas definiše i na neki način vaš identitet, lična karta? Ili je to rad u Nacionalnoj fondaciji za umetničku igru? Pretpostavlja se da vi živite gotovo danonoćno BFI, jer kada se jedan završi, vi odmah prelazite da realizujete sledeće izdanje?


Tačno je da živim svoj festival, i verujem da se to i vidi. Beogradski festival igre je već dvadeset godina moja svakodnevna obaveza. Sa Festivalom se budim, a u krevet odem sa kompjuterom, kako bih dovršila sve ono što ne stignem preko dana. Kada ste privatnik, onda nema praznika, vikenda, radnog vremena…

Fondacija je takođe misija, usmerena pre svega ka podršci mladim igračima i umetnicima. Ponosna sam na našu Baletsku školu koja je ujedno i jedina međunarodna obrazovana institucija za umetničku igru u Srbiji, jedinstvena i po tome što nastavu drže isključivo stručnjaci, diplomirani pedagozi kvalifikovani za rad sa decom. Naredne godine, u nešem timu su vrhunski baletski pedagozi iz Italije, Argentine i sa Kube, a već u oktobru Školu će posetiti baletski super star Hulio Boka.

Upravo je Fondacija Hulija Boke izabrala jednog pedagoga koji će cele naredne godine raditi sa našom decom.  Neverovatno je koliko svet grabi napred za novim tehnikama, kako bi se mladi umetnici kvalitetno i na vreme pripremili za svoju karijeru. Rodolfo Ijoka, argenitinski pedagog, predstavio nam je čitav niz vežbi sa kojima postiže neverovane rezultate, čak i kod dece koja nemaju fizičke predispozicije za bavljenje baletom.


KraljevstvoGrupe gospodina Serana iz Barselone, Španija





JEDAN DETALJ JE DOVOLJAN DA SHVATITE NAMETE PANDEMIJE, A TO SU – TESTOVI NA KORONU


Da li ćete u budućem periodu više davati prilike i prostora domaćim pozorišnim trupama da se afirmišu i predstave upravo kod vas na festivalu? Možda postoji želja da se napravi posebno izdanje festivala koje će promovisati i negovati samo repertoar domaćih komada?

Nažalost, broj domaćih produkcija je veoma mali da bi mogao da čini ozbiljnu platformu. Radujem se da smo prethodnih godina uspeli da prikažemo dela domaćih koreografa, pre svega Sanje Ninković, Đorđa Makarevića i Lea Mujića, uvek uz strašne napore i stresnu saradnju sa Narodnim pozorištem. Kako za Festival, tako i za umetnike. Uprkos skandaloznom tretmanu i najskupljem zakupu koji je Festival plaćao za izvođenje dela mladih srpskih koreografa, pokazali smo da nam je stalo do domaćih autora.

Na Beogradskom festivalu igre svoj prostor su dobili i brojni srpski umetnici koji imaju svoju zapaženu karijeru u inostranstvu, pa smo tako publici predstavili Aleksandra Antonijevića, prvaka Nacionalnog baleta Kanade, Gradimira Pankova, direktora Velikog kanadskog baleta iz Montreala, Vesnu Orlić, baletmajstora Baleta bečke Državne Opere, Zorana Markovića, koreografa i baletmajstora Baleta iz Lucerna, Galu Jovanović, prvu solistkinju Baleta bečke Državne Opere, Aleksandra Neškova, prvaka Baleta atinske Opere…


Posmatrano objektivno sa strane, vi sa svojim timom ste načinili pravo čudo, da u doba kovida opstanete i budete uporni da istrajete sa svim gostovanjima – koliko ste toga svesni, da činite nemoguće? Da li je onda teško opstati ekonomski danas u ovom periodu, jer nije isto imati rasprodate predstave i prihod na blagajni sa punom salom i sa jednom trećinom ili polovinom kapaciteta? Opet, vi i tada uspevate?


Virus je ozbiljno i iz temelja prodrmao Beogradski festival igre. Nemogućnost da prodate ulaznice, odustajanje sponzora iz sasvim opravdanih razloga, kao i vrtoglavi rast troškova produkcije, samo su neki od razloga. Jedan detalj je dovoljan da shvatite namete pandemije, a to su testovi. Njihova cena je u nekim gradovima zaista bila vrtoglava, a testiranje neophodno da bi se ušlo u avion. Jedino se na Kubi test ne plaća, ali je zato Francuska uvela tranzitne vize u vreme pandemije, tako da smo za svih 15 igrača morali ozbiljno da platimo kratku šetnju po pariskom aerodromu.

