СТРАХ ОД ЏЕКИ ЧЕНА: „ТО ШТО СМО СЕ СКУПИЛИ У ОВОЈ ЕКИПИ ВРЕДНО ЈЕ СУЈЕВЕРЈА“

Смех је искрен. Ништа нема смешније од неискреног смеха и он се лако  препозна. А осмех већ може вишезначан да буде, свашта се иза њега може сакрити. Овај пут је то огорченост, али ту смо ми да је ушећеримо музиком.

3. Слободан дан звучи као мисаона именица коју Ви ипак „узимате“. Колико дана је било потребно да се дође до„Слободног дана“ и која битка је данас тежа, за слободу, или за дан?! (како изгледа?)

Да, што се тиче „Слободног дана“ заиста смо уверења да поред драгих људи, највредније што уопште имамо је управооно време које нам пролази. А како нам пролази, коме га поклањамо, продајемо, може ли боље да се утроши, колико је садржајно?! Све у тој песми врти се око слободе…

4. Питате се „Ко је сад у Плавој соби и коме Твоје речи значе“… Чије су Те Твоје речи икоме значе?!

Плава соба нема ту врсту ангажованости у себи, она говори о специфичном односу и тренутку и ситуацији када је настала песма љубави, заљубљености, по навици па хабању, рушењу и разилажењу. Прави  пакет аранжман. Има неки стидљиво личан, приватан печат, а опет довољно јерокерски дрска.

5. Песмама ипак шећерите горчину живљења свакодневице у којој наше собе подсећају на ковчеге, а наши животи на очекивања гладних година. „Иде седам гладних година, Ти ми кажеш биће боље…“Колико година седам година траје (и колико ће трајати)?!

Што се тиче седам гладних година , та старозаветна парабола из приче о Јосифу нам је била баш адекватна. Наравно да су се овде одужиле гладне, ми сите године и не памтимо. Не кукамо, нити имамо намеру да политишемо. Иако рокенролподразумева бунт, нама је приоретна музика. Тако је у целом региону, то  је воља моћника, али радујемо се дану кад човеку људско неће бити страно. Пливамо у свему томе исто као и људи којима смо окружени и ето понекад пронађемо начин да се изразимо.

Страх од Џеки Чена, фотографисао: Ивица Милошевић

6. Како изгледа један оглед у огледалу Страха од Џеки Чена, има ли сујеверја?!

У огледалу страха од Џекија Чена су пет као један,али лош. (Смех). Сви смо се пронашли у овом бенду, волимо да свирамо, да стварамо музику. То што смо се скупили у овој екипи вредно је сујеверја.

7. Возили сте нас и возите нас плаво-белим колима на Вашим наступима. Како је управљати њима?

Волимо да возимо на нашим наступима.Имамо доста свирки иза себе и свака од њих је мала светковина. Када се расплине сва та енергија и кад са бине видимо да нас људи прате , осећај је комплетно уживање.

8. С обзиром на то да сви у бенду радите различите послове, да живите у различитим крајевима града, или различитом граду, колико је захтевно пронаћи време за музику у времену када је и дан тешко добити?

Некако се постиже, свакако да то није често колико бисмо волели , али цео процес има свој ритам. Трудимо се да испоштујемо једни друге и кад треба да се организујемо за пробе и свирке. Унапред се договоримо, дамо све од себе. Навикли смо тако да функционишемо и да будемо независни. Било је периода када смо свирали много… У тим тренутцима смо поједине ствари и пресвирали, али опет доста тога је подложно корекцији, те тако кад правимо нове песме учествујемо сви.

9. Често су пробе за Ваше наступе, управо наступи којима одушевите све присутне, како код нас, тако и у региону. У ком универзуму вежбате и имате пробе, да бисте без иједне пробе свирали толико усаглашено и енергично?!

Да, а у последње време су нам пробе мало чешће од Халејеве комете, па представљају спектакл и за нас саме. Мало због разноразних околности, али углавном због тога што смо се прошле године посветили албуму, који је овог фебруара изашао, раду на тих 9 песама, боравку у студију.Прављење нових песмама и снимање с једне стране, као и наступи са друге,изискују доста енергије и присутности у сваком смислу, тако да све припада једном универзуму. Ми у тим музичким процесима успевамо да се усагласимо, али и да„закувамо“ међусобно. Тад се можда рађају и најбоље идеје.

