Svetovi Šopena, Čajkovskog i Betovena
BEOGRAD, 16. novembra – Svečano zatvaranje 54. izdanja festivala BEMUS održano je sinoć (15.11.) u velikoj sali Kolarčeve zadužbine gde su koncert izveli španski pijanista Martin Garsija Garsija uz festivalski orkestar “Virtuozi” na čelu sa dirigentom Bojanom Suđićem.
Na repertoaru su bila dela Ludviga van Betovena, Frederika Šopena i Petra IljičaČajkovskog.
Prolog koncerta je bio u znaku Uvertire „Egmont“ opus 84 (1810) od Betovena, prema istoimenom pozorišnom komadu iz 1788. nemacckog književnika Johana Volfganga Getea.
Ta celina kao prvo poglavlje koncerta izvedena je bez španskog virtuoza na klaviru, tako da se orkestar „Virtuozi“ uspešno zagrejao pred celovečernji obiman koncert u trajanju od puna dva sata, ne računajući i pauzu.
Betoven u svom opusu ima i Uvertire “Koriolan”, opus 62, prema tragediji Vilijama Šekspira istog naziva, “Leonora” – ciklus od tri uvertire, a u karijeri je napisao i jedinu operu “Fidelio”.
Prvi izazov za španskog muzičara bio je Ludvig van Betoven i kompozicija “Koncert za klavir br. 5 u Es duru, op. 73”, nastajala izmedju 1809. i 1810. godine, sa nazivom “Imperator”, sa tri stava “Allegro”, “Adagio un poco mosso” i “Rondo: Allegro ma non troppo”.
Martin Garsija Garsija je svetski istaknuti pijanista rodom iz grada Hihon (Španija) koji je počeo je da svira klavir sa svega pet godina, a diplomirao je na Visokoj školi za muziku Kraljica Sofija, gde je studirao više od jedne decenije kod Galine Egujazarove.
Dobio je nagradu za najboljeg studenta katedre od Njenog veličanstva Kraljice Sofije, a završio je i master studije na Školi za muziku Mans u Njujorku.
Naravno, ove noći Garsija je dokazao i pokazao svoju energičnost i virtuznost na delu, izvanredno se uklapao sa orkestrom “Virtuozi” sa svim gudačkim i duvačkim ansamblima i putovao je kroz svet Betovena, uspešno savladavajući njegovu kompleksnu kompoziciju.
Ludvig van Betoven (Bon, 1770 – Beč, 1827) značajna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma, poznat je bio po klavirskim koncertima.
Takodje, stvarao je klavirske komade, samostalne ili ujedinjene u cikluse, uglavnom u obliku varijacija na osnovnu temu, za klavir. Nasledio je talenat od oca Johana van Betovena, flamanskog porekla, koji je radio kao muzičar na dvoru u Bonu.
Među najpoznatijim delima Betovena su – “Misa Solemnis”, klavirska dela – komad “Za Elizu”, “Patetična Sonata” i “Mesečeva Sonata”, “Klavirska sonata br. 23”, “Apasionata ili poslednja”, a bogat opus uključuje 38 klavirskih sonata (6 mladalačkih iz 1783, što su zvanično prva Betovenova dela i 32 zrele), 17 gudačkih kvarteta, 9 sonata za violinu i klavir, 5 sonata za violončelo.
Martin Garsija Garsija je osvojio prvu nagradu na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, gde se ističu pobeda na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Klivlendu 2021, treća nagrada na “Takmičenju Šopen”, gde je dobio i specijalnu nagradu za najbolje izvođenje koncertnog dela.
Upravo će drugi čin koncerta biti novi izazov – Frederik Šopen i “Koncert za klavir br. 2 u F molu, op. 21” (1829) sa tri stava – “Maestoso”, “Largheto” i “Allegro vivace”.
Prema prvobitnom planu koncerta, trebalo je da BEMUS predstavi “Koncert za klavir br. 1 u e molu, op. 11” (1830) sa takodje tri stava – “Allegro maestoso”, “Romanze – Larghetto” i “Rondo – Vivace”, napisano delo kada je imao samo 20 godina.