Neke trupe nisu mogle da vežbaju u svojim gradovima, pa su zbog kvaliteta predstave igrači morali da stignu ranije u Srbiju i rade u našim salama. Dodatne komplikacije i čekanja su važila i za kamione koji donose scenografiju. Pravu dramu smo doživeli sa šleperom iz Grčke koji je nekoliko puta bio vraćan u Solun. Ono što nas je najviše namučilo, a ne verujem da će se uskoro promeniti, jesu svakodnevna uvođenja novih pravila. Bojim se da ćemo kovid protokole morati još dugo da pratimo ako budemo želeli da se bavimo ovim poslom.


Nadmudrivanje đavolaKompanije Akrama Kana iz Londona





DRŽAVA MORA OZBILJNO I KONTINUIRANO DA SE BAVI POPULARIZACIJOM UMETNOSTI



Imate li želje da i vi sami uradite uskoro neku predstavu kao autor, reditelj, koreograf, producent, koja će ići na mnoge festivale ili biti deo upravo BFI u budućim izdanjima?


Ponekad mi nedostaje kreacija u sali, slušanje muzike, rad na koreografskim rešenjima… Međutim, smatram da je jedino ispravno vođenje ozbiljnog festivala, ono u kome poništite sebe i svoju koreografsku ili umetničku estetiku. To je ujedno i jedini način da se izbegne trgovina u kojoj vaš festival “kupuje” neko delo, samo da bi zauzvrat vaše delo “kupio” ili promovisao onaj koga ste pozvali. Svedoci smo da je kvalitet nekih manifestacija ozbiljno ugrožen upravo zbog ove vrste razmene umetnosti i stručnosti, te turističkih aranžmana od kojih publika kao rezultat uglavnom dobija iste autore i njihove prosečne ili loše komade.

Raduje me da svih ovih godina imam važne angažmane u Grčkoj i Italiji.  Često me zovu da osmislim neku koreografiju, budem konsultant u realizaciji važnih projekata ili član komisija za takmičenja i audicije. Nekoliko meseci pre pandemije, predsedavala sam komisijom za prijem novih igrača za Balet Opere San Karlo u Napulju, a u sred divljanja virusa, poveren mi je zadatak da pomognem u kreiranju prvog festivala igre u Gorici koji je održan u oktobru prošle godine. To su lepa iskustva.

Opet, i pored BFI, vi vodite uspešno Nacionalnu fondaciju za umetničku igru i baletsku školu, gde gostuju mnogi svetski koreografi i pedagozi. Koje su to nove mlade nade savremene igre? Kakva je saradnja inostranih profesora – mentora i domaćih snaga? Da li će država imati sluha da se umetničkoj igri pruža više šansi i prostora za rad?

Bojim se da prostora, znanja i volje ima malo. Dodatno obeshrabruju mračni serijali po samozvanim školicama i renomiranim fakultetima. Nažalost, baletski ansambli koji se finansiraju iz budžeta odolevaju kapsulirani u prohujalom vremenu, van dometa evropskih radara, služeći isključivo potkusurivanju lokalnih sujeta i sveznanja. Ne proizvode se dobre predstave, ne promoviše se igra i ne kreiraju zvezde. Zato godinama unazad opada interesovanje publike, kao i mladih za bavljenje ovom profesijom. Oni koji ipak požele da detinjstvo zamene vežbanjem u baletskoj sali, sasvim su nevidiljivi za društvo.

Naša Fondacija se može pohvaliti sjajnim pedagozima i malobrojnom, ali izuzetnom decom na koju sam ponosna. Mnogima smo pomogli, stipendirali ih, omogućili da putuju, nastupaju, da rade sa najboljim stručnjacima, da se takmiče, da napreduju… Međutim, država mora ozbiljno i kontinuirano da se bavi popularizacijom umetnosti, sa posebnim akcentom na one umetnosti za koje se talenti pripremaju u najranijoj dobi, kao i da dodatno motiviše i podrži svoje mlade umetnike.
To je ogroman posao za koji uglavnom nema vremena i znanja, ali ni sluha. Vreme telefonskih ekrana, kompjutera i društvenih mreža i u mnogo kulturnijim sredinama predstavlja ogroman izazov. Mi taj izazov još nismo primetili, a kamoli razumeli.


Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket


- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Reklama

Aktuelno

Kritike na račun Ukrajine koštale Rodžera Votersa koncerata u Poljskoj: Biće persona non grata

Suosnivač Pink Flojda Rodžer Voters otkazao je koncerte planirane u Poljskoj zbog besa tamošnje javnosti nakon njegovog nedavno izrečenog stava o...
Reklama
musicpocket