10. У поцепане џепове ставили бисте неког„Тебе“ , али се плашите да не испадне. Има ли смисла крпити их и кога, или шта бисте у њих ставили након обвљеног посла?!

Након крпљења у њих бисмо ставили углавном руке, мада појединцима и тад више одговара да су бушни и поцепани. То је онако ЗЕН песмица, тражење средине, бег од досаде. И бег од… (Кажемо песмом.)

11. Освојили сте дан, па сте радосни. Како бити радостан у неосвојеним данима и који је правац ка данима који се освајају?

Бити радостан у неосвојеним данима је немогућ, или лажно могуће. Нико не зна шта носи сутра. Прошлост се не враћа. Међутим, свашта може из ње да се научи.  „Уради нешто за дан у дану“, јер управо то осваја дан (а и дешава се сада).

12. Песма „Брисел“ почиње стихом „Пут према нама је пут од нас…) Много љубави, филозофије, али и друштвене ангажованости провејава кроз Ваше песме. Који је повод за путеве који се срећу на растанцима и за растанке на почетку путева?!

Пут према нама је пут од нас. Директна порука.  Исти је то пут. На пут се углавном креће са поводом. Почињу и завршавају се. Путеви се раздвајају или укрштају. Џамироквај има песму „ Trawelling without moving“ (). Путеви као путеви. Битнији смо ми путници на путу, од самог пута. Важно је  да се не сударамо и не саплићемо.

13. “ Амстердамом“ молите Бога да останете „правилни“. Како изгледа правилан човек и са чиме се све суочава у каналу? (нашег града)

Што се тиче тог дела у Амстердаму свако има своја мерила правилности у зависности од тога колико је развијен.

Могу ли се прескочим то питање?!

(Због сујеверја дозволило смо прескакање Амстердама, али на часу физичког васпитања.)

14. Када можемо очекивати почетак рада на новом албуму, с обзиром на то да „Лампе“ у овај нису стале? (Ипак, он није у мраку).

Полако ћемо са другим албумом да би био што пре.

15. Страх као симбол Запада (страховладе) и Џеки Чен као симбол Истока. Близу сте и једном и другом, а тако далеко и од једног и од другог.

Јесте ли више у страху када сте Џеки Чен, или кад страхујете?!

Песме постоје и у разним су фазама, него мало да се заврти овај првенац . Нема 15 дана да је изашао. Албум смо снимили у Смедереву у студију Paradox код Срђана Бранковића који је заједно с нама и музички продуцирао албум. Омот је радио наш пријатељ Милош Радосављевић. Издавач је Felix records из Београда. Драго нам је што су се неке од песама брзо завртеле на радио станицама и значи нам што смо добили доста позитивних повратних утисака.

(Купите ЦД у кафеу „Код Брадоње“ у Горњем Милановцу, или у Београду, или негде на Планети у свим боље снадбевеним ЦД шоповима)

16. Због чега је Страх од Џеки Чена Црна овца, а због чега Весело лице?!

Ми смо црне овце с разлогом, а Весело лице је црна овца с оштрим пером беле вране. У данашњој  copy paste култури,  част и п(р)ивилегија је пратити свој дар и самим тим засигурно бити посебан и јединствен као што су Страх од Џеки Чена и Весело лице.

17. Публика треба да Вас послуша зато што?! 

Публика не треба да нас послуша него да нас слуша, нон стоп до оне  „brainwash фазе“кад ће да јој „припадне мука“ од нас и онда када схвате да у нашој музици нема нимало индоктринације и да то из звучника пробија расни, аутентични, вансеријски рокенрол, требало би да с времена на време потраже да ли смо шта ново избацили. Волим када смо искрено скромни.

П.С.

Жила: За Амстердам прескочи питање.

Весело лице: Како туђа питања да прескачем?! Амсетердам није козлић.

Ипак, Ви Жила сте га прескочили. Нисте џабе ни оформили Страх од Џеки Чена.

Хвала на овако инспиративном разговору, албуму, песмама, свиркама и наступима!

Жила: Хвала Теби!