Ipak, direkcija se odlučila da promeni i ponudi publici hronološki prvi napisan – komad Koncerta za klavir od velikog Betovena, odnosno prvi završen.
Naime, gledano prema godini, “Koncert za klavir br. 1” jeste izašao 1830, ali je prvi koncert koji je Betoven započeo, no, kako ga nije završio, ipak je ostavio taj naziv, dok je “Koncert za klavir br. 2” takodje ostavio to ime, jer ga je počeo komponovati kao drugog, a završio kao prvi koncert – 1829.
Sva tri stava su bila kao tri odvojena celovečernja koncerta, gde pijanista iz Španije nije sve vreme imao dominantnu ulogu, već se uključivao u kompoziciju kada dolaze njegove deonice za klavir.
Veoma dinamično muziciranje, strastveno, predano, ostavilo je snažan utisak na publiku koja je nakon svakog stava zdušno aplaudirala pravom maestru za klasičnu muziku, a nije nimalo jednostavno sa tek malom pauzom ulaziti u “ring” sa najvećima – Betoven i Šopen.
Govorimo o umetniku Garsiji koji je osvojio i prvu nagradu na Međunarodnom pijanističkom festivalu 2018. godine u Njujorku, što mu je omogućilo da dobije stipendiju.
Kao solista nastupao je širom Evrope i Amerike, uz veoma pozitivne kritike od muzičara i pijanista kao što su: Vladimir Krajnjev, Dmitrij Aleksejev, Arkadij Volodos, Dmitrij Baškirov, Hoakin Ačukaro i Tatjana Kopland (unuka Sergeja Rahmanjinova).
Turneja u Japanu 2022. je bila toliko uspešna da je dostigla čak 25.000 gledalaca.
Nakon svih uspeha u Varšavi i Klivlendu, i sa skoro stotinu resitala i koncerata tokom sezone nakon blagog zatišja pandemije korone 2021/2022, Martin nastavlja turneje po Japanu, Evropi i SAD-u.
Frederik Fransoa Šopen (1810-1849) kao poljski kompozitor i pijanista romantizma, najistaknutiji je predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih muzičara svih vremena.
Sa samo 20 godina Šopen se preselio u Pariz za usavršavanje i do tada je već komponovao dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike: njegove mazurke i poloneze i danas predstavljaju osnovu poljske narodne klasične muzike.
Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je na žalost sa samo 39 godina posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.
Garsija se nakon tri stava “Klavirskog koncerta br. 2” odjavio, uz salve aplauza u talasima, nije na bis izveo još neku kompoziciju van planiranog koncerta, ali na njegovom licu je bilo jasno koliko je srećan i zadovoljan uspesšim koncertom.
Bez njega, na samom kraju, “Virtuozi” sa Bojanom Sudjićem izveli su “Romea i Juliju” – uvertiru-fantaziju (1880), neprikosnovenog ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajskovskog (1840-1893), a delo je naravno bazirano na tragediji Vilijama Šekspira, najvećeg dramskog pisca u istoriji pozorišta.
Bojan Suđić je šef-dirigent Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije još od 1992. sa kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno simfonijskih ostvarenja svetske i domaće baštine, od kojih značajan broj čine premijerna izvođenja, a sarađivao je od 1989. godine i sa Beogradskom filharmonijom.
Time je završen 54. BEMUS nakon 13 koncerata od 1. do 15. novembra na scenama Kolarčeve zadužbine, Beogradske filharmonije, Saborne crkve svetog Arhangela Mihaila i Župe svetog Ante Padovanskog.
Istakli su se bas-bariton Brin Terfel iz Velsa i sopran Sofija Petrović na otvaranju, tandem – violončelista Nemanja Stanković i italijanski pijanista Marino Formenti, violinistkinja Bomsori Kim iz Južne Koreje, hrvatski i jugoslovenski pijanista Ivo Pogorelić (takodje imao na repertoaru Frederika Šopena, jedini koncert koji je bio apsolutno rasprodat), ansambl “Viva Mjuz” iz Rusije (Sankt Petersburg), nemaccki sopran Majda Hundeling i slovenački harmonikaš Marko Hatlak.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
